"U pitanju je pre svega siromaštvo". Tako praksu kojom dete stupa u vanbračnu zajednicu sa odraslom osobom objašnjava Slavica Vasić iz romskog ženskog centra „Bibija“, koja na prevenciji i suzbijanju ovog problema radi sa decom, njihovim roditeljima i lokalnim zajednicama u Srbiji.
"Na terenu smo imali devojčicu od 11 godina čiji roditelji imaju 15-oro dece. Devojčica se udala u naselju Šuma na Čukaričkoj padini (Beograd). Kada smo je pitali - zašto si se udala sa 11 godina, odgovorila je - pa tu sam imala ćebe da se pokrijem", kaže Vasić.
Kako je za Radio Slobodna Evropa (RSE) saopšteno iz Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, u Srbiji prema podacima Republičkog zavoda za statistiku oko 2.000 maloletnika svake godine zasnuje bračnu ili vanbračnu zajednicu (jedan supružnik maloletan ili su oba supružnika maloletna). Od tog broja je, kako navodi Ministarstvo, 1.215 devojčica i 204 dečaka.
Pozivajući se na istraživanja UNICEF-a, Ministarstvo navodi da je ova praksa najzastupljenija među romskom populacijom, te u ruralnim područijima istočne i jugoistočne Srbije.
Istraživanje UNICEF-a iz 2014. godine, govori da oko 57 odsto romskih devojčica u Srbiji u bračne odnose stupa pre navršene 18. godine, dok svaka peta ulazi u "brak" pre navršene 15. godine. Treća strana (roditelji i drugi srodnici), neretko ugovaraju i prodaju dece.
Najava zakonske zabrane
Po slovu postojećeg Porodičnog zakona u Srbiji, dete starije od 16 godina moglo je da stupi u brak na osnovu odluke suda, uz dostavljeno mišljenje roditelja ili staratelja, odnosno centra za socijalni rad, "o dostignutoj psihofizičkoj spremnosti". Sada država najavljuje izmene kojima će brak ubuduće moći da sklope samo punoletne osobe. Prema rečima savetnika ministra za rad Dragana Vulevića, za roditelje koji dogovaraju i ugovaraju dečije brakove, biće predviđene krivične sankcije.
"Ministarstvo ne očekuje da će se uklanjanjem odredbe ova pojava eliminisati. Iz tih razloga, Ministarstvo je pristupilo Nacionalnoj koaliciji za sprečavanje i eliminisanje pojave maloletničkih brakova u kojoj su značajne nevladine organizacije i drugi državni organi. Cilj ove koalicije je da se do 2030. godine eliminiše pojava maloletničkih brakova. U okviru aktivnosti ove koalicije značajno mesto ima uklanjanje odredbe iz Porodičnog zakona, ali i druge aktivnosti koje su usmerene na podršku deci, mladima i roditeljima u razumevanju uticaja i posledica maloletničkih brakova, ranog sklapanja brakova na njihov rast i razvoj, život u oblastima zdravlja, obrazovanja, socijalnog statusa itd.", navodi za RSE Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku.
Predstavnici organizacija civilnog društva koji godinama rade na prevenciji i edukaciji, i koje su deo nedavno osnovane Nacionalne koalicije pozdravljaju najave zakonskih izmena, ali i dodaju da se problem, u kom su deca često izložena i nasilju, mora rešavati sistemski.
Zatvaranje očiju pred problemom
"Problem je što sistem ne reaguje u startu. Ukoliko bi, kada vidi da neke devojčice od 13, 14 godina nema, škola reagovala, prijavila centru (za socijalni rad), a centar prijavio policiji, to bi bio neki način da se to spreči. A ne da pričamo da je to romska tradicija. Uopšte nije u pitanju romska tradicija, taman posla. Na televiziji je nedavno bio prilog koji su dva, tri puta ponavljali, gde baka kaže - ja sam moje ćerke prodala za toliko i toliko para. To je čist trafiking. Niko se nije setio da treba da dođe da je uhapsi. Dok svi budu zatvarali oči, to neće baš tako lako da se smanji", navodi Slavica Vasić.
Iako roditelji i drugi srodnici brakove najčešće ugovaraju kako bi decu izmestili iz siromaštva jer nemaju mogućnosti da im pruže podršku (uz percepciju obrazovanja kao poželjnog, ali suštinski nepotrebnog resursa), u većini slučajeva se to ne događa. Devojčice, češće nego dečaci, prelaskom u kuću partnera napuštaju školu, čime se stvara ekonomska zavisnost bez šansi za kasnije zaposlenje, kao i, često, rano rizično materinstvo. Ovo predstavlja kršenje jednog od osnovnih ljudskih i prava deteta.
"To utiče na pravo devojčica i žena pre svega na zdavlje, krši se pravo na obrazovanje, jednakost i pravo na život bez nasilja. Veoma često te devojčice vrlo rano rode, čime je ugroženo njihovo reproduktivno zdravlje, napuštaju školu, imaju manju mogućnost da se zaposle, a vrlo često su u porodici izložene nasilju", rekla je za RSE Jadranka Milanović iz UNICEF-a.
Bez reakcije državnih ustanova
Devojčica koja se sa 11 godina "udala" u beogradskom romskom naselju "Šuma", rodila je dete godinu i po dana kasnije.
"Ona je otišla u bolnicu da se porodi i naravno da niko nije reagovao. Ni centar za socijalni rad, ni zdravstvena ustanova gde je otišla, niko ništa. O tome se ovde radi", podvlači Slavica Vasić i dodaje da su predstavnici nevladinog centra "Bibija" sa devojčicom razgovarali kada je napunila 17 godina. Danas ima troje dece.
Iako su dečiji brakovi u različitim državnim dokumentima i strategijama prepoznati kao problem koji treba rešavati, sagovornice RSE ukazuju na to da je na prevenciji do sada radilo uglavnom civilno društvo, te da ozbiljnijih pomaka ne može biti dok se ne uključi i šira javnost. Predstavnici "Bibije" i "Praxisa", uz UNICEF, rade sa decom u školama, centrima za socijalni rad, zdravstvenim ustanovama i svima koji bi trebalo da reaguju.
Nadležni bez iskustva
"Radnici centara za socijalni rad nemaju iskustva i ne znaju šta da rade kada se desi tako nešto. Mi smo lobirali, obraćali se i Ministarstvu rada i tražili od njih da se donesu neke instrukcije. Poslali smo im preporuke i oni su nedavno razvili instrukciju koju su poslali radnicima centara, tako da se nadamo da će sada to biti malo ozbiljnije i da će početi da se posvećuje određena pažnja tom problemu", kaže Jasmina Miković iz "Praxisa".
Dečiji brakovi se u romskoj populaciji održavaju zbog nedostatka interesa šire društvene zajednice da se tim problemom ozbiljnije bavi, pod obrazloženjem da je reč o "romskom običaju". Uz ovakve predrasude, diskriminaciju, i težak ekonomski položaj Roma u Srbiji, problem dečijih brakova ostaje na socijalnoj margini.
"Stopa ranih brakova u naseljima gde smo radili i gde već duže radimo je smanjena. A da ne pričamo o romskim naseljima koja su integrisana, tamo nema ranih brakova. Ima poneki, ali to nije učestalo kao kad odete u naselje 'Šuma' ili 'Deponija'. To znači da ljudi imaju posao, da deca idu u školu, da imaju neki novac od kog mogu da žive normalno. A kada vi imate naselje gde ljudi bukvalno žive u šumi, gde nema struje, vode, gde nigde ne rade, to se dešava. Siromaštvo je uzrok svemu. I, naravno, obrazovanje", podvlači Slavica Vasić.
U danima najave izmena zakona kako bi se suzbila pojava dečijih brakova, Apelacioni sud u Beogradu doneo je presudu kojom je počinilac krivičnog dela obljuba sa detetom, koje je rezultiralo trudnoćom, oslobođen krivice, uz obrazloženje da "prosečni pripadnik romske populacije sličnih subjektivnih karakteristika kao okrivljeni u okolnostima predmetnog događaja ne zna da je opisano ponašanje zabranjeno".
Ovu vest preneo je nevladih Autonomni ženski centar (AŽC) navodeći da Apelacioni sud u Beogradu, uz podršku sudskog veštaka i advokata, krši prava deteta i prava maloletnih oštećenih koja su garantovana ratifikovanim međunarodnim konvencijama i zakonima Srbije. Oslobađajućom odlukom, navodi AŽC, Apelacioni sud u Beogradu šalje poruku svima koji imaju seksualne odnose sa devojčicama romskog porekla da se neće smatrati odgovornim.
Facebook Forum