"Gotovo svakih nedelju dana vi čujete da su (tabloidi) izgubili neki sudski postupak. Plaćaju kazne i nastavljaju da to pišu. Tako da očigledno ni to nije način da se takvo pisanje spreči", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) generalna sekretarka Saveta za štampu, Gordana Novaković.
Stručnjak za medijsko pravo, advokat Miloš Stojković, mišljenja je da se mediji ne mogu presudom naterati da ne objavljuju neistine.
"Mehanizam postoji, on kako – tako funkcioniše, ali je pitanje koji efekat se postiže. Da li će mediji posle određene presude nastaviti da izveštavaju u istom smeru ili će presuda delovati na njih - to zavisi od samog medija. Dakle, ako mediju odgovara više odgovara da plaća nego da izveštava istinito, u skladu sa zakonom, onda po tom pitanju ne možemo mnogo da uradimo", kaže Stojković.
Prema njegovim rečima, sudski postupak bi trebalo da bude "poslednje sredstvo u borbi protiv objavljivanja neistina", a presuda samo jedno od mogućih instrumenata da bi se postiglo izveštavanje koje je u skladu sa zakonom i etičkim kodeksom.
Za medijske sporove je u Srbiji nadležan Viši sud u Beogradu. Javno dostupna statistika sa sajta Višeg suda pokazuje da je tokom 2018. godine u sudskoj proceduri bilo 1.547 medijskih sporova. Od tog broja, 626 postupaka je pokrenuto tokom 2018. godine, a ostalo su predmeti iz ranijeg perioda.
Sud je tokom 2018. godine rešio 505 sporova, a 1.042 predmeta su na kraju godine ostala nerešena.
Ko su mete tabloida?
Istraživanje portala Raskrikavanje pokazalo je da je za prvih šest meseci ove godine na naslovnim stranicama tabloida Kurir, Informer, Srpski Telegraf i Alo objavljeno najmanje 419 lažnih, neutemeljenih ili vesti čije navode nije moguće proveriti.
"Zajedničko svim listovima je negativan stav prema liderima opozicije, protestima '1 od 5 miliona' i susedima. Dragan Đilas je ime koje se ubedljivo najčešće spominje u negativnom kontekstu, a u nešto manjoj meri su zastupljeni i drugi opozicioni političari", navodi se u istraživanju Raskrikavanja.
Predsednik opozicione Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas je u proteklih nekoliko meseci više puta objavio da je dobio sudske sporove protiv "predstavnika vlasti i njihovih tabloida" zbog povrede ugleda i časti.
Krajem avgusta je iz njegove stranke saopšteno da je Đilas dobio treći spor protiv vlasnika televizije Pink Željka Mitrovića zbog iznošenja netačnih i uvredljivih navoda.
U poslednjem sporu Mitroviću je Prvi osnovni sud u Beogradu naložio je Mitroviću da plati 200.000 dinara odštete (oko 1.600 evra), piše saopštenju SSP.
U julu ove godine, SSP navodi da je presudom Višeg suda u Beogradu utvrđeno da je urednik provladinog tabloida Informer Dragan Vučićević naneo štetu Draganu Đilasu nazivajući ga "tajkunom" koji je, dok je bio gradonačelnik Beograda, "opljačkao decu", da je "muljao sa biznismenima" navodno nameštajući cenu zakupa vrtića u Altini "preko grbače naroda". U saopštenju stoji da je Đilasu dosuđena odšteta od od 80.000 dinara (oko 670 evra).
Spor protiv Informera pred Višim sudom u Beogradu i odštetu od 200.000 dinara (oko 1.600 evra) zbog povrede ugleda i časti dobio je i lider opozicione partije Dveri Boško Obradović, saopšteno je iz te stranke 3. septembra.
Pored opozicionih političara, česta meta provladinih tabloida su javne ličnosti koje kritikuju vlast, aktivisti nevladinih organizacija i novinari.
"Uprkos tome što ih na kraju dobijemo na sudu, oni (tabloidni mediji, prim. aut.) jednostavno nastavljaju sa kampanjama", ističe glavni i odgovorni urednik Mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK, Stevan Dojčinović.
Dojčinović je, odlukom Apelacionog suda u Beogradu u martu ove godine, dobio spor protiv Informera i njegovog urednika Dragana Vučićevića zbog povrede ugleda i časti i narušenog prava na privatnost.
Presudom Apelacionog suda naloženo je da Informer i Vučićević plate Dojčinoviću 150.000 dinara (oko 1.200 evra) odštete jer su ga u serijalu tekstova nazivali "sado-mazo francuskim špijunom", "saradnikom mafije" i "teroristom".
Sud je naložio Informeru i da izreku presude objavi u štampanom i onlajn izdanju.
"To u suštini nema neku težinu jer su oni objavili taj formalni deo presude. Tu nije pisalo šta su oni objavili o meni i da to nije tačno, već je samo objavljen onaj prvi deo presude, gde se kaže da sam dobio spor protiv Informera i da treba da mi se isplati novac", objašnjava Dojčinović, naglašavajući da je iznos odštete mali spram zarade tabloida.
Dojčinović ističe i da napadi u tabloidima, usmereni protiv njega i KRIK-a, dolaze nakon što taj portal objavi svoju istraživačku priču.
Put do presude
"Kada se radi o medijskim sporovima, treba da se dokaže da je informacija koja je objavljena neistinita, odnosno da je njeno objavljivanje bilo zabranjeno po Zakonu o javnom informisanju i medijima", objašnjava Stojković i dodaje da je u sporu ključan još jedan uslov.
"Mora da se dokaže da je neko bio povređen neistinitom objavom, da je nastupila neka šteta. U ovom slučaju radi se o nematerijalnoj šteti koja se odnosi na povredu ličnog prava", kaže Stojković.
Prema rečima advokata Stojkovića, sudski postupci u medijskim sporovima dugo traju - najmanje godinu dana.
"Kad se pogleda trajanje postupka u drugim parničnim oblastima, može se reći da je taj postupak prilično efikasan. Međutim, ne završava se onom brzinom kojom bi onaj čije je pravo povređeno očekivao", kaže Stojković.
Protiv medija se najčešće vode sporovi zbog povrede ugleda i časti, kao i zbog kršenja prava na privatnost. Sporovi su u velikom procentu uspešni, objašnjava Stojković - što znači da podnosioci tužbe najčešće uspeju da dokažu da objava nije u skladu sa zakonom, te se presudom nalaže isplata odštete.
On dodaje i da je priroda naknade za nematerijalnu štetu takva da "ne može da služi da se oštećena strana obogati", već da predstavlja "kakvu – takvu satisfakciju stranci zbog povrede ličnih prava". U medijskim sporovima te naknade uglavnom iznose oko 100.000 dinara (oko 800 evra) po povredi prava.
Odšteta mala spram zarada tabloida
"Taj novac koji treba da isplate je poprilično mali iznos za njih, jer su to firme koje mnogo zarađuju. To nije nešto što može da ih zaustavi", ističe Stevan Dojčinović.
"Vi naravno možete uvek da tužite i vidim da sudovi funkcionišu. Tabloidi plate, ne samo u mom slučaju, nego i u drugim slučajevima, ali to nije nešto što će ih mnogo povrediti", dodaje on.
"Da li će oni posle plaćanja kazne od 100.000 dinara na nedeljnom nivou prestati to da objavljuju - očigledno neće, jer se finansiraju na neki drugi način", kaže Gordana Novaković.
Praksa u nekim državama je da se tabloidi pre objavljivanja spornog sadržaja savetuju sa pravnim timom da li im se isplati objava. To jest, da li bi zarada od objave koja nije u skladu sa zakonom nadmašila potencijalni gubitak sudskog spora i visinu odštete koju bi presudio sud.
"Postoji ubeđenje da tabloidi to rade i ovde. Ja verujem da to nije tako. Mislim da u našem medijskom prostoru ne postoji priča koja nekome može toliko da poveća tiraž da bi to bilo isplativo, a drugo – mislim da se oni finansiraju prilično netransparentno i iz nekih izvora koji nemaju nikakve veze sa profitom od tiraža ili prodajom oglasnog prostora", ističe Novaković.
Nagrada za tabloide – novac iz budžeta
Dok sud presuđuje da li je došlo do povrede Zakona o informisanju i medijima, za monitoring poštovanja novinarskog kodeksa zadužen je Savet za štampu, samoregulatorno telo koje okuplja štampane i onlajn medije, novinske agencije, izdavače i novinare.
Savet rešava žalbe pojedinaca i institucija na medijski sadržaj. U nadležnosti Saveta je i medijacija između oštećenih i redakcija, kao i iznošenje javnih opomena za kršenje etičkih standarda utvrđenih Kodeksom novinara Srbije.
Odluke Saveta za štampu, međutim, nisu obavezujuće. Mediji sami odlučuju da li će biti članovi tog tela, pa odluke Saveta nemaju nikakvog efekta na one medije koji nisu u sistemu samoregulacije.
Prošlogodišnji izveštaj Saveta za štampu pokazao je da osam dnevnih novina svakog meseca prekrši Kodeks više od sedamsto puta, kao i da je samo u poslednjih pet meseci 2018. godine zabeleženo više od 3600 različitih prekršaja.
"U najvećem broju slučajeva, u drastičnim slučajevima kad su tabloidi u pitanju - kad vode kampanje protiv nekih ljudi, naše iskustvo je takvo da nije reč o greškama. Oni vrlo svesno i vrlo namerno krše Kodeks", kaže Gordana Novaković.
Savet za štampu, međutim, ističe i da upravo ti mediji koji krše Kodeks dobijaju novac iz budžeta za sufinansiranje svojih sadržaja.
"Mi smo imali konkurse, čak i ovde u Beogradu u poslednje dve godine, na kojima komisija ne samo da je nagradila one koji su na našoj listi u prvih pet prekršitelja Kodeksa, nego je otprilike isključivo njima dala sve pare", kaže Novaković.
RSE je uputio Ministarstvu kulture i informisanja pitanje imaju li podatke o tome koji mediji najviše krše Zakon o informisanju, kao i šta ministarstvo radi kako bi se sprečilo da ti mediji dobijaju novac iz budžeta, što su primedbe i novinarskih udruženja i Saveta za štampu.
Ministarstvo u odgovoru za RSE navodi da nema podatke o tome koji mediji su i koliko puta prekršili zakon. Prema navodima ministarstva, konkursi za sufinansiranje medija protiču po zakonu, "o čemu svedoči mali broj sudskih postupaka koji se vode protiv Ministarstva po okončanim konkursima".
"Komisije koje ocenjuju projekte na konkursima to rade na osnovu više kriterijuma propisanih Zakonom, a jedan od njih je kršenje Кodeksa novinara Srbije. Primera radi, 2018. godine protiv Ministarstva je pokrenut samo jedan upravni spor", piše u odgovoru ministarstva.
Gordana Novaković napominje da komisije koje odlučuju o dodeli novca iz budžeta imaju obavezu da uzmu u obzir da li mediji koji su konkurisali krše profesionalne standarde, da li postoje sudske presude protiv njih i slično.
"Tamo izričito piše da oni moraju da traže podatke od REM-a (Regulatornog tela za elektronske medije) i od Saveta za štampu. I oni najčešće to i rade, oni traže podatke Saveta za štampu, ali je problem što to uglavnom ignorišu", ističe Novaković.
Druga strana medalje - tužba kao pritisak
Novinar KRIK-a Stevan Dojčinović napominje da sudski postupci mogu biti i "efikasan način maltretiranja" i vid pritiska na novinare koji svoj posao rade u skladu sa zakonom i profesionalnim standardima.
"Mi imamo više tužbi. Najozbiljniji postupak je bio onaj koji je ministar bez portfelja zadužen za inovacije u Vladi Srbije Nenad Popović vodio protiv nas - sa četiri tužbe koje su u suštini završene. Mi smo u jednom od tih postupaka uspeli da pobedimo na sudu, odnosno presudom je jasno rečeno da nigde nismo pogrešili u našem poslu kada smo objavili istraživanje Nenadu Popoviću. On je nakon toga povukao sve ostale tužbe", priča Dojčinović.
"Iako smo mi na kraju pobedili na sudu, to je sa gorkim ukusom zato što smo prošli kroz godinu dana maltretiranja da bismo na kraju pokazali da smo bili u pravu", kaže on.
- Ne propustite da pročitate - Most: Karikaturom protiv diktature
Željko Matorčević, novinar lokalnog portala iz Grocke "Žig info", ističe da je on "verovatno rekorder u Srbiji" po broju tužbi koje je jedan funkcioner uputio novinaru. Dodaje da je cela situacija "apsurdna" jer se radi o tužbama bivšeg predsednika opštine Grocka Dragoljuba Simonovića.
Protiv Simonovića se trenutno vodi sudski postupak u kom je osumnjičen kao nalogodavac paljenja kuće Matorčevićevog kolege sa portala 'Žig info', novinara Milana Jovanovića.
Portal 'Žig info' je u više navrata pisao o navodnim malverzacijama u opštini za vreme Simonovićevog mandata.
Od 12 tužbi koje je Simonović uputio protiv Matorčevića zbog "narušavanja ugleda i časti", jedna je pred Višim sudom u Beogradu gde se vode medijski sporovi. U tom sporu Simonović potražuje 1.200.000 dinara (oko 10.000 evra) kao "naknadu za duševnu bol". Ostalih 11 tužbi je Simonović pokrenuo pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu, a Matorčevića ukupno potražuje 3.900.000 dinara (oko 33.000 evra).
Facebook Forum