Američki predsednik Donald Tramp (Trump) i britanski premijer Boris Džonson (Johnson) najavili su postizanje dogovora o slobodnoj trgovini između dve zemlje posle izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, ali su se brzo pojavile razlike oko forme tog sporazuma, kao i sumnje ekonomista da će takav sporazum ublažiti posledice mogućeg Bregzita bez dogovora, pišu svetski mediji.
'Veoma velik' dogovor
Lideri SAD i Velike Britanije su na sastanku na marginama samita Grupe sedam u Bijaricu razgovarali o sporazumu o slobodnoj trgovini i Tramp je rekao je da bi dve zemlje posle Bregzita mogle postići "veoma velik trgovinski dogovor", piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Tramp je rekao da je Evropska unija "sidro" oko članka Velike Britnije, ali stručnjaci ocenjuju, piše britanski list, da će Velika Britanija teško biti ravnopravna u budućim pregovorima, pošto će značajno veće američko tržište verovatno postavljati uslove sporazuma.
Džonson je posle razgovora nastojao da smanji očekivanja od brzog zaključenja trgovinskog sporazuma SAD i Velike Britanije, pošto će biti potreban kompromis SAD. On je rekao da bi voleo dogovor u roku od godinu dana, ali je priznao da treba prevazići značajne prepreke da bi se brzo postigao kada zemlja napusti Evropsku uniju.
Iako je Tramp govorio o izgledima za postizanje dogovora, svaki takav sporazum će teško dobiti odobrenje Kongresa ako Velika Britanija izađe iz EU bez dogovora i bude vraćena granična infrastruktura na granicu Irske i Velike Britanije.
Posle sastanka dva lidera, koja su, kako ukazuje Gardijan (The Guardian), razvila tople odnose dok je Džonson bio ministar spoljnih poslova, dve vlade su izdale zajedničko saopštenje da će pokrenuti radnu grupu za specijalne odnose za "razvijanje tržišno orijentisanih principa ekonomskog rasta i povećanje bilateralne saradnje po pitanjima povezanim s modernom 21-vekovnom ekonomijom".
Jedna od spornih tačaka u budućim pregovorima mogla bi biti britanska zdravstvena služba NHS, pošto je Tramp ranije želeo da taj segment britanskog tržišta bude otvoren za američke kompanije. Džonson je, međutim, posle sastanka ponovio da se protivi da NHS bude otvoren za američke kompanije kao deo trgovinskog sporazuma, kao i da Velika Britanija snizi standarde postupanja prema životinjama na američke nivoe da bi dobila dogovor.
Od automobila do karfiola
Džonson je pre samita u telefonskom razgovoru s Trampom tražio snižavanje trgovinskih barijera i otvaranje američke privede za britanske kompanije i britanske proizvode, piše Rojters (Reuters).
Na putu u Bijaric Džonson je rekao novinarima da postoji ogromna mogućnost za Veliku Britaniju, ali da to neće biti jednostavno, navodeći postojeća ograničenja ili tarife za razne britanske proizvode - delove za tuš kade, tapete, tekstile, automobile, vagone, pita sa svinjetinom, piva iz malih pivara, osiguranja, javne nabavke, babure, karfiol i vina.
Zastupnici Bregzita, među kojima je Džonson, tvrdili su da je mogućnost postizanja sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama kao što su SAD jedna od glavnih prednosti izlaska iz EU, ukazuje Rojters, dodajući da kritičari ocenjuju da će uslovi koje će Tramp zahtevati verovatno naštetiti britanskoj privredi na duži rok.
U želji da se London ne vidi, kako je to francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) rekao, kao "mlađi partner SAD", britanska vlada je, dodaje Rojters, poslednjih dana nastojala da smanji očekivanja od brzog bilateralnog sporazuma, naglašavajuči da neće juriti u jednostrani dogovor.
Jedan veliki ili mnogo malih
Džonson je dobio Trampovo odobrenje za planove za tvrd pristup u pregovorima o izlasku iz EU na "drugarskom" sastanku na marginama samita G-7, ali su se brzo pokazale razlike u pristupu dogovoru o slobodnoj trgovini, ukazuje agencija Asošiejtid pres (The Associated Press).
Mada je Tramp rekao da će on i Džonson izraditi "veoma velik trgovinski dogovor" kada Velika Britanija izađe iz EU, brzo je postalo očigledno da imaju različite vizije kako bi trgovinski dogovor mogao izgledati, navodi američka agencija.
SAD kažu da su spremne da pregovaraju o trgovinskom sporazumu s Velikom Britanijom u delovima, dok London želi jedan obuhvatan sporazum. Džonson je na sastanku obećao "fantastičan dogovor kada očistimo prepreke na našim putevima", ali ga je Tramp prekinuo navodeći "mnogo fantastičnih minidogovora".
Britanskom premijeru je veoma potreban trgovinski sporazma sa SAD, ističe AP, pošto mesecima obećava da će Velika Britanija izaći iz EU s dogovorom ili bez njega, čime će se njegova zemlja odvojiti od jedinstvenog tržišta s 500 miliona ljudi. Pristalice Bregzita kažu da bi dogovor o slobodnoj trgovini sa SAD pomogao da se nadoknadi smanjenje trgovine s EU posle izlska iz Unije.
Sumnje ekonomista i političke prepreke
Ekonomisti, međutim, sumnjaju da će mogući trgovinski dogovor sa SAD Velikoj Britniji značajno ublažiti posledice izlaska iz EU bez dogovora, pošto neće nadomestiti postojeće trgovinske aranžamane EU, ukazuje američka televizija CNBC.
Vlade obe zemlje su izrazile želju da naprave delomičan dogovor što je pre moguće posle Bregzita 31. oktobra, ali se, kako ističe CNBC, takav sporazum suočava sa značajnim političkim preprekama s obe strane Atlantika. Pored toga, ekonomisti upozoravaju da bi dogovor mogao da pokrije robu, a tek delomično usluge, što je veliki izvor prihoda britanske privrede.
EU je 2018. pokrila 46 odsto britanskog izvoza i 54 odsto uvoza, dok je sedam od 10 najvećih izvoznih tržišta i izvora uvoza među članica Unije, pokazuje dokument britanskog parlamenta koji je objavljen prošle nedelje. S druge strane, ukazuje CNBC, SAD pokrivaju 19 odsto britanskog izvoza i 11 odsto uvoza. Samo u Nemačku ide devet odsto britanskog izvoza.
S druge strane, EU ima oko 40 trgovinskih dogovora koji pokrivaju preko 70 zemlja, što znači da Velika Britanija ima pristup tržištima zemalja, kao što je Kanada, bez većih carina. U slučaju Bregzita bez dogovora, objašnjava CNBC, Velika Britanija bi izgubila povlašćeni pristup i morala bi s tim zemljama da trguje prema pravilima Svetske trgovinske organizacije.
Da bi to izbegla vlada u Londonu pokušava da kopira mnoge postojeće sporazume EU s drugim teritorijima, ali je Velika Britanija dosad došla do 13 takvih dogovora, poslednji s Južnom Korejom, mada su to većinom dogovori sa zemljama s kojima je dosadašnja trgovina bila zanemarljiva. CNBC dodaje da analitičari upozoravaju na složene pregovore i navode trgovinski dogovor EU-Kanada za koji je bilo potrebno sedam godina.
BBC takođe ukazuje na poteškoće u postizanju trgovinskog dogovora SAD i Velike Britnaije kakav želi Džonson, kao i na političke izazove takvog sporazuma.
Dejvid Henig (David), direktor za Veliku Britaniju Evropskog centra za međunarodnu političku ekonomiju, rekao je da će SAD nerado otarasiti barijera koje treba da štite američke proizvođače.
"SAD su prilično protekcionističke - SAD nikada nisu napravile trgovinski dogovor kakav Džonson opisuje", rekao je Henig za BBC, dodajući da je pitanje je da li su SAD spremne da daju Velikoj Britaniji nešto i šta bi Velika Britanija trebalo da da zauzvrat.
S druge strane, predsedavajuća Predstavničkog doma SAD Nensi Pelozi (Nancy Pelosi) je rekla da trgovinski dogovor SAD-Velika Britanija neće proći kroz Kongres ako Bregzit podrije Sporazum iz Belfasta.
U slučaju da Velika Britanija izađe iz EU bez dogovora, mogla bi biti uspostavljena tvrda granica između Irske i Severne Irske - jedine kopnene granice Velike Britanije s nekom članicom Unije, što bi moglo ugroziti mir u Severnoj Irskoj.
Pelozi je rekla da se ne sme dozvoliti da izlazak Velike Britanije iz EU ugrozi mirovni sporzum iz 1998. kojem su SAD posredovale.