Nova runda okruglog stola vlasti i opozicije počela je nešto posle 10 sati ujutru na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a glavna tema sastanka su mediji.
Za javnost su bila otvorena samo uvodna izlaganja eksperata iz ove oblasti, nakon čega je sastanak nastavljen iza „zatvorenih vrata“ po takozvanom Četam haus pravilu, po koma se ne citiraju učesnici u razgovoru.
Predstavnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Dragan Janjić izašao je nakon prvog dela sastanka, s obzirom da je to udruženje i najavilo da će prisustvovati samo otvorenom delu. „Mi sve što imamo smo definisali u papirima koje smo ostavili, a ponovili smo nape ključne stavove“, rekao je za RSE predstavnik izvšrnog odbora NUNS-a Dragan Janjić po izlasku sa sastanka.
„Osnovni zadatak vlasti u jednom društvu treba da bude da obezbedi uslove da osnovne informacije i politički stavovi budu kontinuirano dostupni najširem sloju stanovništva. Situacija je ovde katastrofalna što se toga tiče. 80 odsto stanovništva se, prema istraživanju, informiše iz mejnstrim medija koji uglavnom ne daju ni drugačije političke stavove niti se bave temama koje bi na ovaj ili onaj način mogle biti golicave za vlast“, rekao je Janjić. „To treba promeniti, to je naša poruka i sadašnjim i budućim vlastima“, dodao je predstavnik NUNS-a.
Janjić je rekao i da je "situacija sa medijima žalosna" i da su potrebne krupnije promene.
Predstavnici Udruženja novinara Srbije (UNS) nisu se pojavili, a uoči sastanaka su saopštili „da ne mogu da učestvuju na sastanku sa kojeg je izveštavanje zabranjeno“.
Stojan Marković, predstavnik Asocijacije lokalnih nezavisnih medija Local Press rekao je na sastanku da su mediji na lokalu konstantno izloženi pritiscima – i ekonomoskim i političkim.
„Preovlađujući model pritiska je finansiranje“, rekao je Marković dodavši i da na lokalne vlasti imaju potpuno izokrenuto viđenje toga šta je javni interes i čime bi mediji trebalo da se bave.
„Pa se javni interes sagledava u tome da se od lokalnih medija isključivo traži da izveštavaju šta rade gradonačelnici, predsednici opština, gradska i opština veća i ostali organi lokalne samouprave i to je jedno što vlast, a sve mi se čini i opozicija prepoznaju kao javni interes i teme od javnog značaja na svojoj teritoriji“, rekao je Marković.
Stevan Ristić, predstavnik Asocijacije medija i direktor nedeljnika Vreme, rekao je da su uslovi finansiranja medija neravnopravni i kao primer je istakao da su Javna preduzeća od 2012. godine raskinule sve ugovore sa nedeljnikom u kome radi. Istovremeno, dodao je, javni novac dobijali su mediji koji su, kako je istakao, dokazano kršili pravila struke.
„Zahtevamo da vlast pod hitno obustavi podršku – političku, moralnu i finansijsku – medijima koji kontinuirano krše Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima, Kodeks novinara Srbije, koji neprestano šire nacionalnu i drugu mržnju“, rekao je Ristić podsetivši na istraživanje portala KRIK po kome su tokom pola godine na naslovnicima tabloida preko 400 puta objavljene informacije koje se mogu smarati lažnim vestima, neutemeljenim ili informacijama koje je nemoguće proveriti.
- Može li se o medijima razgovarati iza zatvorenih vrata?
- Antonijević: Nadam se da će Savez za Srbiju doći na okrugli sto vlasti i opozicije
REM u fokusu
Predstavnici ekspertskih organizacija koje se bave izbornim procesima i medijima CeSID, CRTA i Transparentnost Srbija, prethodno su izneli svoje predloge za poboljšanje trenutne situaciji kada su u pitanju mediji.
CeSID je izneo 10 preporuka za slobodnije i fer izbore, a jedna od njih je pokretanje procedure za izbor novih članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Predstavnik CeSID-a Bojan Klačar rekao je da je, takođe, potrebno definisati jasne i kratke rokove u statutu REM-a za odlučivanje o prijavama. „I da se propšiše obaveza da REM jednom u 15 dana obaveštava javnost o tome kako su postupili po tim prijavama“.
Predstavnik CRTE Raša Nedeljkov istakao je da je sadašnji rad REM-a, odnosno njihovo postupanje po prijavama, netransparentno.
„Ono što mi tražimo jeste da se obrazložene odluke REM-a objavljuju transparentno i javno i mislimo da je veoma važno da u politički intenzivnim trenucima kakav je izborni proces, REM mora da reaguje mnogo brže, kako bi njihova reakcija imala smisla“, rekao je Nedeljkov.
On je naveo i da CRTA takođe primećuje veliki disbalans u predstavljanju kadnidata u predizborno vreme. Kao primer, naveo je izbore za grad Beograd marta prošle godine, za koje navodi da je u medijima sa nacvionalnom frekvencijom odnos pojavljivaljnja vlasti prema vremenu koji je imala opozicija četiri prema jedan.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija rekao je da je ta organizacija prepoznala 22 problema, od kojih se jedan deo odnosi na oglašavanje u vreme kampanje. On je kao primer naveo da su pojedine TV stanice uživo prenosile ili odloženo emitovale čitave stranačke mitinge.
„To je bilo dopušteno prema tumačenjima i uputstvima koje je dao REM, ali je u suštini njihovo tumačenje kako se te stvari dovijaju potpuno nesprovodivo i trebalo bi, umesto takvog tumačenja, uvesti potpunu zabranu zato što je apsolutno nemoguće ostvariti pod istim uslovima prenose svih učesnika u kampanji“, rekao je Nenadić na sastanku.
Ko sve učestvuje
Na sastanak su došli predstavnici Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović, Vladimir Orlić i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, kao i Žarko Obradović iz Socijalističke partije Srbije. Opoziciju predstavljaju predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, predsednik Zajedno za Srbiju i predsedavajući Saveza za Srbiju Nebojša Zelenović, predsednik pokreta Dveri Boško Obradović, potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić.
U zgradu FPN ušli su i predsednik Nove stranke Zoran Živković, Aleksandar Ivanović iz Socijaldemokratske stranke, Đorđo Žujović iz Liberalno-demokrtaske partije, Stefan Simić iz Pokreta slobodnih građana, Uroš Piper iz Demokratske stranke Srbije.
Opozicioni Savez za Srbiju (SzS) je dan uoči razgvora na FPN, organizatorima predložio da se na dnevni red u ponedeljak stavi obavezujući dokument koji će potpisati predstavnici vlasti i opozicije, a koji predviđa da do 15. septembra dođe do promena u radio televiziji Srbije (RTS) i Regulatornog tela za elektronske medije (REM) kroz skupštinsku proceduru.
„U suprotnom treba objaviti bojkot“, saopštio je SzS.
"Ako to vlast prihvati, onda ima smisla nastaviti dalje razgovore i dogovore oko preostalih uslova za slobodne izbore", saopštio je Savez za Srbiju i dodaje da ako vlast ne bude spremna da prihvati ovakav dogovor to znači da je vreme za proglašenje bojkota narednih parlamentarnih izbora.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ovim povodom rekao da bi "opozicija da se meša u nezavisne institucije", a istovremeno je odbacio i kritike direktora Fondacije za otvoreno društvo Srbije Milan Antonijević, koji je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa rekao da je Vučić na neodgovoran način govorio o biračkim spiskovima.
Vlast i opozicjja su do sada održali dva okrugla stola o izbornim uslovima u Srbiji. Prvi je održan u utorak, 30. jula na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a drugi 9. avgusta kada se razgovaralo na temu finansiranja izbornih kampanja.
Naredna dva sastanka će biti posvećena biračkom spisku i pravu birača da na izborima učestvuju bez pritiska, najavio je Milan Antonijević u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.
