U kasarni Adem Jašari u Prištini 337 novih regruta Bezbednosnih snaga Kosova položilo je zakletvu. Od tog broja, 22 pripadnika dolaze iz manjinskih zajednica na Kosovu, srpske, bošnjačke, turske i RAE zajednice (Romi, Aškalije, Egipćani).
"Raznolikost u našim redovima je vrednost koju gajimo svakog dana", kazao je na ceremoniji ministar odbrane, Rustem Beriša.
Iako je bilo najavljeno da će na ceremoniji prisustvovati i predsednik Kosova Hašim Tači, inače Vrhovni komandant ovih snaga, nije se pojavio.
Umesto njega, prisutnima se obratio predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji, koji je ovom prilikom kazao da su novi kadeti deo najnovije vojske na svetu, ali i preneo nekoliko poruka o integritetu Kosova.
"Vi ste deo jednih odbrambenih snaga, razvijenih u partnerstvu sa NATO-om", kazao je Veselji.
"Vojska Kosova danas je neophodni element stabilnosti i mira u regiji. Ne pretimo nikome i to nikada nismo uradili u istoriji. Ali, nikome nećemo dopustiti da nam ugrozi slobodu i našu državu. Teritorijalni integritet i granice naše države su svete, nedodirljive danas i zauvek. Vojska Kosova će nastaviti proces osnaživanja i profesionalizacije kako bi se spremilo za fazu učlanjenja u NATO. Povećaćemo budžet za vojsku, to možemo i to ćemo da uradimo", kazao je Veselji.
Skupština Kosova je u decembru 2018. usvojila zakonske izmene na promenu mandata Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS), čime je Kosovo i zvanično ušlo u proces dobijanja vojske. Nove nadležnosti KSB tiču se očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta, građana, imovine i interesa Republike Kosova, te vojne podrške civilnim vlastima i učešće u međunarodnim operacijama. Takođe, predviđena je reorganizacija i prenos Ministarstva bezbednosnih snaga u Ministarstvo odbrane.
Kosovske bezbednosne snage pod novim mandatom bi trebalo da broje oko 8.000 pripadnika, od kojih bi 5.000 bili aktivni, a 3.000 rezervisti.
Danas, ove snage broje više od 2.000 pripadnika, od kojih više od 200 pripadaju manjinskim zajednicama, a preko 100 samo srpskoj zajednici.
Protiv formiranje vojske bila je Srbija, čiji je predsednik Aleksandar Vučić kazao da taj potez dovodi ceo region u najviši stepen opasnosti.
Zbog pritiska Srbije nad srpskim pripadnicima Bezbednosnih snaga Kosova, jedan broj pripadnika iz srpske zajednice prethodno je napustio ove snage.
- Pročitajte: 'Morao sam da napustim Bezbednosne snage Kosova'
