Rešenje Krivičnog suda u Skoplju kojim se odbacuje zahtev za ekstradiciju nekadašnjeg pripadnika Oslobodilačke Vojske Kosova (OVK) Tomora Morine Srbiji, još uvek nije stiglo u Vrhovni sud.
Predstavnik Suda za agenciju MIA je rekao da kada dokument stigne do njih, rešenje će biti poslato na mišljenje Javnom tužilaštvu. Prema zakonskoj proceduri, kada pripremi mišljenje, Tužilaštvo vraća predmet Vrhovnom sudu, gde će o njemu odlučivati savet od petoro sudija u roku koji je odredio Krivični sud.
Kako kažu u Vrhovnom sudu, to ne bi trebalo da traje duže od dan ili dva.
Poslednja je reč Vrhovnog suda
Krivični savet u Osnovnom krivičnom sudu u Skoplju juče je doneo odluku da nisu ispunjeni uslovi za ekstradiciju Morine u Srbiju.
Savet je ovakvo rešenje doneo postupajući po zahtevu Ministarstva pravde i po izvršenom uvidu u celokupnu propratnu dokumentaciju u zahtevu, kao i na osnovu do sada uspostavljene sudske prakse i međunarodnog prava, saopštio je Sud.
U međuvremenu, mera pritvora za Morinu se produžava do pravosnažnosti rešenja Krivičnog saveta, odnosno do konačne odluke Vrhovnog suda o ovom predmetu, saopštili su iz Krivičnog suda.
Odluka Vrhovnog suda neće biti obavezujuća, jer poslednju reč ima Ministarstvo pravde.
Ima li uslova za izručenje?
Morina je bio uhapšen 24. jula na graničnom prelazu Blace, između Srbije i Makedonije, a na osnovu međunarodne poternice Interpola izdate od strane Srbije. Ta država ga sumnjiči da je učestvovao u ratnim zločinima protiv civilnog stanovništva tokom rata na Kosovu.
Poslanik u makedonskom parlamentu Ivan Stojiljković, koji je predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji, izjavio je da smo "svedoci još jedne spin prevare sa insceniranim hapšenjem zločinca OVK Tomora Morine, koja se završila odlukom Krivičnog suda da ne postoje uslovi da bude izručen Srbiji".
Odgovor na pitanje zašto je uhapšen kada se unapred znalo da neće biti izručen “ni pod raznom”, nalazi se u činjenici, uveren je Stojiljković, da je vlast time otvorila još jedan fiktivni problem koji apsolutno skreće pažnju javnosti od mnogih kriminalno-koruptivnih afera. Stojiljković nastavlja da time vlast dobija još malo vremena da proba da se izvuče iz gotovo bezizlazne situacije, jer kako navodi u reakciji, već postoje i određene međunarodne implikacije.
Političke refleksije
O tome da li će odluka makedonskih pravosudnih vlasti uticati na odnose sa Srbijom, nekadašnji ambasador Blagoj Zashov kaže da Beograd treba da razume da je situacija specifična i da nije prvi put da neko ko je tražen po međunarodnoj poternici ne bude ekstradiran.
- Stefanović: S. Makedonija krši međunarodno pravo ako ne izruči Morinu Srbiji
- Sud u Leskovcu za RSE: Uputićemo još zatvorskih poziva na Kosovo
“Mogu malo zahladiti odnosi, ali to su prelazni periodi, sve biti u redu posle kratkog vremena. Makedonski zakoni se trebaju poštovati, kao i međunarodni standardi, a i praksa u ovakvim slučajevima, ja ću podsetiti da je i Ramuš Haradinaj (premijer Kosova u ostavci) bio priveden u Francuskoj, pa je zatim oslobođen”, ističe Zashov.
On dodaje da je zabrinut zbog toga što je i Kosovo nedavno odbacilo zahtev makedonskih vlasti o ekstradiciji dvojice optuženih u slučaju Monstrum.
Zashov naglašava da je razlog za zabrinutost i mešanje predstavnika Demokratske unije za integraciju, partije Albanaca iz vladine koalicije u ovom slučaju, iako se radi o stranom državljaninu.
Naime, vicepremijer zadužen za evrointegracije Bujar Osmani, koji je član te partije, još od hapšenja Morine poziva na njegovo oslobađanje i poručuje da nema osnova za njegovu ekstradiciju Srbiji.
