Zašto je Dodik prihvatio kompromis oko formiranja vlasti u BiH?

Šefovi Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH, Saveza nezavisnih socijaldemokrata SNSD) i Stranke demokratske akcije (SDA) Dragan Čović, Milorad Dodik i Bakir Izetbegović potpisali su 5. avgusta 2019. Principe za formiranje vlasti na nivou Bosne i Hercegovine u prisustvu odlazećeg voditelja Delegacije Europske unije u Bosni i Hercegovini.

Za Zašto? facebook rubriku Radija Slobodna Evropa (RSE) profesorka Zlatiborka Popov Momčinović komentariše pitanje – Zašto je Dodik sada pristao na kompromis oko formiranja vlasti u BiH?

Ko je dobitnik, a ko gubitnik

Zlatiborka Popov Momčinović, profesorica na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu, smatra da je glavni motiv tri politička čelnika da pristanu na neki oblik minimalnog konsenzusa da svako od njih dobije deo kolača, ali i pritisak međunarodne zajednice”.

​“S treće strane vidimo da je došlo do zaoštravanja retorike kod sva tri 'legitimna predstavnika' svog naroda, pa su nekako rešili da popuste, svaki na svoj način. Mada, ovaj sporazum može se tumačiti na različite načine, da ne vidimo ko je sad tačno popustio, u čemu je napravljen neki ustupak”, kazala je Popov-Momčinović za RSE.

Ona smatra i da se pitanje “pobjednika” i “gubitnika” isto tako može tumačiti na različite načine.

“Mislim da sad postoji neko takmičenje da se dokaže ko je veći pobednik, a ko je veći gubitnik. Opozicija, bilo da dolazi iz ovog ili onog naroda ili da predstavlja neku građansku opciju, trudi se da ukaže da je gubitnik neko ko njima odgovara da dokažu da je gubitnik”, smatra Popov-Momčinović.

Ukazuje na to da se opozicijski SDS, koji trenutno ima ministre u Vijeću ministara BiH, ali i na drugim pozicijama u, primjerice, policijskim i drugim agencijama na razini BiH, “zapravo utrkuje da dokaže da je Dodik popustio pod onim pritiskom Bakira Izetbegovića koji je izjavio da mu je NATO neka crvena linija kad je reč o stvaranju neke koalicije na državnom nivou”.

"Apstraktno i protivurečno"

Popov-Momčinović kaže da je “sam sporazum napisan ne samo apstraktno, nego ima i nekih proturečnih stvari”.

“Naprimer, kada se govori o poštivanju odluka međunarodnih i domaćih sudova. Nemoguće je ispoštovati međunarodnu presudu (Europskog suda za ljudska prava) u slučaju 'Sejdić i Finci' (prema kojoj nekonstitutivni narodi trebaju imati pravo biti birani za članove Predsjedništva BiH, op.a.), a i apelaciju Bože Ljubića“, rekla je Popov-Momčinović.

Po ovoj apelaciji je Ustavni sud BiH poništio dio Izbornog zakona BiH prema kojoj se najmanje jedan izaslanik/delegat iz reda Bošnjaka, Hrvata i Srba iz svakog kantona u tom entitetu birao u Dom naroda FBiH.

To je bilo sporno političkim predstavnicima Hrvata koji su ukazivali da “primjerice, u Bosansko-podrinjskom kantonu – Goražde po popisu iz 2013. živi tek tridesetak Hrvata koji daju isti broj – jednog izaslanika kao i Posavski kantom u kojem živi 33.000 Hrvata te da se Bošnjaci iz tog i kantona u kojima su većina izjašnjavaju kao Hrvati i uzurpiraju hrvatske pozicije”, kako je naveo sam Ljubić.

“Tako da, u ovom kontekstu, teško je reći ko je šta dobio, ko je šta izgubio, iako se oni koji su potpisali utrkuju da dokažu da su oni dobitnici, a opozicija da upre prstom da dokaže ko su gubitnici”, zaključuje Popov-Momčinović.

Inače, ovaj dokument je tek u zadnjoj rečenici nazvan “sporazumom” i to u kontekstu da “u slučaju neimenovanja Vijeća/Savjeta ministara BiH u roku od 30 dana od potpisivanja, ovaj Sporazum nije važeći”.

Taj rok istječe početkom septembra, do kad bi se trebale formirati i vlasti u entitetu Federacija BiH (FBiH), ali i u dva kantona – Hercegovačko-neretvanskom gdje većinu imaju HDZ BiH i SDA te Kantonu 10 (Livno) gdje bi im se trebao pridružiti i SNSD Milorada Dodika.

On po prvi put očekuje i da njegova stranka dobije ministre u Vladi Federacije BiH ili čak mjesto potpredsjednika FBiH iz reda Srba.

Ta ideja je “digla na noge” bošnjačke stranke, ali i Demokratsku frontu Željka Komšića, koja se deklarira kao građanska stranka i koja je potpisala zaseban sporazum o ulasku u vlast sa nacionalnom bošnjačkom SDA koja bi im trebala ustupiti neke od “svojih” pozicija.

Protiv ulaska Dodika u vlast Federacije posebno je opozicijska Socijaldemokratska partija BiH koja “tradicionalno” ima većinu u Klubu Srba u Parlamentu FBiH.

Taj klub može pozivanjem na “vitalni nacionalni interes” srpskog naroda pred Ustavnim sudom FBiH blokirati imenovanje srpskog potpredsjednika FBiH i formiranje izvršne vlasti tog entiteta.