Turska i SAD postigli su u sredu dogovor o sigurnoj zoni na severu Sirije koji je povećao nade za izbegavanje nove krize u odnosima dve zemlje, kao i pogoršanja situacije u razorenom regionu, pošto je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan prethodno najavio ofanzivu protiv snaga sirijskih Kurda, ključnog američkog saveznika u pobedi nad tzv. Islamskom državom, pišu svetski mediji.
Najavljena turska vojna operacija protiv kurdskih snaga, koje Ankara smatra teroristima, po ocenama medija, mogla bi dodatno otežati već nategnute odnose Ankare i Vašingtona, ali i uneti novi haos u regionu razorenom ratom, pa i omogućiti oporavak džihadista 'Islamske države'.
Mirovni koridor
Turska i SAD saopštili su u sredu, posle trodnevnih pregovora u Ankari, da su dogovorili zajednički operativni centar u Turskoj za koordinaciju i upravljanje planiranom sigurnom zonom na severu Sirije koja će biti "mirovni koridor" i da će uložiti maksimalne napore za povratak sirijskih izbeglica, preneo je Rojters (Reuters).
Turska lira je ojačala posle najave, ukazuje Rojters. Turska je ove nedelje upozorila da će, ako ne bude dogovora o sigurnoj zoni, pokrenuti vojnu akciju na severu Sirije protiv kurdskih Narodnih zaštitnih jedinica (YPG) koje su se uz SAD borile protiv tzv. Islamske države, ali koje Ankara smatra terorističkom organizacijom.
Dogovor su zasebno objavili tursko Ministarstvo odbrane i ambasada SAD u Ankari, ali se ne navodi da li su prevaziđene dve glavne tačke sporenja koje su mesecima otežavale dogovor: koliko će sigurna zona ići duboku u Siriju i ko će komandovati snagama koje patroliraju tom oblašću, ukazuje agencija.
Turski ministar odbrane Hulusi Akar rekao je prethodno da se SAD približavaju stavovima Ankare o sigurnoj zoni, dodajući da su turski planovi za vojnu akciju kompletirani. Vašington je predložio dvoslojnu zonu s pet kilometara demilitarizovanog pojasa i još devet kilometara bez teškog oružja, dok Turska zahteva da zona bude široka 32 kilometara. Turska takođe traži da ima konačnu reč u toj oblasti, objašnjava Rojters.
Izveštaj Ministarstva odbrane SAD u utorak upozorio je na moguće oživljavanje tzv. Islamske države na severoistoku Sirije, pošto kurdske snage nisu u stanju da se nose s džihadistima bez podrške SAD.
Nade za izbegavanje nasilnog sukoba
Zajedničko saopštenje Turske i SAD povećava nade u Vašingtonu da se može izbeći nasilni sukob Turske i ključnog američkog saveznika u Siriji, ocenjuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Saopštenje dve zemlje usledilo je posle nekoliko dana pregovora s ciljem da se izbegne vojna operacija Turske, ukazuje britanski list, dodajući da se u saopštenju navodi da je dogovoreno "brzo sprovođenje inicijalnih mera za rešavanje turskih bezbednosnih bojazni" u regionu.
Pretnje turskog predsednika o operaciji u Siriji kako bi se isterale kurdske snage koje kontrolišu region i koje Ankara smatra pretnjom po nacionalnu bezbednost, izazvala je uzbunu u Vašingtonu, dodaje Fajnenšl tajms koji ukazuje da Erdogan u nedelju zapretio da će uskoro pokrenuti operaciju pošto višemesečni pregovori o sigurnoj zoni sa SAD nisu doneli napredak.
SAD su povukle Tursku s ivice vojnog napada na kurdske teritorije dogovorom o sigurnoj zoni, ocenjuje Dejli telegraf (The Daily Telegraph), mada ukazuje da u saopštenjima SAD i Turske nedostaju detalji o toj oblasti, kao i kada će dogovor biti sproveden.
Kurdski trn u odnosima SAD i Turske
Telegraf je prethodno ocenio da je Erdoganova najava vojne operacije na severu Sirije uz granicu s Turskom za "eliminisanje" kurdskih snaga, povećala šanse za novi sukob u odnosima Ankare i Vašingtona.
S druge strane, kako prenosi britanski list, kurdski zvaničnici upozorili su da bi napad Turske na snage koje su doprinele porazu nad tzv. Islamskom državom u Siriji, omogućio džihadistima da se pregrupišu i ojačaju. Kurdske snage drže u zarobljeništvu više od 15.000 boraca povezanih s tzv. Islamskom državom, i jedan od kurdskih političara je rekao da se mogu ili boriti s Turcima ili čuvati zatvorenike. "Ne možemo oboje".
Turska se oseća ugroženo autonomnom teritorijom koju su Kurdi napravili preko granice u Siriji, dok su SAD, dodaje Telegraf, razapete između svog NATO partnera i kurdskih saveznika koji su pomogli u poražavanju tzv. Islamske države na severoistoku Sirije, zbog čega su nastojale da pregovorima u Ankari odvrate Tursku od napada.
Vašington post (The Washington post) je ranije ove nedelje ocenio da bi neuspeh poslednjeg pokušaja SAD da spreče tursku ofanzivu ponudom o sigurnoj zoni, mogao region razoren ratom gurnuti u još veći haos, ugroziti napore da se potuku ostaci tzv. Islamske države, ali i cilj predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) da povuče američke snage iz Sirije.
Sukob oko Kurda je priča o naporima SAD da odloži rešavanje jednog problema – Turske – da bi rešile ono što su smatrale daleko većim problemom – 'Islamsku državu', ukazuje američki list, dodajući da taj problem odražava drugačije imperative vojske SAD koja smatra Kurde najefikasnijom borbenom snagom u Siriji i američkih diplomata koji moraju da objašnjavaju politiku SAD Ankari.
SAD su ušle u savez s YPG kada su te kurdske snage 2015. zauzele pogranični grad Kobane i okolinu od tzv. Islamske države, objašnjava Vašington post. U početku su američki zvaničnici Ankari govorili da je savez s YPG privremen i da će oružje dato kurdskim borcima biti uzeto nazad, ali se od toga odustalo pošto je bila potrebna efikasna snaga na terenu u borbi s ekstremistima na istoku Sirije.
Dok su američki diplomati izbegavali javne kontakte s Kurdima, vojska SAD je hvalila njihovu hrabrost na bojnom polju, i davala im sve više oružje, mada ne artiljeriju, i američki komandanti su se ponosno slikali s kurdskim borcima, što je ljutilo Tursku, navodi list.
S druge strane, kada je Tramp u decembru, posle telefonskog razgovora s Erdoganom, najavio povlačenje trupa SAD iz Sirije, Kurdi su izrazili strahovanje da će Turska pojačati napade na njih. Ta najava je, piše Vašington post, bila jedan od razloga ostavke tadašnjeg ministra odbrane SAD Džima Matisa (Jim Mattis). Smatra se da Tramp, koji vodi računa o izborima sledeće godine, nema drugih ciljeva osim da vrati vojnike kući. Sada u Siriji ima oko 1.000 američkih vojnika, koji će biti potrebni za patrole s turskim snagama u sigurnoj zoni.
Odnosi na tački pucanja
Turski upad na sever Sirije bi značajno pojačao postojeća trvenja dva saveznika u NATO i zapretio ne samo kurdskim, već i američkim trupama u regionu, ocenio je časopis Forin polisi (The Foreign Policy).
Turska je kao deo južnog krila NATO i dom američke vazdušne baze Indžirlik, ključni partner SAD u evropskoj bezbednosti i u borbi protiv ekstremizma, ali je to savezništvo, ukazuje Forin polisi, oslabilo poslednjih godina, posebno posle neuspelog vojnog udara u Turskoj 2016, podrške SAD sirijskim Kurdima i sve toplijim odnosima Turske s Rusijom. Poslednji u nizu sporova je turska kupovina ruskog raketnog sistema zbog kojeg je Pentagon izbacio Ankaru iz programa naprednih aviona F-35.
Mada američki ministar odbrane Mark Esper ranije ove nedelje nije eksplicitno zapretio vojnim odgovorom, on je snažno sugerisao da bi SAD delovale ako Turska napadne Sirijske demokratske snage (SDF), pretežno kurdsku organizaciju koju predvode YPG. "Verujemo da bi svaka jednostrana akcija (Turske) bila neprihvatljiva", rekao je Esper.
Iako je Esper pokušao da umanji tenzije, naglašavajući zajedničke interese SAD i Turske na severu Sirije i priznavanjem dugogodišnjih bezbednosnih bojazni Turske u vezi s Kurdima, poslednje gomilanje turskih trupa na granici s Sirijom je bio novi znak intenziviranja spora dva saveznika iz NATO, ističe Forin polisi i dodaje da bi otvoreni napad na severoistoku Sirije zategao krhke odnose dve članice NATO do tačke pucanja.