Predlogom zakona o agencijskom zapošljavanju koji je usvojila Vlada Srbije, poslodavci stiču mogućnost da sve svoje radnike iznajme preko agencije pod uslovom da ti radnici imaju stalni radni odnos u agenciji za privremeno zapošljavanje. Sa druge strane, predlog zakona obezbeđuje agencijskim radnicima iste uslove rada kao zaposlenima kod poslodavca kom su iznajmljeni.
Ovaj predlog zakona naći će se pred poslanicima Skupštine Srbije iako, prema tvrdnji čelnika sindikata, nije dobio saglasnost Socijalno-ekonomskog saveta, koji okuplja predstavnike Vlade, radnika i poslodavaca.
Iznajmljeni radnici sa stalnim zaposlenjem
Usvajanje Zakona o agencijskom zapošljavanju predstavlja praktično legalizovanje rada preko agencija za privremeno zapošljavanje jer je ovaj način angažovanja radnika do sada u Srbiji bio neregulisan zakonom. Kao jedan od razloga donošenja ovog zakona, u samom tekstu predloga zakona, navodi se usklađivanje sa međunarodnim standardima Međunarodne organizacije rada i Evropske unije.
Predlogom zakona o agencijskom zapošljavanju predviđeno je da radnik koji se iznajmljuje poslodavcu, ima zaključen ugovor o radu sa agencijom za privremeno zapošljavanje - na određeno ili neodređeno vreme. Time agencijski radnici imaju sva prava iz radnog odnosa za razliku od, na primer, angažovanja po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima koje radnicima, između ostalog, ne omogućava pravo na godišnji odmor i bolovanje. Međutim, postavlja se pitanje da li ugovor o radu na neodređeno vreme ili stalni radni odnos radniku nudi bilo kakvu sigurnost s obzirom na to da je zaposlen u agenciji za privremeno zapošljavanje i iznajmljen drugom poslodavcu.
Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, smatra da rad preko agencije ne nudi nikakvu stabilnost.
„Neki poslodavac će reći nekoj agenciji: ’treba mi 50 radnika, ti ih zaposli danas na neodređeno vreme, a sutra mi ih odmah ustupi. Kad mi više nisu potrebni, ja ti ih vratim, a ti im daj otkaz'“, navodi Vuković.
Predstavnici sindikata posebno su nezadovoljni time što Predlog zakona ne predviđa nikakvo ograničenje broja iznajmljenih radnika ako ti radnici imaju ugovor o radu na neodređeno vreme sa agencijom. Sa druge strane, poslodavac ne sme da angažuje više od deset odsto radnika preko agencije ako oni imaju ugovor na određeno vreme.
Viši savetnik u Ujedinjenim granskim sindikatima (UGS) „Nezavisnost“ Zoran Ristić navodi da ovaj predlog zakona omogućava da firme ne moraju da imaju nijednog zaposlenog, već da sve radnike angažuju preko agencije.
„Potpuno je nelogično da jedan ozbiljan privredni subjekt koji želi da posluje na tržištu Srbije i ima takav način poslovanja u drugim zemljama, u Srbiji sebi dozvoljava da ima nekoliko neposredno zaposlenih, a sve ostalo zapošljava preko agencije i sve to opravdava time da želi sebi da obezbedi fleksibilnost“, kaže Ristić.
Isti uslovi rada za sve
„Ustupljeni zaposleni za vreme privremenog obavljanja poslova kod poslodavca korisnika ima pravo na jednake uslove rada kao i uporedni zaposleni kod poslodavca korisnika“, piše u predlogu zakona.
To znači da agencijski radnik ima iste uslove rada u pogledu trajanja radnog vremena, prekovremenog i noćnog rada, ali i iste elemente za obračun zarade kao i zaposleni koji je u radnom odnosu kod poslodavca i obavlja iste poslove s obzirom na stepen i vrstu stručne spreme odnosno nivo kvalifikacija i posebna znanja i sposobnosti, kompetencije, složenost, odgovornost, radno iskustvo i druge posebne uslove za rad.
Ristić kaže da je ovakvo definisanje uslova rada agencijskog radnika pozitivan pomak u odnosu na sadašnju situaciju.
„Mi danas imamo slučaj da lica koja rade preko agencija imaju duplo manju zaradu od onih koji su direktno angažovani. To bi ovim predlogom trebalo da bude smanjeno“, navodi on.
Međutim, on navodi da ova odredba o jednakim uslovima rada može biti u potpunosti obesmišljena budući da poslodavac može da iznajmi sve radnike preko agencije.
„U tom slučaju vi nemate uporednog zaposlenog, pa ostaje pitanje kako će se to sprovoditi“, ističe Ristić.
Ristić takođe smatra da bez obzira na formalnu jednakost u pogledu ugovora, agencijski radnik i radnik koji je neposredno angažovan u firmi nemaju isti nivo sigurnosti radnog mesta.
„Radi se o licima koja ne mogu da budu sigurna da će, ukoliko koriste bolovanje, moći da se vrate na isto radno mesto. Verovatno da će agencija uputiti poslodavcu drugog radnika, pa se postavlja pitanje gde će taj radnik koji je koristio bolovanje biti dalje upućen. Zaposleni u ovoj situaciji se stalno nalaze pod tenzijom, u strahu od gubitka posla i potpuno su drugačijem položaju od onih radnika koje neposredno zapošljava poslodavac. Takođe, postavlja se pitanje da li taj radnik koji ima ugovor o radu na neodređeno u agenciji može da ode u banku i uzme kredit, da li će banke na isti način posmatrati radnike koji rade u agenciji za stalno i one koji su direktno zaposleni“, navodi on.
Vuković smatra da je pozitivno to što je predlogom predviđeno da agencijski radnici mogu sindikalno da se organizuju i u okviru agencije i na radnom mestu gde rade.
Ipak, kako navodi, zahtev sindikata da se uvede finansijska garancija u sistem agencijskog rada nije usvojen, a agencija, prema predlogu zakona, nema tu obavezu.
„Mi smo tražili da agencija uplati određeni novac državi, 50 hiljada evra, ako sutra, ne daj bože, agencija nestane, a uzme od poslodavca novac, da radnici mogu da se naplate“, kaže Vuković.
Iznajmljivanje i u javnom sektoru
Predlogom zakona iznajmljivanje radnika dozvoljeno je i u javnom sektoru osim „na radnim mestima državnih službenika Republike Srbije i službenika u jedinicama lokalne samouprave i autonomne pokrajine“.
Vuković ističe da to znači da radnici mogu da se iznajmljuju u zdravstvu, obrazovanju, pravosuđu, kulturi.
„Zašto bi se lekari, nastavnici ili, na primer, glumci zapošljavali preko agencije? Razlog je partijsko zapošljavanje“, kaže on.
Vuković smatra da je u javnom sektoru zapošljavanje preko agencije samo forma za lakše zapošljavanje kadrova po patrijskom ključu nego što bi bilo da se ti radnici direktno angažuju.
Opasnost od zaobilaženja zabrane zapošljavanja u javnom sektoru
Sindikati su takođe ukazali na još jedan problem prisutan u javnom sektoru, a to je angažovanje radnika preko posrednika (agencije) zbog takozvane zabrane zapošljavanja, odnosno zbog ograničenja broja zaposlenih u javnom sektoru koje je uređeno, između ostalog, Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Zapošljavanje preko agencija omogućava državnim firmama da angažuju radnike koji se ne računaju kao zaposleni u tom preduzeću, pa tim angažovanjem nisu formalno povećavali broj zaposlenih utvrđen propisima.
Predlogom zakona o agencijskom zapošljavanju agencijski radnici koji rade po ugovoru na određeno vreme „računaju se u ograničenje broja zaposlenih na određeno vreme, kod korisnika javnih sredstava“, ali to nije slučaj za radnike koji u agenciji imaju stalno zaposlenje. To znači da se agencijski radnici koji rade na određeno računaju kao zaposleni prilikom utvrđivanja maksimalnog broja zaposlenih u preduzeću kom su iznajmljeni, ali radnici koji su u stalnom radnom odnosu u agenciji „ne ulaze u kvotu“ propisanu zakonom o maksimalnom broju zaposlenih.
„Ovakvom formulacijom (u predlogu zakona) opet se ostavlja prostor za manipulacije da u tim institucijama imate zaobilaženje zakonske procedure i angažovanje radnika preko agencija praktično da biste povećali broj zaposlenih, a da se to ne vidi“, kaže Ristić.
Bez saglasnosti Socijalno-ekonomskog saveta
Prema tvrdnji predstavnika sindikata, o tekstu Predloga zakona o agencijskom zapošljavanju nije bilo saglasnosti u Socijalno-ekonomskom savetu, nezavisnom telu koje je osnovano u cilju uspostavljanja i razvoja socijalnog dijaloga između vlasti, predstavnika poslodavaca i radnika.
Prema njihovim rečima, Nacrt ovog zakona koji je uradilo Ministarstvo za rad i koji je bio predstavljen Socijalno-ekonomskom savetu bio je bitno drugačiji od teksta koji je Vlada Srbije usvojila. Na primer, Nacrt zakona o agencijskom zapošljavanju koji je prošle godine objavilo Ministarstvo za rad predviđao je da 30 odsto radnika od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca može biti iznajmljen.
Ristić navodi da ignorisanje Socijalno-ekonomskog saveta nije neuobičajeno.
„Tu se ne radi o novom odnosu Vlade prema socijalnim partnerima, već je nastavljena ranija praksa da ključni zakoni koji regulišu socijalno-ekonomska pitanja i položaj radnika ulaze u skupštinsku proceduru bez saglasnosti Socijalno-ekonomskog saveta“, kaže on.
Jačanje socijalnog dijaloga na svim nivoima jedan je od zahteva Poglavlja 19 koje se odnosi na socijalnu politiku i zapošljavanje u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
Facebook Forum