NATO ne želi da krene u novu trku u naoružanju po isteku Sporazuma o ograničenju nuklearnog oružja srednjeg dometa (INF) između SAD i Rusije, ali će osigurati da "odvraćanje od te trke ostane verodostojno" kada je reč o razmeštanju novog ruskog raketnog sistema "sposobnog da nosi nuklearne bojeve glave i pogodi evropske gradove za nekoliko minuta", rekao je Stlteberg.
Od je dodao da je "Rusija isljučivo odgovorna za krah ugovora" ističući da će NATO na "odmeren i odgovoran" način odgovoriti "na pretnju" Rusije.
Zahtev Rusije da se proglasi moratorijum na razmeštanje nuklearnih projektila kratkog i srednjeg dometa u Evropi nije kredibilan jer je Moskva već rasporedila takve rakete, izjavio je Stoltenberg.
"Ovo nije kredibilna ponuda zato što Rusija godinama raspoređuje rakete. Nema nikakve kredibilnosti u ponudi o raketnom moratorijumu jer oni već vrše razmeštanje", rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare.
On je dodao da u Evropi nema novih američkih niti NATO projektila, ali da ima "sve više i više novih ruskih raketa".
Rusija i SAD danas su okončale INF, optužujući se međusobno za taj nesupeh.
Prema njegovim rečima, Alijansa i dalje želi konstruktivne odnose sa Rusijom, kad aktivnosti te zemlje to budu dozvolile.
Iako je Evropa izrazila zabrinutost zbog opasnosti od nove trke naoružanja, NATO se ranije stavio na američku stranu, pominjući ruske rakete 9M729 koje, prema Zapadu, predstavljaju kršenje INF-a.
Pre zvaničnog okončavanja sporazuma, Moskva je obnovila svoju ponudu SAD i njenim saveznicima u NATO-u da primene moratorijum na razmeštanje nuklearnog oružja zabranjenog sporazumom, odmah nagoveštavajući da ne veruje da će se Vašington toga pridržavati.
Sporazum o ograničenju nuklearnog oružja srednjeg dometa (INF) potpisali su 1987. godine predsednici SAD i Sovjetskog Saveza Ronald Regan i Mihail Gorbačov, a zabranjuje čitavu klasu oružja - krstareće rakete lansirane sa zemlje s dometom od 500 do 5.500 kilometara.
