Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je nakon što je u Nišu prisustvovao prijemu deset izviđačkih oklopnih automobila iz Rusije da će do kraja godine iz te zemlje stići i drugo naoružanje koje je Srbija kupila ili koje je Rusija donirala.
Odgovarajući na pitanje da li je tačno da je Rumunija prošle sedmice zaustavila transport ruske vojne pošiljke oklopnih vozila Srbiji, Vučić je odgovorio: "Jesu zaustavili dunavskim putem, ali ovo je palo s’ neba".
Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije saopštilo je u petak, 26. jula da nije moglo da izda tranzitnu dozvolu za pošiljku iz Rusije zbog sankcija koje je Evropska unija uvela Rusiji 2014. nakon što je Rusija anektirala Krim.
Vučić nije hteo da precizira na koji način je donacija ruske oklopne tehnike dopremljena u Srbiju, ali je naveo da je tu učinjeno "u skladu sa zakonom i ugovorom koji je sklopljen sa tom zemljom".
"O tome ne bih da govorim. Poštovali smo norme međunarodnog javnog prava i sve je bilo u skladu sa dogovorom sa Rusijom. Uspeli smo da ih dopremimo. Kako su i kuda došli, to je naša stvar", rekao je Vučić novinarima nakon svečanog prijema ruskih izviđačkih oklopnih automobila BRDM-2MS u Nišu.
On je dodao da ne izbegava konkretan odgovor na pitanje, ali da je "važno da se zna da je sve u skladu sa zakonom".
"I ovo je stiglo uprkos protivljenju nekih. Ovo je nama potrebno za očuvanje suvereniteta i preventivno za onoga ko bi pomislio da ugrozi naš suverenitet. Mi nemamo osvajačkih planova, ovo nam treba samo da zaštitimo zemlju", rekao je Vučić.
Primopredaja ruskih oklopnih vozila BRDM-2 u Nišu
Ministarstvo odbrane Srbije saopštilo je 27. jula da „nije bilo nikakvih prepreka“ u dopremanju oklopnih vozila i da je vojna oprema dopremljena u Srbiju uz poštovanje međunarodnih pravila.
Vučić je zahvalio Rusiji na poklonu i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu na podršci toj ideji.
"Sada je moderno da se priča protiv Putina. Ja neću da budem moderan i popularan, ja ću da budem zahvalan Putinu", rekao je on.
Na događaju u niškoj kasarni "Mija Stanimirović" u Nišu, Vučić je rekao da je reč o "značajno unapređenim i remontovanim vozilima za koje Srbija nije morala ništa da plati, a koja su značajno unapredila operativne mogućnosti Vojske Srbije“.
Reč je o delu donacije koju je Rusija najavila pre više od dve i po godine i koja se sastoji od šest lovačkih aviona Mig-29, 30 oklopnih izviđačkih automobila BRDM-2 i 30 tenkova T-72.
Vučić je najavio da će do kraja godine stići i četiri borbena helikoptera Mi-35, tri transportna helikoptera Mi-17, kao i dodatna vozila BRDM-2MS i tenkovi T-72.
Ruski ambasador: Politička dimenzija saradnje
Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko rekao je da je njegova zemlja opredeljena za nastavak vojne saradnje sa Srbijom, kako bi se omogućilo da "Srbija očuva svoj suverenitet i teritorijalni integritet".
„Ova oklopna vozila su poklon, ali imamo u planu i dalju pomoć Rusije za Srbiju i planove za razvoj vojno-tehničke saradnje. Ova sfera ima vojno-tehničku, pa i političku dimenziju“, rekao je Bocan-Harčenko.
Za vojnog analitičara Aleksandra Radića, dileme nema. Oklopna vozila dopremljena su vazdušnim putem.
Jasna poruka Zapada
„Srbija je okružena članicama NATO, jedini put u ovom trenutku je vazdušni i sasvim je jasno da je jedino avionima mogao da se dostavi teret i da se dovezu vozila BRDM 2“, kaže Radić za RSE i dodaje da se postavlja pitanje cene koja bi trebalo da se plati za prevoz, jer po nepisanom pravilu ukoliko je reč o donaciji, zemlja u koju se isporučuje oprema plaća transport.
Kada je reč o blokadi Rumunije, Radić kaže da je Srbiji upućena jasna poruka kada je reč o nabavci naoružanja iz Rusije.
„To je jasna poruka šta zapravo Zapad misli o snabdevanju Srbije iz Rusije. Ne toleriše se više, ne želi se da Srbija sarađuje sa Rusijom i da nabavlja naoružanje“, kaže Radić.
Neusklađenost sa politikom EU
Sa Radićem mišljenje deli i istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Marija Ignjatijević. U svetlu blokade Rumunije za vojnu opremu iz Rusije, Ignjatijević ističe da bi za Srbiju zbog neusklađenosti sa politikom Evropske unije, njena vojna saradnja sa Rusijom mogla predstavljati problem u evrointegracijama.
„To zaista nije dobra poruka za Srbiju na putu ka evropskim integracijama. Generalno se postavlja se pitanje vojne neutralnosti Srbije u nekoj budućnosti dalje, u smislu usklađivanja za spoljnom i bezbednosnom politikom EU“, kaže Ignjatijević i ističe da vojna neutralnost Srbije nije sadržana ni u jednom zvaničnom dokumentu Srbije.
Važeće Strategije odbrane i nacionalne bezbednosti Srbije ne sadrže odrednicu vojne neutralnosti, dok novi nacrti ovih dokumenata u kojima se Srbija definiše kao vojno neutralna država još nisu u skupštinskoj proceduri.
Vojna neutralnost ne pominje se ni u Ustavu Srbije.
