Nema napretka u procesuiranju ratnih zločina pred sudovima u Srbiji, saopštila je navladina organizacija Fond za humanitarno pravo (FHP).
Na predstavljanju četvrtog izveštaja FHP-a o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuranje ratnih zločina, koju je Vlada Srbije usvojila u februaru 2016. godine, rečeno je da je u poslednjih šest meseci podignuto četiri optužnice protiv četiri lica, kao i da je izdata jedna naredba za sprovođenje istrage.
„Strategija je nadležnim organima trebalo da pomogne da na strateški način pristupe procesuiranju ratnih zločina, ali tu nikakve pomoći praktično nije bilo. Ako je od 21 optužnice njih 18 preuzeto iz Bosne i Hercegovine znači da to nije inicijalni rad našeg tužilaštva i da ne može da se govori o nekakvom unapređenju“, rekla je Višnja Šijačić, autorka izveštaja FHP-a.
Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, naveo je FHP, u prvoj polovini 2019. donelo je tri prvostepene presude, jedna optužnica je odbačena, u jednom postupku postignut je sporazum o priznanju krivice, dok je Apelacioni sud doneo jednu presudu. U fazi istrage, navela je Šijačić, je 15 ratnih zločina, dok je u predistražnom postupku 2.581 predmet.
U poslednjih šest meseci odvijala su se 23 suđenja, održano je 54 sudeća dana, pretresi su u proseku zakazivani na mesec dana, što pokazuje da se po jednom predmetu sudilo tri dana u pola godine.
Osim sporosti, rekla je Ivana Žanić, direktorka pravnog programa Fonda za humanitarno pravo, posebno zabrinjava javni diskurs u kom se rehabilituju i glorifikuju osobe sa pravnosnažnim presudama.
„Vojislav Šešelj, koji je osuđen u Haškom tribunalu, i dalje je narodni poslanik u Skupštini Srbije. Šašelj iz poslaničke klupe širi govor mržnje, a u tome ga niko ne sprečava niti sankcioniše. Time se direktno krši Zakon o izboru narodnih poslanika jer njegov mandat je po izricanju presude morao da prestane“, navela je Žanić.
Odgovarajući na novinarsko pitanje o aktuelnom saslušanju u Hagu dosadašnjeg premijera Kosova Ramuša Haradinaja, Žanić je rekla da je njegova ostavka na funkciju zrela politička odluka.
„Ne možemo da znamo šta će se dešavati jer postupak pred specijalizovanim većima je u tajnosti baš zbog propusta u Haškom tribunalu u vezi sa zaštitom svedoka. Pratićemo situaciju u budućnosti i reagovaćemo“, zaključila je Žanić.
FHP je saopštio da 85 odsto građana Srbije nije informisano ni o jednom suđenju za ratne zločine i da je Tužilaštvo uvelo Pravilnik o anonimizovanju optužnica, po kom se objavljuju samo inicijali osoba, tako da javnost ne može znati ko je i za šta optužen.
Pročitajte i ovo:
