Apelacioni sud u Beogradu oslobodio je nekadašnje komandante Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorada Ulemeka poznatog kao Legija, Zvezdana Jovanovića, Veselina Lečića, Miću Petrakovića, Dragoslava Krsmanovića, Dragišu Radića i Vladimira Potića optužbi da su izvršili krivično delo oružana pobuna novembra 2001. godine.
To je objavljeno na internet stranici suda.
Milorad Ulemek Legija, nekadašnji lider JSO, poznate pod imenom "Crvene beretke", služi kaznu od 40 godina zatvora za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. godine. Kao izvršilac ubistva na kaznu jednakog trajanja osuđen je i pripadnik JSO Zvezdan Jovanović.
Ostali pobrojani su takođe nekadašnji pripadnici JSO koja je raspuštena u vreme policijske akcije "Sablja", sprovedene nakon ubistva Đinđića.
Pobuna JSO, od 9. do 17. novembra 2001. godine, okončana je dogovorom koji je sa pripadnicima te formacije u njihovoj bazi u Kuli postigao Zoran Đinđić. Đinđić je od strane pripadnika ove formacije ubijen ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu godinu i četiri meseca kasnije.
Apelacioni sud, odlukom od 14. juna, a koja je danas (deset dana kasnije) objavljena, ustanovio je da odbija kao neosnovanu žalbu Tužioca za organizovani kriminal, te da potvrđuje prvostepenu presudu iz jula 2018. kojom su pripadnici JSO već bili oslobođeni optužbi za krivično delo oružane pobune.
"Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je okrivljene oslobodio od optužbe da su izvršili krivično delo oružana pobuna, s obzirom na to da izvedenim dokazima u toku ovog krivičnog postupka nije utvrđeno da su okrivljeni učinili ovo krivično delo", stoji u odluci koju je donelo petočlano sudsko veće na čelu sa sudijom Milimirom Lukićem.
Precizira se da nisu obezbeđni dokazi da je okrivljeni "Milorad Ulemek imao faktičku vlast i neograničeni uticaj na pripadnike Jedinice za specijalne operacije i da je zajedno sa sada pokojnim Dušanom Spasojevićem (pripadnik takozvanog "Zemunskog klana" ubijen u policijskoj akciji 2003. godine prim.red.) organizovao oružanu pobunu pripadnika Jedinice za specijalne operacije, u nameri da se ugrozi ustavno uređenje i bezbednost države".
Apelacioni sud je kao pravilne opisao ocene prvostepenog suda da "nema dokaza kojima bi se potkrepila tvrdnja optužbe da su pripadnici operativnog sastava Jedinice za specijalne operacije bili spremni da, u ostvarivanju ciljeva oružane pobune, upotrebe vatreno oružje kojim su bili zaduženi kao pripadnici Jednice i koje su nosili prilikom izlaska iz centra u Kuli."
Prema oceni Apelacionog suda nije dokazana namera da se ugroze ustavno uređenje i bezbednost države, izazove pad Vlade postavljanjem političkih zahteva za smenu tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića, načelnika i zamenika načelnika resora Državne bezbednosti Gorana Petrovića i Zorana Mijatovića, kao i da se spreči donošenje Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom.
"Na mestu ministra unutrašnjih poslova ostao je i dalje Dušan Mihajlović, a Zakon o saradnji SRJ (Savezne Republike Jugoslavije) sa međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine, donet je u aprilu 2002. godine", stoji u presudi Apelacionog suda.
U prilog tome da zahtevi iz žalbe ne stoje navodi se i "ponašanje vrha državne vlasti, te njihove reakcije, odnosno odsustvo reakcije na događaje koje su predmet optužbe".
"Vlada Republike Srbije nije proglasila vanredno stanje, što bi, ukoliko je u pitanju oružana pobuna bio logičan sled stvari, a službe bezbednosti nisu stavljene u borbenu gotovost", stoji u presudi. U obrazloženju se dalje podseća da su neki od nosilaca vrha bezbednosti službi u to vreme otišli na put, odmor ili slično, te da nije postojala bojazan da će doći do nasilnog preuzimanja vlasti.
Sud nabraja događaje u koje su početkom dvehiljaditih bili uključeni pripadnici JSO, poput hapšenja haških optuženika braće Predraga i Nenada Banovića (novembra 2001.), zatim obeležavanja slave JSO (novembar 2001.), kao i koncerta "jedne muzičke grupe" iz 2002. godine u Kuli, čemu su prisustvovali državni funkcioneri.
Dodaje se da su nakon pobune pripadnici JSO bili nagrađeni sabljama, mačevima i pištoljima, upravo od strane Vlade Srbije:
"Vlada Srbije nikada nije onakvo ponašanje procesuirala, niti je okarakterisala kao oružanu pobunu, odnosno ovde okrivljeni, kao pripadnici Jednice za specijalne operacije, nisu bili čak ni disciplinski kažnjeni", zaključuje Apelacioni sud u obrazloženju odluke kojom bivše pripadnike JSO oslobađa odgovornosti za događaje od pre osamnaest godina.
- Tri pitanja Đinđićeve sestre o oslobađanju 'Crvenih beretki'
- Suđenje za pobunu "Crvenih beretki": Istina na čekanju
Žarko Korać: Zlokobna poruka
"Apelacioni sud je učinio ono što se moglo očekivati", kaže u komentaru odluke o pobuni "Crvenih beretki" Žarko Korać, vicepremijer u Đinđićevoj vladi, a kasnije i šef tima koji je istraživao propuste u radu obezbeđenja ubijenog premijera.
"To nije bio nikakav štrajk, već klasična pobuna", ponavlja Korać ocenu koju je izneo i tokom prvostepenog procesa na kome se pojavio kao svedok Tužilaštva.
"Odluka Apelacionog suda se mogla očekivati zato što je stvorena cela društvena atmosfera da su ljudi koji su to učinili neka vrsta heroja. Setimo se posete njima u zatvoru od strane Vojislava Šešelja (lider radikala, haški osuđenik, trenutno poslanik u Skupštini Srbije prim.red.). Setite se ogromnog broja tekstova u tabloidima o tome da je Zoran Đinđić izdajnik. U toj društvenoj atmosferi Apelacioni sud je uradio samo očekivano. Srbija tone dublje, a ovom presudom se šalje jedna jako zlokobna poruka i za vlast. To znači da svaka vojna jedinica koja izađe sa oružjem i oklopnim vozilima i blokira auto-put biće oslobođena u budućnosti. Neka oni koji su na vlasti dobro razmisle šta im je poručeno današnjom presudom", kaže Korać za RSE.
Podsećamo, krivičnom prijavom bio je obuhvaćen i bivši jugoslovenski predsednik, kasnije premijer Srbije, Vojislav Koštunica. Ali, on se nikada nije pojavio na listi svedoka.
Na Koštuničinu ulogu u stvaranju atmosfere u društvu u kojoj je pobuna "Crvenih beretki" bila moguća, podseća Korać:
"Tada je Vojislav Koštunica dao verovatno najsramniju izjavu svoje političke karijere, da svako štrajkuje u onome što je karakteristično za njegov posao, pa kada štrajkuje oružana jedinica Državne bezbednosti ona štrajkuje u uniformama i sa oružjem. Naravno, nikada nije dovršeno pitanje odgovornosti za čitavu atmosferu u društvu. Dakle, mi nikada nismo dobili punu istinu do kraja", kaže Korać.
Miloš Vasić: Skandalozna odluka
Novinar Miloš Vasić se takođe osvrnuo na izjavu Vojislava Koštunice nakon pobune JSO.
"Pa Vojislavu Koštunici je bilo milo oko srca kad ih je video, jer sve što je bilo protiv Zorana Đinđića i njegove Vlade je Koštunici savršeno odgovaralo. Ali i on je bio lakomislen, kao uostalom i tadašnja Vlada", smatra Vasić.
Upitan da li se odlukom Apelacionog suda stavlja tačka na priču o političkoj pozadini atentata na premijera Đinđića,Vasić kaže:
"Politička pozadina je odavno ostavljena po strani."
To po njegovom mišljenju potvrđuje i činjenica da odluka Apelacionog suda dolazi osamnaest godina nakon pobune JSO jer, kako ističe Vasić, "takve stvari ako se ne reše odmah, neće se rešiti više nikad, kao što vidimo".
Vasić, koji je autor knjige "Atentat na Zorana Đinđića", odluku Apelacionog suda ocenjuje kao "skandaloznu".
"Zato što je reč o krivičnom delu koje je apsolutno očigledno i savršeno dokazano. Oni su ljudi izašli na ulicu naoružani, zahtevali određene političke ustupke. A tadašnja vlast – u tome je problem, nije imala dovoljno građanske hrabrosti da se tome odmah suprotstavi kako je trebalo. Onda je to dovelo do atentata na premijera Đinđića", navodi Vasić.
