Taktička vojna vežba "Slovensko bratstvo - 2019.", koja se organizuje peti put, počinje u Pančevu, a na više poligona u Srbiji na manevrima do 27. juna učestvovaće više od 600 vojnika iz Rusije, Belorusije i Srbije, potvrđeno je iz Vojske Srbije.
Glavni događaj vežbe, kojem će prisustvovati i mediji, biće 24. juna na aerodromu u Kovinu, pedeset kilometara severozapadno od Beograda.
Tokom zajedničkih vežbi, padobranci iz tri zemlje vežbaće protivterorističke operacije. U okviru "Slovenskog bratstva-2019." biće priređena i izložba naoružanja, vojne i specijalne tehnike. Prva faza vežbe je koordinacija jedinica i razrada zadataka kontraterorističke taktike, a biće izvedene i aktivnosti iz vazdušno-desantne i vatrene obuke.
Iz Rusije će na ovogodišnjem "Slovenskom bratstvu" učestvovati oko 200 pripadnika Pskovske desantno-jurišne divizije, oko 60 beloruskih i oko 300 srpskih i vojnika. Ukupno će ne vežbi biti korišćeno više od 50 jedinica borbene i automobilske tehnike, kao i avioni vojno-transportne avijacije Il-76MD.
Ovo će biti peta vežba koja nosi naziv "Slovensko bratstvo". Prva je održana u Rusiji 2015. godine, pa je novembra 2016. domaćin bila Srbija, juna 2017. Belorusija, a prošle godine vežba je održana u Rusiji u Krasnodarskom kraju.
U NATO savezu na upite o vežbama Vojske Srbije sa Rusijom uvek imaju odgovor da Srbija suvereno bira partnere i u toj oblasti i da Alijansa u potpunosti poštuje politiku vojne neutralnosti Srbije.
To je, kao i prošle godine, izjavio generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg u intervjuu za beogradski list „Politiku“ pre nedelju dana.
Buduća saradnja NATO sa Srbijom razvijaće se od reforme sektora bezbednosti do pomoći u slučaju nepogoda, te odlaganja viška municije, što je korisno kako za Alijansu, tako i za Srbiju i Zapadni Balkan, rekao je prvi čovek Severnoatlantske alijanse.
Mnogi bi se iznenadili podatkom da Srbija ima mnogo razvijenije i češće vojne vežbe, ali i druge oblike saradnje, sa NATO savezom i članicama tog bloka nego sa Rusijom.
"Mi smo od 2006. godine (kada je Srbija postala članica NATO programa Partnerstvo za mir) do danas organizovali oko 150 zajedničkih vojnih vežbi sa NATO savezom, dok s druge strane govorimo o nekih 16 vojnih vežbi koje smo realizovali sa Ruskom Federacijom. Osim toga, na godišnjem nivou imamo između 100 i 130 različitih vrsta aktivnosti sa NATO-om, u koje spada, recimo, i komandno-štabno usavršavanje naših oficira, neke studijske posete, zatim razne vrste simulacija, kabinetskih obuka i treninga", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) vojno-politički analitičar, Vlade Radulović.
Od 2006. godine 150 vežbi sa NATO
Od početka 2018. godine Vojska Srbije učestvovala je u pet multinacionalnih vojnih vežbi sa državama članicama NATO-a i partnerima, dok je sa Ruskom Federacijom u istom periodu imala dve zajedničke vojne vežbe.
U 2017. godini imala je dva puta više vojnih vežbi sa zemljama NATO i partnerima u odnosu na vežbe sa Rusijom. Sa zemljama članicama NATO-a imala je šest vojnih vežbi te godine, a tri sa Oružanim snagama Ruske Federacije.
Radulović podseća da je saradnja sa NATO savezom institucionalizovana na najvišem mogućem nivou za zemlje koje ne žele članstvo u Alijansi - IPAP planom (Individualni akcioni plan partnerstva Srbije i NATO), koji je Srbija usvojila 2014. godine, a NATO godinu dana kasnije.
Generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg podsetio je da je u oktobru prošle godine Srbija bila domaćin civilne vežbe za pomoć u vanrednim situacijama pod nazivom "Srbija 2018".
Od skorašnjih zajedničkih vojnih aktivnosti sa članicama Alijanse izdvaja se međunarodna vojna vežba "Platinasti vuk", održana pre dve godine u Vojnoj bazi "Jug" kod Bujanovca, na jugu Srbije. Pokrovitelj te vežbe nije bio NATO, ali je Vojska Srbije u toj vežbi učestvovala sa armijama osam država, među kojima su šest članice NATO.
Te godine je, istovremeno, u Belorusiji, održana antiteroristička vojna vežba "Slovensko bratstvo", u kojoj je Srbija učestvovala uz Rusiju i zemlju domaćina.
Srbija istrajava na politici vojne neutralnosti (definisane skupštinskom deklaracijom iz 2007. godine) i balansiranju između saradnje sa Moskvom i NATO kroz program Partnerstvo za mir. U javnost, međutim, neuporedivo češće i više prodiru informacije o vojnim vežbama sa Rusijom nego sa NATO savezom i njegovim članicama.
Zašto vlast Srbije u drugi plan gura podatke o većoj vojnoj saradnji sa NATO savezom nego sa Rusijom? Zašto u drugi plan stavlja informacije o tome da je za modernizaciju i opremanje Vojska Srbije od država članica Alijanse dobila mnogostruko više novca nego iz Rusije, dok istovremeno, uz provladajuće medije, zasipa javnost informacijama o vojnim vežbama sa Rusijom i oružjem koje stiže iz te zemlje?
Proruski sentiment
Političari Srbije prilagođavaju se javnom mnenju i, po liniji manjeg otpora, prate dominantni tok, a to je proruski sentiment u srpskom društvu, odgovara na to pitanje vojni analitičar Aleksandar Radić.
"Zato se afirmiše svaki oblik vojne saradnje sa Rusijom, stavlja u prvi plan i na naslovne strane novina, to su udarne vesti i na televiziji i time se kod većinskog, proruski orijentisanog, dela javnog mnenja stvara slika da je ovo vlast koja predstavlja njihove težnje, koja se trudi da organizuje što bolju i što dublju saradnju sa Rusijom", kaže Radić, koji dodaje da informativni tretman vojne saradnje i vežbi sa NATO savezom ide u suprotnom smeru:
"Činjenica je da se takav tip vežbi gura u drugi plan, da ne dobija takav značaj, drži se, prosto, na distanci od javnog mnenja. I tu se postiže efekat: onaj deo javnog mnenja koji je radikalniji od Srpske radikalne stranke (SRS) dobija tu sliku koju želi da vidi i glasa na izborima za vlast koja, kako oni veruju, omogućava kvalitetnu saradnju sa Ruskom Federacijom. To je potpuno apsurdno jer to je ista vlast koja, zapravo, razvija sve bolju saradnju sa NATO, ali je bitno kako to vidi prosečan konzument informacija. Njemu je namenjena ta slika."
Na drugoj strani, kad je reč o vežbama u kojima Srbija učestvuje sa nekim zemljama-članicama NATO, on ističe da se dogodi i da se neki „detalji“ jednostavno prećute.
Tako je bilo pretprošle godine na vežbi gađanja jedinica protivvazdušne odbrane u Bugarskoj, na kojoj su, zajedno sa Srbima i Bugarima, učestvovali i Ukrajinci i Amerikanci. Kod nas, kaže, jednostavno nije objavljena činjenica da su u tome učestvovale Ukrajina i SAD.
To se ponavlja i ove godine, kada je to zajednička aktivnost u kojoj, osim domaćina - Bugarske, učestvuju i vojske Srbije i Sjedinjenih Američkih Država.
"Jednostavno, nemate to na naslovnim stranama i nigde nećete videti da je neki tabloid objavio kako srpski i američki 'protivavionci' zajednički vežbaju", podseća Radić, i zaključuje da je i ovo jedan dokaz da se u Srbiji i u ovom pogledu permanentno vodi predizborna kampanja.
Od 2014. godine 12 miliona evra vojnih donacija
I podaci o finansijskoj podršci koju Srbija dobija od članica NATO Alijanse na jednoj, i Rusije, na drugoj strani, takođe govore o višestruko značajnijim sredstvima sa Zapada nego sa Istoka, o čemu je RSE pre dve godine već izveštavala.
Od 2014. godine do danas, iz zemalja NATO je, prema zvaničnim podacima, Srbija u donacijama dobila oko 12 miliona evra. Najveći pojedinačni donator su SAD sa približno 9,8 miliona, dok poslednja zabeležena donacija Rusije datira iz 2014. godine i iznosi 52.000 evra.
Vlade Radulović kaže da će Srbija, ako, odnosno, kada uđe u finalnu fazu pristupnih pregovora sa Evropskom unijom biti prinuđena da smanji vojnu saradnju sa Rusijom, jer će tada doći na red Poglavlje 31 o harmonizovanju spoljne i bezbednosne politike sa EU.
"Nesumnjivo je da će upravo odnosi sa Ruskom Federacijom, njihov intenzitet i stepen, biti jedna od značajnih prepreka u finalnom delu puta Srbije ka članstvu EU. Tvrdnju za to možete naći, posebno od 2014. kada je Rusija izvršila aneksiju Krima, pre svega u odnosu baltičkih zemalja, pa i Poljske, prema odnosima koje Srbija, posebno u vojnom segmentu, ima sa Ruskom Federacijom", ukazuje Radulović.
Da li će u kontekstu Poglavlja 31 Srbija morati da redukuje zajedničke vojne aktivnosti sa Rusijom pitanje je koje je RSE uputila i Ministarstvu odbrane, ali odgovor do objavljivanja ovog teksta nismo dobili.
Facebook Forum