„Smatram da je vrlo moguće ili gotovo verovatno da sastanka u Parizu (predstavnika Srbije i Kosova sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronomi nemačkom kancelarkom Angelom Merkel o rešavanju pitanja dijaloga Kosova i Srbije prim, red.) ne bude“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na sastanku Evropskog konventa u Parlamentu Srbije.
Sastanak u Parizu zakazan je za 1. i 2. jul, a dogovoren je u Berlinu.
„Ovo je moje mišljenje, vidćemo da li sam u pravu, mi ćemo svakako ići ako budemo pozvani“, dodao je Vučić navodeći da je to njegova procena.
„Plašim se da je ispravna, a nadam se da grešim. To što nema rešenja, ne sme da bude kapisla za stvaranje bilo kakvih sukoba“, rekao je predsednik Srbije, koji je takođe najavio nove inicijative u septembru sa ciljem, kako je pojasnio, da se vidi kuda dalje, ne objašnjavajući o kakvim se inicijativama radi, niti ko su njihovi autori.
Na panelu predstavnika civilnog sektora sa predsednikom Srbije, na pitanje radne grupe Evropskog konventa za poglavlje 35 o Kosovu da li osim razgraničenja postoji još neki predlog Srbije za rešenje kosovskog pitanja, Vučić je rekao da o platformama za dijalog će moći javno da govori tek ako u izgledu bude rešenje. Tada će se narod na referendumu o tome izjašnjavati. Pre toga, neće biti otkrivana pozicija Beograda u pregovorima. Vučić je rekao da Beograd pokušava u pregovorima da dobije isto ono što je pokušavao ubijeni premijer Zoran Đinđić (prvi premijer nakon 5-to oktobarskih promena 2000. godine, ubijen 2003. godine koji se zalagao za podelu Kosova prim, red.) .
„Zapad danas pojma nema šta će sa Kosovom“, rekao je predsednik Srbije. Jedno govore Britanci i Nemci, a drugo Amerikanci i Francuzi, tvrdi Vučić. „Meni je bliže ovo što govore Francuzi i Amerikanci“ dodao je, ne objašnjavajući konkretno šta ko govori.
„Sa Salvinijem ( Mateo, zamenik premijera i italijanski ministar policije, prim, red.) sam nedavno pričao, to je treća pozicija. Rusi imaju četvrtu poziciju, to je zamrznuti konflikt“ rekao je Vučić.
Izabela Kisić iz Helsinškog odbora za ljudska prava je pitala predsednika da li je odustao od podele Kosova, dodajući da podela nosi rizik fragmentacije Srbije.
Na uzvratno pitanje Vučića da li je ona za nezavisno Kosovo u sadašnjim granicama, odgovorila je potvrdno. Na to je predsednik Srbije rekao da je dobro da ljudi znaju da kad je neko protiv podele, znači da je za nezavisno Kosovo u sadašnjim granicama. On je dodao da on nije za takvu soluciju, da ona nije realna i da se uskoro neće dogoditi.
„Daću sve do sebe eksplicitno, da postignemo kompromis, ne znam kakav će taj kompromis da bude, čim budem znao kakav može da bude, izaći ću pred vas da vam saopštim sadržaj kompromisnog akta“ dodao je predsednik Srbije.
Odgovarajući na pitanje Jovane Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava o primene dela Briselskog sporazuma o pravosuđu, Vučić je rekao da se sever Kosova predstavlja kao leglo krimilaca, što je, po njemu, apsolutna neistina. Krimilalizacija severa Kosova je deo političkih nastojanja da se sačuva Kosovo u granicama koje priznaje većina zapadnih zemalja, tvrdi Vučić.Po njegovoj oceni, pravna država na severu Kosova nešto manje ne funkcioniše nego u Prištini.
Pre razgovora predstavnika civilnog društva, okupljenih u Evropski konvent, sa predsednikom Srbije, na sastanku je razmatran nedavno objavljeni izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u pregovaračkom procesu.
Predsednica Skupštine Maja Gojković je je saopštila koje će mere preduzeti da bi se unapredio rad Parlamenta koji je ktitikovan u Izveštaju Evropske komisije.
Najpre, odbijaće se svi zakoni po hitnom postupku, osim u izuzetnim slučajevima, već u junu će bitu plenarna rasprava o izveštajima nezavisnih tela koja nisu razmatrana poslednjih dvanaest godina. Što se tiče velikog broja istovetnih amandmana poslanika vladajuće koalicije koji blokiraju parlamnetarnu debatu, predsednica Skupštine je najavila razgovor sa svim poslaničkim grupama.
Predsednica je također najavila da će predložiti da se duplira vreme za poslaničke grupe za raspravu.
"Izveštaj Evropske komisije dobio je zasluženu i značajnu pažnju kakvu nije dobio u poslednjih petnaestak godina", rekla je ministarka za evrointegracije Jadranka Joskimović, dodajući i da je inkluzivna debata o tom dokumentu dokaz otvorenosti vlade Srbije.
Joksimović je rekla da nije tačna ocena da je ovogodišnji izveštaj Komisije gori od prethodnog, već da može da se kaže da sadrži "kritičke osvrte" u odnosu na preuzete obaveze.
Ona je podvukla da su reforme važne i zbog građana, ali i zbog punopravnog članstva u EU. "Reforme možete da sprovodite i bez evropskih integracija", dodala je.
Prema mišljenju ministarke za evropske integracije, puno posla je i pred Srbijom i pred EU da bi se kredibilna politika proširenja nastavila.
Šef Delegacije Evropske unije u Srbij Sem Fabrici istakao je da je vazno da se izveštaj pročita i sagleda u celosti. On je o onome što je navedeno u izveštaju govorio s tri stanovišta - demokratije, prosperiteta i bezbednosti.
Ističući značaj pitanja normalizacije odnosa Beograda i Prištine, Fabrici je ponovio da je Komisija pozvala Srbiju da uloži napore u obezbedjivanju okruženje koje jasno vodi ka postizanju sporazuma sa Kosovom.
"Pristupni proces je kompleksan… Sve snage u društvu treba da rade zajednički, da postignu konsenzus i uspešno dostignu cilj" na putu ka EU, rekao je Fabrici, navodeći da u tom procesu važnu ulogu ima civilni sektor.
