NATO u potpunosti poštuje politiku neutralnosti Srbije, izjavio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg u intervjuu za današnje izdanje beogradskog dnevnika „Politika“.
„Kao što pokazuju Austrija, Švedska i Finska, neutralnost i partnerstvo s NATO-om međusobno se ne isljučuju. Naše partnerstvo je dobro za Srbiju, dobro za Zapadni Balkan i dobro za NATO“, izjavio je Stoltenberg u razgovoru koji je vođen, precizira se, tokom njegovog prošlonedeljnog boravka u Severnoj Makedoniji povodom sastanka Severnoatlanskog saveta sa Komitetom integracije te zemlje u Alijansu.
Stoltenberg je podvukao i da će se buduća saradnja NATO sa Srbijom razvijati od reforme sektora bezbednosti do pomoći u slučaju nepogoda, te odlaganja viška municije, što je korisno kako za Alijansu, tako i za Srbiju i Zapadni Balkan.
Podsetio je da je u oktobru prošle godine Srbija bila domaćin civilne vežbe za pomoć u vanrednim situacijama pod nazivom “Srbija 2018”.
“Ova vežba je pomogla saveznicima NATO-a, kao i Srbiji i drugim partnerima, da postanu bolje pripremljeni za delovanje u slučaju prirodnih katastrofa, kao što su poplave i zemljotresi”, naveo je Stoltenbarg.
Podvukao je da zna da u Srbiji pominjanje NATO-a i dalje izaziva brojne kontroverze i uspomene na 1999, godinu bombardovanja bivše Savezne Republike Jugoslavije (SRJ).
“Kada je NATO pokrenuo operaciju saveznička snaga, u martu 1999, glavni motiv ove teške odluke bio je da zaustavi humanitarnu katastrofu koja se tada odvijala na Kosovu. Do kraja 1998. godine politika predsednika (Slobodana) Miloševića primorala je više od 300.000 Kosovara da napuste svoje domove. Sporazumi o prekidu vatre su kršeni, a pregovori zaustavljeni”, podsetio je Stoltenberg.
Podvlačeći da se NATO i Srbija moraju koncentrisati na budućnost, zaključio je:
“Nikada ne smemo zaboraviti prošlost, ali moramo iz nje da učimo i da je ostavimo iza sebe.”
