Visoka poverenica za ljudska prava Ruske Federacije Tatjana Nikolajevna Moskaljkova je u poseti Srbiji, gde se sastala sa potpredsednikom Skupštine Srbije Đorđem Milićevićem i Zaštitinikom građana Srbije Zoranom Pašalićem.
Na sastanku su razmotreni načini unapređenja bilateralna saradnja dve zemlje u oblasti zaštite ljudskih prava, na osnovu sporazuma koja su dva ombudsmana potpisala 2018. godine. Kako su na zajedničkoj konferenciji održanoj danas u Beogradu, izjavili Moskaljkova i Pašalić - saradnja se pre svega odnosi na pružanje pravne pomoći i zaštiti ljudskih prava državljana Rusije koji žive i rade u Srbiji, kao i državljana Srbije koji žive i rade u Rusiji.
„Usled sporazuma o bezviznom režimu, godinu za godinu se povećava broj Srba koji putuju u Rusiju i broj Rusa koji putuju u Srbiju. Neretko nam se obraćaju ljudi koji se nađu u teškim životnim situacijama, primera radi kada se čovek nađe u zatvoru ili kada mu preti deportacija iz zemlje. Za njih je rešavanje problema preko zvaničnih organa vlasti mnogo teže nego u direktnom kontaktu između ombudsmana“, izjavila je Moskaljkova.
Zaštitinik građana Srbije Zoran Pašalić je naveo da će se na ovaj način brže rešavati problemi građana.
„Za naše građane koji žive, rade, borave duže ili kraće u Ruskoj Federaciji, ako se ukaže problem, njihovi srodnici se mogu obratiti instituciji ombudsmana u Republici Srbiji. Brzo i najbrže što možemo mi ćemo taj problem rešiti“, izjavio je Pašalić.
Kako je naveo, institucija ombudsmana Srbije je slične sporazume o saradnji potpisala sa osam država, a do kraja godine u planu je potpisivanje bilateralnih sporazuma sa Albanijom, Hrvatskom i Mađarskom, dok su u toku pregovori o sličnoj saradnji i sa ombudsmanima Švedske, Danske, Norveške i Francuske.
Na pitanje Radija Slobodna Evropa koji su to primeri dobre prakse koje Srbija može da primeni iz Rusije kada je reč o ljudskim pravima, Pašalić je izjavio:
„Moja draga koleginica (ombudsmanka Rusije Tatjana Moskaljkova) je rešila problem koji tišti i građane Srbije, a odnosi se na kredit u švajcarskim francima. Ona je uspešno rešila taj problem. Ja ne bih mogao da ga rešim, jer nemam ta ovlašćenja, ali se nadam da će Skupština Srbije dozvoliti da se ideje institucije Zaštitnika građana o proširenju ovlašćenja odnose i na takve situacije, da bih i ja mogao u takvim situacijama da rešavam probleme naših građana“.
Upitan da prokomentariše da li je u planu proširenje ovlašćenja Zaštitnika građana Srbije po uzoru na Rusiju u smislu mogućnosti revizije sudskih odluka, imajući u vidu da Visoka poverenica za ljudska prava Rusije ima takve nadležnosti, Pašalić je odgovorio:
„Nikome napamet nije palo da se meša u sudske odluke. To su oni koji zlonamerno pokušavaju da spreče ono što Zaštitinik građana hoće, a to je kontrola sudske administracije“.
Tatjana Moskaljkova je na dužnost Visoke poverenice za ljudska prava stupila 2016. godine. Po obrazovanju je doktorka prava i filozofije, a inače je policijski general-major u penziji.
Pažnju javnosti izazvala je tokom posete poverenice za ljudska prava Ukrajine Ljudmile Denisove Rusiji, sa kojom se Moskaljkova tom prilikom sastala. Ukrajinskoj poverenici tada nije bilo dozvoljeno da poseti ukrajinskog reditelja Olega Sencova, poreklom sa Krima, koji u ruskom zatvoru služi dvadesetogodišnju kaznu zbog navodnog "terorističkog delovanja".
