Izveštaj Evropske komisije (EK) o napretku Srbije dobro je diplomatsko ogledalo srpske realnosti.
Ova ocena Raše Nedeljkova iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), je i poruka panel-diskusije nevladinih organizacija na Javnom čitanju izveštaja u Beogradu.
Nedeljkov je istakao da izveštaj govori i o povišenoj političkoj polarizaciji koja ima negativan uticaj na rad demokratskih institucija, posebno parlamenta, čija je zakonodavna i kontrolna funkcija narušena i gde suštinski ne postoji međustranačka debata.
„Dovodi se čak u pitanje javna posvećenost državnih institucija priključenju Evropskoj uniji“, ukazao je Nedeljkov.
Podsetio je i na to da je u Srbiji na delu konstantna vanaredna situacija i predizborna kampanja, kao i na prisutnu praksu gubljenja granice između partijskog i državnog.
U svakom izveštaju ima i pozitivnih ocena, ukazao je on, pa je tako u izveštaju EK prepoznata kao dobra i namera vlasti u Srbiji da se birački spisak automatizovanije ažurira tako što će biti povezan sa registrom matičnih knjiga.
Izveštaj EK registrovao je i da su nedavne izmene Krivičnog zakonika usvojene uprkos tome što nisu u skladu sa standardima Saveta Evrope, ukazala je Katarina Golubović, predstavnica Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM).
"Preporuka je da se preispitaju te izmene", rekla je Golubović, koja je podsetila da se izveštaj odnosi za period zaključno sa martom ove godine.
Predstavnica Fondacije Centar za demokratiju, poslanica opozicione Demokratske stranke Nataša Vučković naglasila je da izveštaj EK govori o životu svakog gradjanina.
"Da li će vlada i njeni organi, svi koji su u prilici da rade na reformama, primeniti ove preporuke EK, od toga zavisi kvalitet naših pojedinačnih života. Mislim da je izveštaj vrlo dobar prikaz kako se danas živi u Srbiji", rekla je Vučković.
Govoreći o nalazima u izveštaju EK o Poglavlju 24, koje se tiče vladavine prava, Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, rekao je da su oni objektivni i, nažalost, negativni.
„U poglavlju 24 mislim da je dovoljno poražavajuće da pročitam rečenicu: ’Nije bilo napretka u ispunjavanju prošlogodišnjih preporuka, pa ćemo ih ponoviti ove godine’“.
Ukazujući na stapanje partije i države Elek je rekao da se uočava i privatizacija bezbednosti, kao i da se tu radi o „zarobljenoj“ državi.
On je pozvao EK da uradi izveštaj koji bi na direktan način ukazao na neformalne procese i mehanizme koji se koriste za "zarobljavanje" države, što je naročito opasno kod sektora bezbednosti.
Potencijal tog sektora se, naglasio je, koristi za zarobljavanje drugih sektora, što se vidi kad se institucije sektora bezbednosti selektivno koriste za postupanje ili nepostupanje, čime se utiče na kvalitet vladavine prava i demokratije.
