Autori: Arton Konushevci i Amra Zejneli Loxha
Predsednik Kosova Hašim Tači izjavio je u ponedeljak, 27. maja, na obeležavanju godišnjice borbe u Paštriku da je budućnost Kosova u EU i NATO sigurna, ali, kako je rekao:
„Stvaraju se i nove okolnosti da bi najbolje rešenje bilo da dva parlamenta, Kosova i Albanije, usvoje neophodne deklaracije, na osnovu volje naroda Kosova i Albanije, da živimo u jednoj zajedničkog državi, bez granica.“
Izjave predsednika Kosova Hašima Tačija o pripajanju Kosova i Albanije, te i Preševske doline, ukazuju da je "frustriran aktuelnim stanjem na Kosovu" i unutrašnjim razlikama o pojedinim pitanjima kao što su evropske integracije ili dijalog sa Srbijom, smatraju kosovski analitičari. Dodaju i da su takve izjave neosnovane kada je u pitanju politička realnost i da tome samo želi da postigne prisutnost u medijima.
U javnoj prepisci sa liderom opozicionog Demokratskog saveza Kosova Isom Mustafom, predsednik Hašim Tači izjavio je da se Preševska dolina treba pripojiti Kosovu, isto kao što Kosovo treba da se prirodno pripoji Albaniji, “pod zajedničkim kišobranom EU, ili samo albanskim kiršobranom, ukoliko EU nastavlja da zatvara vrata“.
Mustafa je prvobitno u svojoj objavi naveo da je Tačijev politički diskurs o korekciji granica veoma pogrešan i neprihvatljiv.
Tači je na to odgovorio da je “korekcija nepravde nad Preševskom dolinom i Albancima” njegova nezaustavljiva posvećenost.
On je i u subotu izjavio da će u bliskoj budućnosti Kosovo i Albanija živeti u jednoj zajedničkoj državi.
„Budite sigurni da je veoma lakše ostvarivanje sna da imamo bezgranični prostor između Kosova i Albanije nego što je bio izazov uklanjanje Srbije sa Kosova, i to će se desiti“, kazao je Tači u subotu tokom posete opštini Has na severu Albanije.
Kosovski analitičar Ramuš Tahiri navodi da predsednik Tači u poslednje vreme često govori o tome da je Kosovo deo nerešenog albanskog pitanja i tvrdi da će to pitanje da se reši kada svi Albanci, na osnovu svoje volje, budu živeli u jednoj nacionalnoj državi. Sve je to najpre počeo sa Preševskom dolinom.
„Tači dakle igra na nacionalnu kartu, koja se ranije smatrala nacionalističkom, a sada nacionalnom, i ne kaže da će se po svaku cenu to realizovati, ali navodi da je to jedna alternativa ukoliko se Kosovu i Kosovarima zatvore vrata EU, ukoliko je Evropa umorna sa proširenjem i Zapadni Balkan ostavi na milost ili nemilost različitih grupa i ostalih uticaja. Tači smatra da je jedno takvo prirodno pripajanje Kosova Albaniji rešenje za mir i stabilnost“, kaže Tahiri.
Jasno je kako se geopolitičke i geostrateške promene dešavaju na Balkanu, i one se nikada nisu desile na ovaj način, smatra sociolog Artan Muhadžeri.
„Potrebne su velike promene i veliki pritisak međunarodne zajednice kako bi se do postiglo, a to trenutno nije vidljivo uopšte. Nema ničeg konkretnog od toga, osim što je ovo samo ekstremni populizam predsednika Tačija ali ne shvatam za koga je ciljano kada svi građani Kosova znaju da se tako nešto ne može desiti na ovakav tendeciozni i pompezni način“, smatra Muhadžeri.
Hašim Tači je i početkom meseca u Tirani razgovarao sa premijerom Albanije, Edijem Ramom, o neophodnosti potpunog otvaranja granice Kosova i Albanije i formiranju “albanskog prostora bez granica, pod evroatlanskim pokroviteljstvom”.
