Stranka Slobode i pravde (SSP) predstavila je danas predlog Deklaracije o pomirenju srpskog i albanskog naroda koji predviđa put rešavanja životnih problema ljudi dok je statusno pitanje ostavljeno po strani jer ga u ovom trenutku nije moguće rešiti zbog sasvim suprotnih pozicija.
"Ovo je efektna mešavina poziva na pomirenje, promovisanje dobrih stvari iz zajedničke prošlosti i uklanjanje prepreka koje odnose opterećuju", rekao je potpredsednik SSP Borko Stefanović, nekadašnji šef pregovarčkog tima sa Prištinom, na konferenciji za novinare, navodeći da dve "otuđene oligarhije" u Beogradu i Prištini ne mogu da dovedu po pomirenja, prenosi Beta.
On je rekao da ponuđeni dokument predstavlja "jasan pravac kretanja dva naroda koji ne žele da budu zarobljeni u rovovima mržnje i neprekidnim raspavama čije viđenje stratusa je ispravno".
"Naše viđenje statusa Kosova i Metohije je poznato, mi ne želimo da ga u ovom dokumentu isturamo kao bilo kakav element koji će odbiti suprotnu stranu kao što smo svesni njihovog viđenja statusa Kosova i Metohije", rekao je Stefanović.
On je napomenuo da je ponuđeni dokument predlog i "stravljen je na neku vrstu javne raspave ", tako da će biti usvojene sve reakcije koje mogu da pomognu.
Predsednik SSP Dragan Đilas je istakao da se problemi života ljudi mogu rešiti "zajedno, ako smo spremni, otvoreni, hoćemo da sarađujemo, naravno uz pomoć međunarodne zajednice", kao i da režimi u Beogradu i Prištini koriste kosovski problem za "unutrašnje političke svrhe".
"Ovo će biti politika stranke koju predvodim kada budemo vlast, na ovome ćemo insistirati kao početnom papiru za dalji razgovor", rekao je Đilas o Deklaraciji, navodeći da "život ne čeka na političare" tako da se "što pre moraju rešavati problemi koji opterećuju život ljudi, kao što je, na primer, sloboda kretanja".
On je ponovio da je najavljena skupštinska sednica u ponedeljak, na kojoj će predsednik Srbije Aleksandar Vučić govoriti o Kosovu, "fingirana".
"Mi na njoj nećemo učestvovati", rekao je Đilas.
Ponuđena Deklaracija predviđa usvajanje niza protokola - o saradnji bezbednosnih i pravosudnih sistema, slobodi kretanja, rešavanju imovinskih pitanja, ekonomskoj saradnji, saradnji u oblasti kulture, sprota, medija, obrazovanja, lečenja.
U Deklaraciji se navodi i da sadašnji politički i istorijski momenat iziskuje strpljivo i dugoročno rešavanje, a nikako brza rešenja koja prete da izazovu sukobe na Balkanu.
