Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić za ‘Zašto?' komentariše napade skupštinskih poslanika i ministarke pravde Srbije na sudije zbog ranijih presuda i iznošenja mišljenja o izmjenama krivičnog zakona, što su oštro osudila udruženja sudija i tužilaca Srbije, te izglede za zatvaranje pregovaračkih poglavlja 23 i 24 sa Evropskom komisijom koja se tiču vladavine prava i reforme pravosuđa.
Reakcije
Po kom mišljenju, najopasniji, tako da kažem, napad potiče od ministarke pravde, gospođe Nele Kuburović, zbog toga što je ona nosilac izvršne vlasti, ona je član vlade, i ne bi imala nikakvog prava da se izjašnjava, sem ako se vodi protiv određenog sudija neka vrsta postupka.
Kad su u pitanju članovi parlamenta oni su članovi zakonodavnog tela, i, naravno, ni oni nemaju pravo na reakcije kakve su izbile.
Nedogled
Ako se jedno poglavlje otvori, to za jednu državu ne mora da znači mnogo.
To znači samo šansu da će se jednog dana to poglavlje zatvoriti, dakle, da će jednog dana Brisel zaključiti, kad govorimo već o Evropskoj uniji, da su ispunjeni uslovi što se tog poglavlja tiče, za pristupanje Evropskoj uniji.
Ako se ovako bude nastavilo u Srbiji, naravno da će se zatvaranje poglavlja 23 i 24 protegnuti, a ona idu uvek zajedno, ad kalendas Graecas (u nedogled).
Prividna politika
Sada se tu postavlja još jedno mnogo značajnije pitanje, a to je pitanje da li naša vlast, pre svega tu mislim na izvršnu vlast, jer parlament je kod nas prilično razoren, da li naša izvršna vlast odista iskreno želi da se priključi Evropskoj uniji ili ne?
Koga treba iz vlasti slušati, jer ako slušate predsednika republike, on vrlo često govori o tome da je Evropska unija naš konačan cilj, ali ako vi slušate, na primer, ministra odbrane, vi onda imate utisak da je naš konačni cilj Evroazijska unija.
Tako da ne znate zapravo koja je politika stvarna, a koja je politika prividna.
Upozorenje
Oglašavaju se razne ugledne nevladine organizacije međunarodnog tipa, oglašava se u poslednje vreme i sama Evropska komisija.
Srbija već ima problema sa Savetom Evrope zato što, eto koliko su naši funkcioneri bolećivi prema deci i prema mladima, Srbija još 2013. godine osuđena zbog slučaja nestalih beba, u sporu Jovanović protiv Srbije, i tada je naloženo da se u roku od godinu dana od konačnosti te presude osnuje nezavisni mehanizam koji bi istraživao sudbinu te nestale dece i obezbeđivao pravičnu naknadu onim roditeljima koji su pokušavali preko države da saznaju šta je sa tom decom za koju nije izvesno da su umrla, pa tu nije ništa urađeno, baš ništa nije urađeno.
I sada, ja imam utisak, kada se sve to skupi na gomilu, da će Srbija dobiti jedno ozbiljno upozorenje, koje se odnosi na poglavlja 23 i 24.
Budućnost
Sem toga, ja ne znam da li će neko pokrenuti inicijativu za ocenu ovih promena Krivičnog zakona pred Ustavnim sudom, jer ne samo da se radi, bar po mišljenjima onih koji se time bave, ja nisam ta, ali evo izneli su i argumentaciju, ne samo da se radi o povredi Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, nego ovakav način novog zakonskog regulisanja krivičnog zakonodavstva vodi i povredi Ustava Srbije, koji također zabranjuje torturu i nehumano i nečovečno tretiranje.
Tako da ja ne znam šta će sa tim biti. Kod nas su institucije poprilično prazne, zato što imamo na čelu države čoveka koji smatra da sve institucije treba da popuni on i to mu uspeva, u velikoj meri.
Ljudi se povlače, mnogi ljudi i odlaze odavde, tako da ja zaista ne mogu da vam kažem kakva je naša budućnost. Ali, mislim da ima jako mnogo indicija da ona nije naročito svetla.
