"Mislim da je malo verovatno da će Zapadni Balkan u narednih nekoliko godina da zavredi mnogo veću pažnju Evropske unije, odnosno, da dobije onu vrstu pažnje koju su imale bivše komunističke zemlje kada su ulazile u Uniju, što je, geopolitički gledano, bilo pitanje broj jedan", kaže u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Mihailo Crnobrnja, predsednik nevladinog Evropskog pokreta u Srbiji.
Zebnje o verovatnosti proširenja EU konstantno su prisutne, baš kao i uveravanja iz Brisela da je to jedno od današnjih prioritetnih pitanja Evrope.
Poslednje ublažavanje evro optimizma stiglo je iz Zagreba, odakle je nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je prisustvovala na predizbornom skupu vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), poručila da Nemačka načelno podržava evroperspektivu Zapadnog Balkana, ali, podvukla je, da moraju biti ispunjeni kriterijumi za pristupanje.
"Sada Balkan nije pitanje broj jedan, ima mnogo drugih problema sa kojima se Evropska unija suočava i zbog toga je smanjena i njena pažnja na ovaj region. Pratim Evropsku uniju dugo – nikad u istoriji nije imala toliko problema odjedanputa", kaže Crnobrnja i prognozira:
"Verujem da će proces pristupanja Srbije i drugih zapadnobalkanskih zemalja Evropskoj uniji teći znatno sporije: može se govoriti o deceniji, a ne o pet godina."
Koliko je ovakva prognoza suprotna i onome što su nedavno u Tirani, izneli učesnici samita Procesa Brdo-Brioni, kada su pozvali Evropsku uniju da razmotri proširenje na Zapadni Balkan kao pitanje od geopolitičke važnosti.
Lideri zapadnobalkanske šestorke, Hrvatske, Slovenije i EU razgovarali su o jačanju saradnje u regionu i njegovom približavanju EU.
"Puna integracija zemalja zapadnog Balkana u evropski sistem vrednosti važan je faktor sveukupne evropske stabilnosti", naglašeno je u zajedničkoj izjavi usvojenoj na nedavnom samitu, na kojem su pored albanskog predsednika Iljira Mete, koji je bio domaćin skupa i dvoje kopredsednika samita, hrvatske predsednice Kolinde Grabar-Kitarović i slovenačkog predsednika Boruta Pahora, učestvovali predsednici Srbije Aleksandar Vučić, Kosova Hašim Tači, Crne Gore Milo Đukanović, odlazeći predsednik Severne Makedonije Đorđe Ivanov i iz BiH predsedavajući i član Predsedništva, Milorad Dodik i Šefik Džaferović.
Učesnici Samita u završnoj izjavi naglasili su da zemlje-kandidati moraju ispuniti sve standarde EU, ali su i pozvali Uniju na fleksibilnije i brže odvijanje pregovaračkog procesa.
Proces Brdo-Brioni važan je da bi se zadržala pažnja na regionu, rekla je u Tirani predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović i istakla da EU ne sme napustiti zemlje jugoistočne Evrope. Ona je kazala da će Hrvatska tokom svog predsedavanja EU u prvoj polovini sledeće godine staviti pitanje proširenja na jugoistok Evrope visoko na dnevni red, i da će organizovati samit na tu temu.
Manjak interesovanja za region
Predsednica Hrvatske je, međutim, naglasila da je zabrinuta zbog nedostatka napretka u regionu, ali i nedostatka interesovanja za region u Briselu.
"Kad razgovaram sa kolegama u Briselu, ne samo da vidim kako ne postoji dovoljno poznavanja situacije u jugoistočnoj Evropi nego, nažalost, ni dovoljno zanimanja, a to se odnosi i na javnost u tim zemljama" rekla je Kitarović.
Upozorila je da je stvoren opasan vakuum u jugoistočnoj Evropi, da ljudi gube veru da je moguće postići napredak, a da taj vakuum ispunjavaju treće strane, koje nisu uvek "dobre za region".
Politički analitičar iz Hrvatske Davor Đenero pojašnjava da je predsednica Hrvatske mislila pre svega na to da Makedonija ne dobija dovoljno pažnje iz Brisela, iako ispunjava svoje zadatke, za razliku od nekih drugih zemalja-kandidatkinja.
"Zabrinjavajuće će biti ako (Severna) Makedonija u šestom mjesecu ne bi dobila datum početka (pristupnih) pregovora, to bi bio signal da sa Evropskom unijom nešto ozbiljno nije u redu. Dok se čini da će do datuma, ipak, doći unatoč skepticizmu dijela evropskih funkcionera, dotle, zapravo, nema razloga za neke uzbune i za neke velike zabrinutosti. Predsjednica Republike Hrvatske je u pravu kad upozorava na posljedice ovog briselskog ponašanja i njena upozorenja se odnose prije svega na odnos Evrope prema Makedoniji i do neke mjere Crnoj Gori koje izrazito marno izvršavaju svoje obaveze, pogotovo Makedonija, a ne dobivaju ništa zauzvat", kaže Đenero.
U pogledu zaostatka Srbije na evropskom putu, Đenero ima sasvim drugačiju ocenu.
"On ne proizilazi iz nevoljkosti Brisela nego iz činjenice da aktualnoj administraciji evropeizacija služi samo kao ideološka floskula, a na tome se ne radi ništa. Prakse donošenja odluka se ne prilagođavaju zajedničkim evropskim načelima dobrog upravljanja, vanjska i sigurnosna politika se ne prilagođavaju zajedničkoj evropskoj vanjskoj i sigurnosnoj politici i otuda briga Brisela i nekih evropskih zemalja kakva je perspektiva Srbije. Nažalost, pri tom se onda Brisel više bavi Srbijom kao lošim đakom nego dobrim đacima, a pod dobrim đacima prije svega mislim na Makedoniju", ocenjuje politički analitičar iz Zagreba Davor Đenero.
Samit u Tirani održan je nekoliko nedelja uoči evropskih izbora, krajem maja, i samita EU početkom juna na kojem bi trebalo da bude doneta odluka o mogućem formalnom početku pristupnih pregovora EU s Albanijom i Severnom Makedonijom.
Inicijativu za Proces Brdo-Brioni 2013. godine zajednički su pokrenule Hrvatska i Slovenija, s ciljem da se regionalnom saradnjom i rešavanjem otvorenih pitanja stabilizuju prilike u regionu i ubrza njegovo približavanje EU.
Facebook Forum