Skandal sa ekstremnodesnim austrijskim vicekancelarom Hajnc-Kristijan Štraheom (Heinz-Christian Strache), koji je podneo ostavku, došao je u nezgodan čas za evropsku populističku i nacionalističku desnicu koja se okupila u Milanu u subotu kako bi iskazala snagu i jedinstvo pred evropske izbore, dok se postavlja pitanje jedinstva političara s oprečnim rešenjima evropskih problema, pišu svetski mediji.
Objedinjena ekstremna desnica
Zamenik italijanskog premijera i lider ekstremnodesničarske Lige Mateo Salvini (Matteo Salvini) predvodio je evropske nacionaliste na teatralnom skupu u Milanu gde je optužio mejnstrim lidere da su "izdali očeve osnivače" Evrope, ali je okupljanje desničara iz desetak evropskih država prošlo u senci skandala njihovog austrijskog kolege, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Skup na kojem su prisustvovali Marin Le Pen (Marine), lideri Alterantive za Nemačku (Afd) i drugih nacionalističkih stranka iz evropskih zemlja trebalo je da pokaže snagu uoči izbora za Evropski parlament ove nedelje, ocenjuje britanski list i podvlači da nacionalisti nastoje da ostvare značajne dobitke na izborima s ciljem da promene evropska fiskalna, bezbednosna i bankarska pravila.
Ipak, događaj u Milanu koji je Le Pen označila kao "istorijski" za evropske nacionaliste, ukazuje Fajnenšl tajms, bio je u senci skandala u Austriji gde je Štrahe istog dana bio primoran da podnese ostavku pošto je objavljen video snimak u kojem nudi unosne vladine ugovore u zamenu za političku podršku ruskog investitora.
Salvini, razvedni otac dva deteta koji se predstavlja kao branilac tradicionalnog katoličanstva, ignorisao je skandal, napadajući mejnstrim lidere kao što su nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) i liberalnog milijardera Džordža Sorosa (George) za koje je rekao da su "izdali Evropu i san očeva osnivača De Gola (De Gaulle) i De Gasperija".
Udarac ekstremnodesničarskom pokretu u Evropi
Razvoj događaja u Austriji koji je doveo do raspada vladajuće koalicije naneo je udarac ekstremnodesničarskom pokretu u Evropi i povećao zabrinutost za veze nacionalista i Rusije, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) i dodaje da skandal u Austriji dominira vestima širom Evrope koja je u završnoj fazi kampanje pred izbore za Evropski parlament.
Ipak, ukazuje uticajni američki konzervativni list, video snimak s Ibice iz 2017. na kojem Štrahe ženi, koja se predstavila kao nećaka ruskog tajkuna, obećava ugovore za javne poslove ako kupi najtiražniji tabloid da podrži njegovu kampanju, nije jedina kontroverza Slobodarske partije (FPO) i njenog lidera.
FPO, među čijim osnivačima posle Drugog svetskog rata su bili pripadnici zloglasnih SS jedinica, bila je u vladi četiri puta od 1983, izazvajući pad svake usled internih skandala, podseća Volstrit džurnal i ističe da je Štrahe tokom duge političke karije bio centar kontroverzi - jednom je odbacio sliku na kojoj je u vojnoj uniformi s ekstremnodesničarskim grupama u šumi, rekavši da je igrao pejntbol, a kada se pojavila slika koja pokazuje kako pravi neonacistički pozdrav, rekao je da je naručivao pivo.
Od ulaska te partije u sadašnju vladajuću koaliciju u decembru 2017, njena popularnost je smanjena nizom skandala među kojima su bile rasističke izjave njenih istaknutih članova ili korišćenje nacistički simbola, dodaje list.
Za 14 godina vođenja Slobodarske partije, navodi Volstrit džurnal, Štrahe je izgradio bliske veze s nizom vodećih nacionalističkih političara širom Evrope, dok je ta stranka s Jedinstvenom Rusijom predsednika Vladimira Putina potpisala sporazum o saradnji i članovi partije su godinama putovali u Moskvu da se sretnu s ruskim kolegama.
Močvara populističke desnice
Neobična podvala lideru austrijske ekstremne desnice nije samo gurnula tu centralnoevropsku državu u političku krizu, već je i u danima uoči evropskih izbora nanela štetu evropskoj nacionalističkoj desnici, ističe kolumnista Blumberga (Bloomberg) Leonid Beršidski.
Štrahe, jedan od retkih nacionalističkih populista u vladama bogatijih članica Evropske unije, bio je važan član pokreta koji je Salvini pokušao da sastavi uoči izbora za Evropski parlament i trebalo je u subotu da bude na skupu u Milanu, ali se umesto toga u Beču izvinjavao supruzi i kancelaru Sebastijanu Kurcu (Sebastian Kurz) i žalio da je žrtva "političkog atentata", što je, kako ocenjuje Beršidski, donelo "otrovnu kišu paradi italijanskog desničara".
Snimak razgovora s lažnom nećakom ruskog oligarha, koji su objavili Špigl (Der Spiegel) i Zidojče cajtung (Sueddeutshe Zeitung), pokazuje sklonost ka prljavim poslovima koji nemaju nikave veze s idealističkim nacionalizmom, ocenjuje se u tekstu.
Nacionalistički populisti, piše kolumnista Blumberga, često agituju protiv ušančene, korumpirane elite s obećanjem da će isušiti močvaru, ali se na videu upravo Štrahe i njegov stranački kolega ponašaju kao stvorenje iz močvare, pričom kako da naprave autoritarnu medijsku mašinu kao mađarski premijer Viktor Orban (Victor) ili kako da vladine ugovore s kompanijom biznismena koji nije sklon njihovoj politici daju Rusima, ali samo uz "kvalitetnu ponudu".
Štrahe je bio blizak i s liderima Alternative za Nemačku, čiji je portparol na Tviteru (Twitter) rekao da je reč o "pseudo-skandalu" koji je napravio bedni Špigl, ali je posle obrisao taj tvit, ukazuje Beršidski i ističe da je veza sa Štraheom sad toksična čak i za AfD. Salvinijev pokušaj ujedinjenja je podriven i ističnoevropski nacionalisti u Mađarskoj i Poljskoj mora da sebi čestitaju što se nisu pridružili pre skandala, zaključuje on.
Austrijski skandal je ostavio evropsku ekstremnu desnicu u neredu i odgovara centrističkim i levim snagama uoči izbora ove nedelje, ali on neće prestati da intrigira čak i kada se slegne politička prašina, jer, kako ukazuje Beršidski, ko je smislio plan i ko je imao sredstva da sprovede nameštaljku nisu trivijalna pitanja - neko lukav i imućan želeo je da sruši Štrahea, i vredi ispitati ko i zašto.
Busanje u grudi pred najvećim izazovom
Skup u Milanu svodi se na busanje u grudi evropskih nacionalista koji su promenili politiku u većem delu kontinenta, ali sada kada žele da dobiju uticaj u Briselu da iznutra oslabe Evropsku uniju, suočavaju se najvećim izazovom - kako usaglasiti protivrečne politike članova, kako neki to nazivaju, "patriotske porodice", ocenjuje Vašington post.
Sa svim dobicima ekstremnodesničarskog populizma poslednjih godina, ukazuje Vašington post, grupa od 12 stranaka se sada susreće s možda najvećim izazovom - da li partije koje su obećale da će na prvo mesto staviti interese svojih zemalja mogu raditi zajedno i promenti evropsku agendu.
Mada ankete pokazuju da bi antiestablišmentske partije mogle dobiti i do 35 odsto glasova u Evropskom parlamentu, te partije odražavaju različite niti populizma i nacionalizma, a povremeno su obrazovale konkurentske alijanse.
Salvinijeva grupa obuhvata samo neke od evropskih "pobunjenika i otpadnika", ističe Post i dodaje da je njen uspeh zauzdan, jer dve najznačajnije evropske nacionalističke partije, iz Poljske i Mađarske, tek treba da udruže snage sa Salvinijevom grupom.
Čak i među partijama koje su se povezale, postoje velike političke razlike. Ekstremnodesničarske partije s bogatijeg severa, na primer, navodi Post, traže smanjenje budžeta EU, a nacionalisti u Poljskoj i Mađarskoj, koje nesrazmeno zavise od finansiranja iz Brisela, kažu da ne žele takva ograničavanja; ekstremnodesne partije s Mediterana žele da članice EU urade više na podeli tereta u prihvatanju migranata, ali su druge nacionalističke vlade odbile programe raspodele izbeglica; ekstremnodesničarske partije u istočnoj Evropi su stalno na oprezu od Rusije, dok je Salvini često išao u Moskvu i rekao da su sankcije Rusije apsurdne.
Konceptualna zbrka
S druge strane, kako piše časopis Ekonomist (The Economist), desničarski populisti u Milanu su zahtevali "revoluciju" kako bi srušili postojeći poredak u Briselu, ali su kao alternativu ponudili protivrečnu fantaziju "Evrope nacija".
Govornici su bili toliko nekoherentni da su došli do tačke parodije, piše Ekonomist, dodajući da je s rastom podrške glasača Evropskoj uniji, sa zvučnika u Milanu treštalo "Evropa nacija", jer je zajednička tema bila da EU u suštini nije loša stvar, već je samo vode pogrešni ljudi (dekadentni, politički korektni birokratski tipovi) s pogrešnim ciljevima (puštanje muslimanskih imigranata i druženje s bankarima).
Njihov argument je da bi EU mogla pomoći u odbrani autonomije nacionalnih država i bezbednosti njihovih naroda, ali je većina govornika - zbirka nacionalista - zvučala prilično evropski, naglašavajući kako oni nisu anti-Evropljani kako ih žele prikazati mediji i da bi se s promenom u Briselu i "zdravim razumom" moglo doći do ravnoteže između kolektivne evropske akcije i pojedinačnih nacionalnih autonomija, piše časopis.
Ipak ta ravnoteža je razotkrivena u neodgovorenim pitanjima o hrabroj novoj Evropi nacija, ukazuje Ekonomist. Zašto je nekoliko govornika pesnički nadahnuto pričalo o zajedničkom evropskom identitetu - ako Leonardo da Vinči (Leonardo da Vinci) i Jovana Orleanka (Joan of Arc) pripadaju Evropi kao celini, kao i svojim državama, kako je tvrdila Le Pen, onda su možda nacionalni identiteti fluidniji i isprepleteniji od nacionalističkog ideala koji je istican u drugim delovima govora.
Konceptualna zbrka objasnila je praktične kontradikcije u perspektivi, takođe podvlači časopis i navodi pitanja - da li zaštita nacije znači veću tržišnu disciplinu kako su neki zahtevali ili manje kao što su izgleda sugerisali antiglobalistički argumenti Le Pen, ili da li bi izgradnja "tvrđave Evrope" sa zajedničkom bezbednosnom arhitekturom odvela Uniju dalje ka superdržavi. Evropski nacionalisti, međutim, imaju metod za izbegavanje složenih pitanja, objašnjava Ekonomist, oni svode debatu na ličnosti - spominjali su Merkel, Makrona, šefa Evropske komisije Žan-Klod Junkera (Jean-Claude Juncker) i druge mejnstrim ličnosti kako bi izazvali buku.