Čelzi Mening (Chelsea Manning), nekadašnja analitičarka u američkoj obaveštajnoj službi vraćena je u zatvor po naređenju federalnog suda u Aleksandriji, država Virdžinija, zbog “ometanja pravde” jer je odbila da svedoči u slučaju Džulijana Asanža (Julian Assange), osnivača Vikiliksa.
Pre ulaska u sudnici je rekla da se neće povinovati velikoj poroti a u sudu je kazala: “Radije ću da umrem od gladi nego da promenim svoje mišljenje u ovom pitanju. Nikada neću pristati da svedočim pred ovom ili bilo kojom drugom porotom. Vlada zna da me ne može prisiliti”.
Sudija Entoni (Anthony) Trenga je odgovorio da nema ničeg "nečasnog u ispunjavanju vaše dužnosti kao državljanina SAD”.
On je naložio da Mening da plati novčanu kaznu od 500 dolara po danu prvi mesec, a nakon toga hiljadu dolara po danu ukoliko i dalje bude odbijala da svedoči. Ona može ostati u pritvoru do 18 meseci, koliko traje mandat velike porote u ovom slučaju, piše “Vošington post” (The Washington Post).
Mening je 8. marta ove godine poslata u zatvor nakon što je odbila da svedoči pred istražnom porotom u istrazi o Asanžu, nazvavši tu proceduru "netransparentnom" i nedemokratskom. Od 62 dana, 28 dana je provela u samici, podseća “Gardijan” (Guardian).
Ona je prošle sedmice puštena iz zatvora zbog tehničkih razloga, jer je istražnoj poroti istekao mandat.
Mening je u oba slučaja navela kao razlog za odbijanje da svedoči da je već dala iskaz istražiteljima tokom suđenja 2013. kada je osuđena na 35 godna zatvora, jer je 2010. godine VikiLiksu predala više od 750.000 američkih diplomatskih i vojnih dokumenata.
Tadašnji predsednik SAD Barak Obama smanjio je kaznu na sedam. Puštena je na slobodu u maju 2017.
Asanž je uhapšen prošlog meseca i čeka saslušanje u Velikoj Britaniji. Zajedno sa Mening optužen je za smišljanje zavere, odnosno hakovanje kompjutera u Pentagonu.
“Ovde je cilj da se ponovo uspostavi preki sud, jer im se nije svideo ishod za koga sam se izborila”, kazala je nakon najnovijeg saslušanja advokat Čelzi Mening, Mojra Melcer Koen (Moira Meltzer-Cohen). Ona je dodala da je njena klijentkinja 2010. donela principijelnu odluku “da omogući svetu da vidi pravu prirodu modernog asimetričnog ratovanja. To pokazuje da su SAD uvek bile više zabrinute zbog objavljivanja ovih dokumenata nego njihove štetne sadržine”, isatkla je Koen.
