Optužnice za ratne zločine u Srbiji i dalje se ne podižu protiv visokorangiranih počinilaca, a postupci traju neprimereno dugo, poput suđenja za masakr u Lovasu, koje još uvek nema ni prvostepeni epilog iako je započeto pre dvanaest godina. Tužilaštvo je podiglo samo jedanaest optužnica, od kojih je čak sedam preuzeto iz Bosne i Hercegovine.
Ovim rečima je Ivana Žanić, direktorka Pravnog programa Fonda za humanitarno pravo (FHP), ilustrovala zaključak ove organizacije da u Srbiji ne postoji politička podrška procesuiranju ratnih zločina.
FHP je tokom 2017. i 2018. godine pratio sva suđenja za ratne zločine koja su se odvijala u Srbiji, ukupno 20 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, kao i jedan predmet pred sudom opšte nadležnosti i na konferenciji za novinare predstavio nalaze izveštaja o tim procesima.
„Žrtve i svedoci gube poverenje u institucije, kao i nadu da će ikada dobiti zadovoljenje pravde. Tačno je da ratni zločini ne zastarevaju, ali ljudski vek je ograničen. Za vreme ovog izveštajnog perioda čak su četiri optužena preminula“, istakla je Žanić, dodajući da takva situacija dovodi do menjanja optužnica i smanjenja broja žrtava.
Iako se u Srbiji ističe deklarativna podrška predstavnika vlasti za suđenja u postupcima za ratne zločine, ona suštinski gotovo da i ne postoji, a kao primer može poslužiti odnos prema ljudima koji su osuđeni za ratne zločine i događaje u Srebrenici, navode iz Fonda za humanitarno pravo.
„Kad govore o Srebrenici, visoki zvaničnici Srbije izbegavaju da događaje u tom gradu okarakterišu kao genocid, već ga opisuju kao stravičan zločin. Takođe, svi se sećamo da je na prošlogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu Ministarstvo odbrane objavilo četiri ratna dnevnika Nebojše Pavkovića (nekadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije, koji je pred Haškim tribunalom osuđen za zločine na Kosovu i trenutno je na izdržavanju kazne)“, upozorava Žanić.
Iako je svoju neefikasnost Tužilaštvo za ratne zločine pravdalo nedovoljnim kapacitetima, iz FHP-a ističu da je i nakon što je uvedeno čak devet zamenika tužioca i dalje najveći broj predmeta preuzet po osnovu regionalne saradnje.
Stagnacija. Tako rad Tužilaštva za ratne zločine opisuje pravnica FHP-a Marina Kljajić.
Ona ističe da su svi značajniji postupci suđenja za ratne zločine pokrenuti do 2012. godine, te da su nakon tog inicirana samo dva značajna predmeta – „Srebrenica“ i „Štrpce“.
„Od kada je krajem 2015. godine istekao mandat Vladimiru Vukčeviću, narednih 17 meseci nismo imali tužioca zaduženog za ratne zločine, kao ni zakonom određenog vršioca dužnosti. To je uticalo na to da su mnogi procesi koji su prethodno pokretani odbacivani, a došlo je i do zastoja u važnim predmetima poput “Srebrenice“, napominje Kljajić.
Ona ističe da je tek deseta optužnica za predmet „Štrpce“ prihvaćena od strane suda, te da je prethodne godine nadležno Tužilaštvo pokrenulo svega dve istrage.
„Uprkos proklamovanoj želji Srbije da reši pitanje ratnih zločina, mi se suočavamo sa nezainteresovanošću institucija i opstrukcijom od strane Tužilaštva“, rekla je Kljajić, dodajući da je javnost u Srbiji uskraćena za informacije o postupcima za ratne zločine.
Bljakaj: Problem svedoka na Kosovu
Predstavljajući osnovne nalaze postupanja sudova sa Kosova, Bekim Blakaj, izvršni direktor Fonda za humantarno pravo Kosova, kazao je da su postupci u početku vođeni veoma neprofesionalno i jednostrano, a kao jedan od razloga naveo simboličan broj srpskih sudija koji su učestvovali u procesima za ratne zločine.
„Nije problem samo u tome što su sudije i tužioci bili uglavnom Albanci, već to što su oni još od 1991. godine prestali da budu deo pravnog sistema. To je ubrzo shvatio i sam UMNIK, te je tako sredinom marta 2000. godine doneta odluka da suđenja za ratne zločine vode mešovita veća, gde je najviše bilo međunarodnih sudija“, kazao je Blakaj i dodaje da su se kosovski sudovi često suočavali sa problemima kao što su promena iskaza svedoka i njihovo odbijanje da daju izjavu.
„Zbog toga je propao veliki broj predmeta. Pre dve godine, u okviru Specijalnog suda, formirano je odeljenje za ratne zločine, koje do sada nije imalo šansu da se pokaže“, podvlači Belkaj, napominjući da je zbog nedostatka dokaza čak 38 optuženih oslobođeno krivice, dok se njih 28 nalazi u bekstvu.
