„Ovde sam, jer je ovo jedino mesto odakle mrtav mogu da delujem. Pozorište je jedina institucija gde je vaskrsenje zaista moguće. Kao krunski svedok monstruoznosti ove vlasti i kao njena žrtva, biću vaš vodič kroz predstavu ’Vox Dei – Građanska neposlušnost“, jer ja sam ubijeni Oliver Ivanović i ja sam ovde živ.“
Ove reči na pozornici postavljenoj pod vedrim nebom, ispred Predsedništva Srbije u Beogradu izgovara operski pevač Vuk Zekić koji tumači lik političkog predstavnika Srba sa Kosova, ubijenog 16. januara prošle godine u Severnoj Mitrovici, pod još uvek nerasvetljenim okolnostima.
U svojoj novoj predstavi „Vox Dei – Građanska neposlušnost“ Zlatko Paković skicira portret vlasti u Srbiji koja je, prema autorovom viđenju, ogrezla u kriminal i zločin, ali pred ogledalo postavlja i građane, preispitujući njihov potencijal za pobunu.
Komad, u kojem defiluju živi i mrtvi likovi sa trenutne društveno-političke scene, je izveden u sredu uveče u okviru takozvane „Slobodne zone“, koju su 4. maja u Pionirskom parku postavili organizatori višemesečnih antivladinih protesta „Jedan od pet miliona“.
U jednom trenutku Vuk Zekić će skinuti sa sebe belu košulju uflekanu krvlju, pobosti je na štap, kao zastavu, i ostaviti da visi na pozornici zajedno sa identičnim košuljama ubijenih političara i novinara: od Ivana Stambolića do Zorana Đinđića, od Dade Vujasinović do Milana Pantića.
„Predstava je na momente jako teška, pogotovo sa onim činjenicama kad su prikazali te krvave košulje. To je naša teška istina, još uvek nerazrešena posle toliko godina. Mislim da će nas se naši unuci stideti, zbog svega ovoga što smo dozvolili“, prenela nam je svoje utiske Cvetinka Fogl nakon što je pogledala komad.
Predsednik Srbije na optuženičkoj klupi
Tokom sat vremena, koliko traje predstava, na pozornici se smenjuju brojni akteri sa savremene političke scene u Srbiji. Tumače ih, osim pomenutog Vuka Zekića, Ivan Jevtović, Igor i Nevena Filipović, a njihove dijaloge prati muzički trio: trubač Miloš Nikolić, gitarista Boris Hložan i bubnjar Bogdan Đurđević.
„Naravno da sam zadovoljan što smo predstavu igrali na otvorenom, ispred zgrade Predsedništva, ispred kabineta aktuelnog predsednika Republike Srbije koji je i glavni lik u predstavi“, rekao je za Radio Slobodna Evropa Zlatko Paković, autor i reditelj predstave.
Iako je stvarni predsednik Srbije u sredu bio na službenom putovanju van zemlje, imaginarni Aleksandar Vučić pojavio se pred publikom na Andrićevom vencu u svojstvu prvooptuženog na suđenju aktuelnom državnom vrhu.
"Optužena organizovana kriminalna grupa koju čine najviši pripadnici vlasti u Republici Srbiji, svojom je protivustavnom i protivzakonitom delatnošću povredila sledeće članove Ustava Republike Srbije: član 34 - podstrekavanje na krivično delo; član 35 - pomaganje u izvršenju krivičnog dela; član 113 - ubistvo...", deo je "optužnice" koja je pročitana na pozornici.
Za Zlatka Pakovića, autora brojnih predstava, među kojima su „Ubiti Zorana Đinđića“, „Enciklopedija živih“, „Krleža, ili što su nama zastave i što smo mi zastavama, da tako za njima plačemo“, pozorišna umetnost mora da se tiče društva u kojem nastaje.
„Pozorište je naravno umetnost, ali ono je jedan fantastični eksperimentalni život. Mi to nemamo, naravno, u našim pozorišnim institucijama. One su potpuno mrtve. Naročito u Beogradu, gde nemate više nijednu živu pozorišnu instituciju. Zato pozorište može da živi ovde, na ulici i izvan institucija“, kaže Paković.
U tom pozorišnom svetu moguće je sve, pa čak i da se predsednik Srbije pokaje za svoju prošlost:
"Bio sam najgori ministar na svetu, bio sam najgori premijer na svetu, bio sam najgori predsednik države na svetu, bio sam – u čemu sve najgori nisam bio – ali sad sam stao pred sve te najgore, i grozim ih se, gadim ih se, i osuđujem ih. Odbacujem ih. Ja sam bio jedno upropašćeno ljudsko biće, opasno po druge, ali vredno sažaljenja", reći će Pakovićev Aleksandar Vučić, kojeg igra Ivan Jevtović.
Zatiranje pobune iz srpske tradicije
Autor u ovom komadu preispituje mogućnosti pobune, a svojevrsni „saveznici“ u tom poduhvatu su mu, između ostalih, pisci i teoretičari Bertold Breht, Džozef Kembel, Henri Dejvid Toro, Kosta Abrašević, Dositej Obradović, Mahatma Gandi, čije je tekstove prilagodio i inkorporirao.
„Građanska neposlušnost je urođeno pravo građanina. Ukoliko ga se odrekne, on prestaje da bude čovek“, izgovara na bini Ivan Jevtović Gandijev citat.
„Predstava mi se baš svidela. Pogodila me je na ličnom nivou. Možda smo svi suviše pasivni da krenemo u borbu za bolje sutra“, prokomentarisao je Ivan Lolić, jedan od posetilaca.
Da li je građanska neposlušnost, o kojoj govori i čuveni indijski mislilac u Pakovićevoj predstavi, moguća u današnjoj Srbiji? Beograđanka Marija Milošević, sa kojom razgovaramo tik po završetku predstave, kaže da nije optimista.
„Građanska neposlušnost bi mogla biti moguća kada bi običnog građanina imao ko da zaštiti, ali mislim da u ovom trenutku to nije slučaj“, kaže naša sagovornica.
Cvetinka Fogl, s druge strane, ima nešto više vere.
„Jako dugo smo ćutali, treba nam vremena da se malo narod podigne. Valjda će biti“, kaže ona.
Zlatko Paković kaže da se u Srbiji tendenciozno uklanjaju tragovi građanske neposlušnosti iz narodne tradicije.
„Videli ste da smo u predstavi pevali taj nacrt Ustava iz 1805, Božidara Grujovića. To je genijalno delo. Naravno, nikad nije zaživelo, već je izbrisano iz ’Memoara’ prote Matije Nenadovića, ne slučajno. Zatire se, dakle, misao o tom osnovnom ljudskom pravu na pobunu“, smatra Paković.
Predstava „Vox Dei – Građanska neposlušnost“ će naredno izvođenje imati 15. maja u velikoj sali Opštine Stari grad, gde je i premijerno izvedena 26. aprila.
Facebook Forum