Trgovinski pregovori SAD i Kine ušli su u burnu završnicu s pretnjom američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) da će povećati takse na kinesku robu, pišu svetski mediji, uz ocenu da je u igri nerava s velikim ulozima dve najveće svetske privrede kineski predsednik Si Đinpin možda u lošijoj poziciji.
Nervoza uoči nastavka razgovora
Strah od eskalacije carinskog rata SAD i Kine posle Trampove pretnje da će povećati takse na kinesku robu ublažen je najavom da će Sijev ekonomski savetnik, vicepremijer Liu He, učestvovati na pregovorima u Vašingtonu ove nedelje – svetske berze su se oporavile posle velikog pada u ponedeljak, ukazuje Asošiejtid pres (The Associated Press).
Najava iz Pekinga sugeriše da je Sijeva vlada dala prioritet želji da okonča sukob koji je smanjio kineski izvoz u odnosu na političku potrebu da izgleda čvrsto pred pritiskom SAD, ocenjuje AP, dodajući da je od dosadašnjeg povećanja međusobnih taksi u prodaji izgubljeno do 25 milijardi dolara.
Vašington traži od Pekinga da odustane od razvoja pod vođstvom vlade u robotici, elektronskim automobilima i drugim tehnologijama, pošto SAD, kao i Evropa i Japan tvrde da se time krši obavezivanje Kine za otvaranje tržišta, kao i da je delom zasnovano na ukradenoj tehnologiji. Ključni spor u pregovorima, objašnjava AP, jeste insistiranje SAD na mehanizmu kažnjavanja ako Peking ne održi obećanje - Trampova administracije želi da zadrži pretnju carinama na kineski izvoz, što odbacuju kineski pregovarači, jer bi Vašington dobio preveliku kontrolu.
Mada obe strane kažu da razgovori napreduju, Tramp je izrazio nezadovoljstvo brzinom pregovora i zapretio povećanjem carine na kineski uvoz od 200 milijardi dolara s 10 na 25 odsto, piše AP i ocenjuje da učešće Lija na pregovorima održava u životu nade da bi dve najveće svetske privrede ove nedelje mogle postići mir.
Opasni rizici
Mada je uvođenje carina Kini opravdano s obzirom na njena kršenja trgovinskih pravila koje je prihvatila i od kojih je imala koristi, bolje bi bilo da SAD predvode jedinstveni front sa saveznicima, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) u uredničkom komentaru, uz upozorenje da bi opšti trgovinski rat Vašingtona i Pekinga mogao imati teške posledice.
Tramp je dosad nediskriminatorno uvodio "sumnjivu meru" jednostranih carina s fokusom na trgovinski deficit SAD, ističe uticajni američki konzervativni list, i dodaje da je bespotrebno ulazio u sukob sa saveznicima oko čelika i aluminijuma, mada je u slučaju Kine to opravdano zbog krađe trgovinskih tajni i intelektualne svojine, kao i ograničavanja stranih kompanija restriktivnim propisima.
I Tramp i Si žele dogovor, ali nijedan ne želi da deluje kao da je dao previše, ističe Volstrit džurnal. Trampu treba dogovor da ukloni neizvesnost za koju desetine direktora korporacija kažu da je usporila investicije, pošto je snažna privreda potrebna da bi opet bio izabran. S malim izgledima za promene u Severnoj Koreji i Venecueli, trgovinski sporazum s Kinom bi bio njegov jedini spoljnopolitički uspeh, a takođe bi ispunio veliko obećanje iz kampanje 2016.
Siju, međutim, dogovor treba više nego Trampu, ocenjuje list, konstatujući da su američke carine naštetile kineskom izvozu, dok Kina ima problem i sa svojim dugom. Propast pregovora bi mogla da dovede do oštrijeg ekonomskog usporavanja u Kini i veće političke nestabilnosti. Si možda želi da Kina dominira svetom, ali mu je potrebna privreda koja daje radna mesta za milione novih radnika svake godine, piše Volstrit džurnal i napominje da su zbog trgovinskog spora neke kompanije već izmestile proizvodnju iz Kine.
Uvođenje carina na kinesku robu dovelo je Peking na pregovore, iako je takođe donelo troškove američkim potrošačima i proizvođačima, pa je, ističe konzervativni list, ukidanje taksi dobra trgovina – Tramp će dobiti ustupke a da ništa ne da. Alternativna bi mogla biti strašna, ocenjuje Volstrit džurnal – Kina će trpeti zbog opšteg trgovinskog rata, ali takođe i SAD i Trampovo predsednikovanje.
Visoki ulozi u igri kukavice
Šta se može desiti kada dve najveće svetske privrede počnu igru kukavice s visokim ulozima, svet bi uskoro mogao saznati, ocenjuje agencija Frans pres (Agence France-Presse).
Zasad je nejasno zašto je Tramp povećao pritisak, ali je predsednik SAD poznat po hvaljenju dobrim ekonomskim podacima ili dobicima na Volstritu kao dokazom da "dobija" trgovinski rat, piše AFP i ističe da skorašnji događaji Trampu daju dobre razloge da poveća ulog. Aprilski podaci ukazuju na solidan rast broja radnih mesta, što je indekse na Volstritu gurnulo na rekordne nivoe, dok prošlomesečni podaci pokazuju da je u prvom tromesečju najveća svetska privreda imala rast veći od očekivanog.
S druge strane, "lukavi komunistički lideri" u Pekingu, ukazuje AFP, decenijama su pregovorima dolazili do povoljnih aranžmana i malo njih bi se kladilo da će odjednom kapitulirati. Šta god uradio, Si ima razloga da čvrsto drži poziciju, ocenjuje agencija. Mada se druga svetska privreda usporila u odnosu na eru hiper-rasta, u prvom tromesečju je imala bolji rast od predviđanog, što ukazuje na stabilnost uprkos trgovinskim turbulencijama. Kineske berze, među najgorim u 2018, ove godine su značajno porasle pošto je Peking uveo niz mera.
Tako da obe strane imaju razloga da budu samouverene i da traže više, ali analitičari, kako piše AFP, ocenjuju da Tramp ipak ima bolje karte, zato što se Si suočava s održavanjem ekonomskog rasta na kojem počiva legitimitet vlade, dok istovremeno sprovodi nezgodne reforme.
Međutim, ističe AFP, postavlja se pitanja šta će biti ako nijedna strana ne trepne - akcije širom sveta pale su posle Trampove pretnje većim carinama i produženje već dugog trgovinskog spora bi moglo bi doneti dodatne probleme. Mnogo zavisi od toga da li će Kina uzvratiti na poslednji Trampov potez, ocenjuje agencija, ukazujući da su glavni zahtevi SAD – promena propisa koji su favorizovali kineske firme i slabljenje državne kontrole – upravo mere koje su dovele do velikog kineskog rasta, pa analitičari ocenjuju da je malo verovatno da će ih se Peking odreći.
Da li se Si preigrao?
Završnica trgovinskog rata Kine i SAD je izgleda blizu, pri čemu Tramp s realnom monetom - američkom snagom - izgleda ima jaču ruku i ustupci koje će Si verovatno dati, neće biti obični žetoni, piše novinar iz Hong Konga Ji-Ženg Lian u rubrici "Mišljenju" u Njujork tajmsu (The New York Times), dodajući da je trgovinski rat prva prava prilika da se ocene Sijevi liderski kapaciteti.
Sadašnji kineski predsednik je, prema oceni novinara iz Hong Konga, potpuno neuspešan kada su u pitanju odnosi SAD i Kine. Nasuprot njemu, dodaje, skoro svaki kineski lider od 1949. uviđao je izvanredan značaj tih odnosa, teško radio na njihovom poboljšanju i požnjeo velike koristi.
Si je zauzeo agresivan stav i u njegovo vreme antiamerička retorika se proširila zvaničnim medijima, kineska vlada otvoreno osporava vojno prisustvo SAD u Aziji, agresivna je prema Tajvanu i Južnom kineskom moru, a poslala je i kineske vojne brodove kroz američke vode kod obale Aljaske. Pored toga, navodi Ji-Ženg, vlasti u Pekingu pokušavaju da u svoje programe uključe ogromnu kinesku dijasporu za razvoj mreže koja će olakšati političku infiltraciju u druge zemlje i prenos visoke tehnologije.
Neki od tih poteza su uznemirili Amerikance i posle promena u Vašingtonu Si je izgleda nespremno dočekao uvođenje carina. Prošlog meseca posle samita u Briselu, Kina je pristala da zemljama Evropske unije da bolji pristup tržištu, zaustavi prisilni transfer tehnologije i razgovara o mogućnosti ukidanja subvencija. Iako su ti ustupci predstavljeni blagim jezikom s uzajamnim obećanjima, jasno je, ocenjuje Ji-Ženg, da su to bili uzmaci Kine i da su otupeli njene globalne ambicije.
Istorija sugeriše zašto se ovo događa, ističe se u tekstu. Krajem 50-ih Mao Cedung je počeo da osporava sovjetsko liderstvo međunarodnim komunističkim pokretom i tražio je globalnu dominaciju, ali je preterao pošto Kina tada nije bilo dovoljna snažna. Odluka Sovjetskog Saveza da ukine programe pomoći Kini nanela je težak udarac kineskoj socijalističkoj privredi. Kao Mao sa Sovjetima, Si je možda izazvao globalno liderstvo SAD prejako i prerano, zaključuje autor teksta u Njujork tajms.