Peticiju protiv uvođenja kazne doživotnog zatvora bez prava na uslovni otpust, potpisao je veliki broj univerzitetskih nastavnika, sudija, tužilaca, advokata i udruženja, saopštio je Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP).
Potpisnici peticije su više od 20 udruženja i organizacija, među kojima su Društvo sudija Srbije, Fond za humanitarno pravo, Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM i drugi. Među potpisnicima su i pojedinci – članovi međunarodnih tela za zaštitu ljudskih prava, sudije i javni tužioci, više od 30 profesora i saradnika pravnih fakulteta u Srbiji, kao i više od 30 advokata.
Potpisnici peticije protive se izmenama Krivičnog zakonika, čiji je Nacrt Ministarstvo pravde objavilo u aprilu ove godine. Njima bi se omogućila doživotna kazna bez mogućnosti uslovnog otpusta za teško ubistvo, silovanje, obljubu nad nemoćnim licem, trudnicom i obljubu nad detetom, ako za posledicu imaju smrt. Očekuje se da izmene ovog meseca uđu u skupštinsku proceduru.
„Peticija ni na koji način ne umanjuju težinu krivičnih dela nasilja usmerenih ka deci, niti podriva ono što bi naša država trebalo da usvoji kao mere kako bi se ta krivična dela sprečila“, kaže za RSE jedna od potpisnika peticije, profesorka međunarodnog javnog prava Tatjana Papić.
„Mi samo ukazujemo na fundamentalno pitanje u našem društvu, a to je poštovanje Ustava, jer on predviđa da su ratifikovani međunarodni ugovori i običaji deo našeg pravnog poretka. Ako se ovakva vrsta kazne, mora se uzeti u obzir ono što međunarodno pravo kaže na to“, ističe Papić.
Peticija ukazuje na to da države potpisnice Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava, među kojima je i Srbija, ukoliko uvode kaznu doživotnog zatvora, moraju da omoguće pravo preispitivanja te kazne nakon određenog broja godina njenog izdržavanja.
„Bez takvog postupka preispitivanja koji bi bio jasan i predvidiv, uvođenje ovakve kazne zatvora bilo bi u neskladu sa međunarodnim standardima, pa tako i onim što kaže Ustav Srbije“, ističe Papić.
U peticiji se navodi i da potpisnici negoduju što inicirane izmene zakona nisu praćene zadovoljavajućim obrazloženjem, kao i što nije bilo javne rasprave o njima.
Ocena potpisnika je i da postupak pomilovanja u Srbiji o kome odlučuje predsednik republike, ne može biti zadovoljavajući mehanizam kojim bi se razmatrala opravdanost izdržavanja kazne doživotnog zatvora.
Do sada je najviša kazna u Srbiji za najteža krivična dela, od ukidanja smrtne kazne 2002. godine, bila 40 godina zatvora, sa mogućnošću uslovnog otpusta nakon odsluženja 27 godina.
