Zgrade Hitne pomoći, Gradske biblioteke, Studentske poliklinike i Studentskog stacionara za tri godine biće energetski efikasne, najavljeno je u Skupštini Grada gde je potpisan memorandum o realizaciji tog projekta.
Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić rekao je da je rekonstrukcija ovih objekata vredna 16 miliona evra, od čega je 11 miliona iz IPA fondova Evropske unije i pet miliona zajam Grada od Evropske banke za obnovu i razvoj.
„Šezdeset godina nismo ništa uradili na zgradi Hitne pomoći. Beograd se u međuvremenu razvijao, sada imamo više stanovnika, i mislim da će kada budemo završili ovaj projekat, zajedno sa Bibliotekom i važnim studentskim ustanovama, svaki Beograđanin osetiti poboljšanje života u ovom gradu“, naveo je Radojičić.
Početak radova na termalnoj rehabilitaciji četiri javne zgrade u Beogradu planiran je za kraj 2019. godine.
Stevica Deđanski, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, rekao je da se kroz energetsku efikasnost čuva životna sredina jer se emituje i 40 odsto manje ugljen-dioksida.
“Od 2014. do 2017. kroz projekte energetske efikasnosti urađeno je 39 objekata širom Srbije i tako ušteđena energija od 9,4 miliona kilovat-časova godišnje. Time je smanjena i emisija ugljen-dioksida za 1.800 tona godišnje”, saopštio je Deđanski.
Na javnim objektima u Beogradu, pored rekonstrukcije zidova, planirana je i zamena električne instalacije, infrastrukturne i vodovodne mreže i sistema za grejanje i hlađenje.
Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije, rekla je da Srbija sledi ekološku politiku Evropske unije.
“Osim što rekonstrukcija objekata doprinosi uštedi električne energije, dakle manje cene koju će korisnici plaćati u odnosu potrošnju, doprinosi i uštedi grejanja. To su značajne stavke za važne institucije koje se nalaze u budućim energetski efikasnim zgradama”, zaključila je Joksimović.
