Odlaskom dugogodišnjeg predsednika Alžira Abdelaziza Buteflike ispunjen je prvi zahtev stotina hiljada demonstranata koji su nedeljama protestovali, ali to verovatno neće zadovoljiti njihovu želju za temeljnim demokratskim promenama, pišu svetski mediji, ukazujući da je s poslednjim prevratom na severu Afrike i dalje živ duh Arapskog proleće.
Stabilnost nije dovoljna
Alžirski demonstranti su možda svesniji od drugih o potencijalnom razočaranju i opasnosti posle prvobitnog uspeha u smeni predsednika, piše Gardijan (The Guardian), ali i ističe da su stotine hiljada učesnika protesta podsetile autoritarne vlasti da njihovi građani očekuju nešto bolje i da se "neće zadovoljiti samo sa stabilnošću".
Poruka alžirskih protesta je da "postoji prava snaga u snazi naroda", kao i da "nasleđe Arapskog proleća tek treba odrediti", ocenjuje Gardijan u uredničkom komentaru.
Krvoprolića, prevrati i povećana represija koji su usledili posle početne euforije i idealizma Arapskog proleća nisu daleko od misli Alžiraca, piše londonski list, ukazujući da bi susedni Tunis, gde je ustanak 2011. počeo, može ponuditi inspiraciju Alžiru, mada "Sirija, Libija i Egipat bacaju veliku senku".
Isto tako, u sećanjima Alžira je "crna decenija" 90-ih kada je u sukobu islamističkih pobunjenika i vlade poginulo do 200.000 ljudi, pošto je kratka demokratska obnova zemlje krajem 80-ih završila kada je vojska otkazala izbore s napredovanjem islamističkih partija.
Poslednje demonstracije su ostale mirna "revolucija osmeha", ističe Gardijan, koji konstatuje da se može naglasiti poštovanje demonstranata za bezbednosne službe i vojsku, ali da takođe prisustvo porodica koje protestuju zajedno ukazuje na stepen vere u svoju bezbednost na ulicama. Uspeh u svrgavanju Buteflike je umnogome posledica sposobnosti demonstranta da se ujedine oko zahteva za promenom, ali i postojanja relativno vibrantnog civilnog društva, zaključuje list.
Ključni akteri alžirske politike
Buteflika (82) je bio na čelu Alžira od 1999. uz podršku odanih pomagača, ali je niz njih počeo da ga napušta pod pritiskom masovnih uličnih protesta od početka februara pošto je najavio kandidaturu za peti mandat, piše agencija Frans pres (Agence France-Presse), dodajući da je jedan od prvih bio načelnik generalštaba Ahmed Gaid Salah.
Gaid Salah je bio lojalan pristalica koji je pomogao Butefliki da razmontira moćnu obaveštajnu službu DRS koju su mnogi smatrali "državom u državi", ali je tokom godina postao jedna od najmoćnijih figura režima, što mu je omogućilo i da traži odlazak Buteflike, piše AFP uz ocenu da je vojna intervencija za okončanje protesta bila malo verovatna, pošto vojska nije delovala da je spremna da se upušta u sukob kao u krvavom građanskom ratu 90-ih.
Prema ustavu, predsednik gornjeg doma parlamenta Abdelkader Bensalah preuzima ulogu privremenog lidera na 90 dana tokom kojih treba da se organizuju predsednički izbor. AFP dodaje da je Bensalah (77), insajder u establišmentu, bio na čelu gornjeg doma 17 godina.
Ključni saveznik bivšeg predsednika je njegov 21 godinu mlađi brat i savetnik Said Buteflika koji je često navođen kao verovatni naslednik. Retko je viđan u javnosti i imao je veliki uticaj iza kulisa dok se pogoršavalo zdravlje njegovog brata, ali bi s ostavkom predsednika mogao da ode i veliki deo njegovog uticaja, ocenjuje francuska agencija.
Alžirske političke partije, uključujući opozicione, marginalizovane su masovnim protestima. Demonstranti su ustali i protiv Buteflikinog Nacionalnog oslobodilačkog fronta (FLN) i njegovog koalicionog partnera Nacionalnog ujedinjenja za demokratiju (RND) u okviru zahteva za promenu sistema. RND i neki članovi FLN-a su pod pritiskom protesta napustili predsednika, ali nisu uspeli da pridobiju demonstrante koji traže promene, piše AFP, dodajući da ni opozicione partije nisu prošle puno bolje pošto su i one imale ulogu u političkom sistemu.
Šta dalje?
Mada su demonstranti uspeli u uklanjanju Buteflike bez ijednog izgubljenog života ili ispaljenog metka službi, situacija je daleko od rešene, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times), ukazujući da sama ostavka Buteflike verovatno neće zadovoljiti demonstrante, pošto je privremena vlast već viđena kao Buteflikova kreatura.
Privremene vlasti koje predvode Bensalah i premijer Nuredin Bedui kojeg je imenovao Buteflika nominalno su na vlasti, ali je izvesno da vojska pažljivo prati situaciju. Podjednako je izvesno, dodaje Njujork tajms, da je kredibilitet privremenih vlasti na ulici ograničen s otvorenim pitanjem koliko će uopšte trajati.
Iako je glavni zahtev demonstranta ispunjen, privremene vlasti simbolišu drugu žalbu demonstranata da Alžir ostaje u rukama "sistema" - veze kompromitovanih političari, biznismena i vojske koji su suzbijali demokratiju, piše list i zaključuje da zato ostavka Buteflike verovatno neće zadovoljiti demonstrante. Demonstranti ujedinjeni pod sloganom promene sistema – a svi povezani s Buteflikinim režimom su sumnjivi u njihovim očima – traže nov početak s novim liderima, pravim izborima i pravom vladavinom pravom.
Pored toga je nerešeno pitanje koliko će vojska dozvoliti demonstrantima da idu u zahtevu za promenu sistema, ukazuje list i ističe da je general Gaid Salah, koji je rekao da je na strani mase, i sam prilično deo režima.
Ali s, druge strane, vojska je bila konačni arbitar u političkom životu Alžira od sticanja nezavisnosti pre 57 godina, dodaje Njujork tajms. Bez podrške vojske malo je verovatno da bi protestni pokret uspeo da otera predsednika, kao što je i malo verovatno da će vojska budućnost zemlje potpuno prepustiti civilima, podvlači list i prenosi ocenu direktora ženevskog Centra za studije i istraživanja arapskog i mediteranskog sveta Hasnija Abadija da je vojska jedini ključni akter i da poručuje ulici: "Ja sam tvoj sagovornik".
Snage Arapskog proleća i dalje žive
Mada je delovalo da se Arapsko proleće ugasilo pre više godina s prevratima, građanskim ratovima i povratkom autoritarnih vladara, moćne struje koje je stvorilo - narodni nemiri usled ekonomske stagnacije i korupcije, kao i žudnja za otvorenijim društvima - nikada nisu nestale, što pokazuju promene u Alžiru, piše Vašington post (The Washington post) u uredničkom komentaru.
Prerano je, međutim, reći koliko će dalje biti promena posle ostavke Buteflike, piše Vašington post, ali upozorava da bi zainteresovani za Bliski istok trebalo da počnu da izvlače lekcije - počevši od administracije američkog predsednika Donalda Trampa (Trump).
Tramp se, kako se ističe u uredničkom komentaru američkog lista, kladio na poslednju generaciju diktatora u regionu, uključujući Muhameda bin Salmana u Saudijskoj Arabiji i Abdela Fataha el-Sisija u Egiptu, iako sprovede najbrutalnije represije u modernoj istoriji svojih država. List dodaje da ni Egipat ni Saudijska Arabija ne deluju stabilno, pošto vlasti nisu ponudile izvodiva ekonomska rešenja, posebno za nabujalo mlado stanovništvo.
List zaključuje da je podešavanja spoljne politike SAD očajno potrebno i ocenjuje da Tramp sledeće nedelje, kada primi Sisija u Beloj kući, treba da na njega izvrši pritisak da zaustavi gušenje građanskog društva i hapšenje miroljubivih protivnika, posebno sekularnih liberala koji traže reforme.
Sisija bi pre svega trebalo pritisnuti da odustane od pokušaja da promeni ustav prema kojem će moći da bude na vlasti do 2034, dodaje Vašington post i ističe da "Alžir nudi novi živi primer šta se može desiti kada se vladari, koji ne polažu odgovornost, ušanče dok ignorišu preko potrebnu promenu društva".