Jedna petina poslanika ne učestvuje u radu Skupštine Srbije.
„U situaciji kada vladajuća većina prevashodno debatuje o zakonima između sebe, ili sa delom opozicije koji je i dalje ostao u parlamentu, ne može da se govori da se vrši suštinska uloga sprovođenja kontrole nad radom vlade odnosno unapređenje zakona“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Tamara Branković, koordinatorka istraživanja u udruženju građana CRTA.
„Kada bi parlament bio arena za raspravu, koja se vodi na trgovima i ulicama, naša demokratija bi bila mnogo bolja i bilo bi manje osećaja frustracija kod građana“, ocenjuje Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka.
Osim Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja i Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića, ostale opozicione stranke bojkotuju rad parlamenta već nekoliko meseci. Liga socijaldemokrata Vojvodine učestvovala je prošle nedelje u radu skupštine kada je na dnevnom redu bio njen Predlog zakona o finansiranju Vojvodine i Predlog rezolucije o Vojvodini. Ni jedan od ova dva predloga nije usvojen.
„Parlament nije bio funkcionalan ni u prethodnih nekoliko godina, kada je opozicija bila prisutna u sali, jer nije radio ništa od onoga za šta je zadužen Ustavom. Zakonodavna funkcija je bila pod kontrolom Vlade. Kontrolna funkcija skoro da uopšte nije postojala. Tako da ovo danas jeste jedna vrsta ogoljenosti stanja, ali ništa drugačije u odnosu na čitav saziv od 2016. godine“, kaže za RSE Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka.
Ogoljenost tog stanja najbolje oslikavaju slike od prošlog četvrtka kada je deo poslanika opozicije polemisao sa članovima Vlade Srbije ispred ulaza u parlament umesto u skupštinskoj sali.
„Da li je normalno da posle četiri meseca protesta vlast ne poziva nikog na razgovor i ne otvara dijalog između vlasti i opozicije“, pitao je poslanik i čelnik Dveri Boško Obradović ministre koji su ulazili u Skupštinu. „Što ne uđeš u salu da razgovaraš“, uzvratio mu je ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
U sali su poslanici vladajuće većine postavljali pitanja ministrima iz svojih stranaka tokom kojih su i prozivali opoziciju da se zalaže za nasilje.
Tog četvrtka, koji je kao poslednji u mesecu rezervisan za poslanička pitanja premijerki i ministrima, u sali nisu bili ni poslanici onih opozicionih stranaka koje inače ne bojkotuju rad parlamenta.
Umesto u skupštinskoj sali poslanici opozicije, koji su u bojkotu, obraćaju se vlastima i građanima is skupštinskog hola što su nazvali otvorenim parlamentom. Kako za to vreme izgledaju skupštinska zasedanja?
„Dođu radikali koji se pripreme i pričaju, koliko toliko, o zakonima. Sad najčešće koriste priliku da iznose razne optužbe na račun potpredsednika Vlade Rasima Ljajića (čelnik Socijaldemokratske stranke Srbije) u čemu ih predsedavajući ne prekidaju“, prenosi Žana Obradović, novinarka agencije Beta koja prati zasedanja Skupštine Srbije.
Sa druge strane, kaže ona, vladajuća većina sve zakone koji su na dnevnom redu nekako uspe da poveže sa nekom od afera.
„Recimo, sada kada se raspravljalo o Predlogu zakona o finansiranju Vojvodine, Maja Gojković (predsednica parlamenta) je sišla u poslaničke klupe i nije govorila toliko o zakonu, praktično skoro uopšte, više vremena je provela govoreći o bivšoj pokrajinskoj vladi. O aferama koje se vezuju za bivšeg predsednika Vlade Vojvodine i Demokratske stranke Bojana Pajtića, o tome kako je on navodno uništio Vojvodinu, o tome kako je bivša vlast uništila sve fabrike. I hvalili su sami sebe kako u parlamentu postoji dijalog jer su omogućili da jedna opoziciona grupa, Liga socijaldemokrata Vojvodine, podnese neki zakon, da se on nađe na dnevnom redu, i time su želeli da kažu da nije tačno da debate nema“, objašnjava Obradović.
Međutim, ona naglašava da rasprave o zakonima koji su na dnevnom redu skoro da i nije bilo i pre nego što je opozicija krenula u bojkot, odnosno da ni opozicija nije mnogo govorila o zakonima.
„Zakon predstavi ministar, posle toga krene rasprava koja vrlo kratko traje o tim zakonima i nakon toga krenu međusobne razmene optužbi. Svi pokušavaju da nekako nametnu neke svoje teme“, kaže skupštinska reporterka Žana Obradović.
Opozicioni poslanici su svoje napuštanje skupštinskih zasedanja argumentovali time da predlozi zakona opozicije nisu stavljani na dnevni red, a da su amandmani bili odbijani. Kap koja je prelila čašu, čini se da je bila praksa vladajuće većine da podnosi veliki broj istovetnih amandmana koje su njihovi poslanici iščitavali u Skupštini trošeći tako ograničeno vreme za diskusiju i praktično onemogućavajući opoziciju da govori.
„Izostankom jednog dela opozicionih poslanika izostaje i praksa da se te parlamentarne procedure zloupotrebljavaju. To znači da vladajuća većina više ne podnosi veliki broj amandmana kao što je to umela da radi čitavih godinu dana“, kaže Tamara Branković iz udruženja građana CRTA, čija inicijativa “Otvoreni parlament”, prati od 2012. godine rad Narodne skupštine i informiše javnost o radu i aktivnostima poslanika.
„S druge strane, aktivnost narodnih poslanika iz vladajuće većine je četiri puta manja u odnosu na 2018. godinu. Recimo, ako je u proseku 80 poslanika Srpske napredne stranke bilo aktivno na svim sednicama u prolećnom i jesenjem zasedanju 2018. godine, sada se broj aktivnih poslanika kreće između 15 i 20“, navodi Branković.
I pored toga što je prestala zloupotreba procedura time što je vladajuća većina, a samo Srpska napredna stranka ima 105 od 250 poslanika u skupštini, odustala od postavljanja velikog broja istovetnih amandmana od kojih je kasnije odustajala, i dalje nema suštinskog unapređenja rada parlamenta, napominje Tamara Branković.
Veći deo opozicije napustio je skupštinsku salu 7. decembra prošle godine tokom glasanja o budžetu jer im u plenumu nije bilo omogućeno da govore. Odluku o napuštanju skupštinske sale potrdili su 28. januara kada su gosta, predsednika Slovenije Boruta Pahora, umesto u sali dočekali u hodniku parlamenta gde su mu uručili, kako su rekli, „dokaze o urušavanju parlamentarne demokratije u Srbiji“.
Izuzetno su retki parlamenti u kojima opozicija ne učestvuje i kada se to dešava reč je o velikoj krizi društva i demokratije, te nema primera takvog stanja koje traje ovako dugo u razvijenim demokratijama, ukazuje Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka.
„Čak imate parlamente, poput švajcarskog ili portugalskog gde se zakoni donose izuzetno velikom većinom. O njima se pregovara toliko dugo sve dok 90 ili 95 procenata poslanika nije spremno da za njih glasa. Recimo, sada u Velikoj Britaniji koja ima jako duboku i ozbiljnu krizu, parlament preuzima vođstvo i uzima stvar iz ruku vlade. Problem je izuzetno težak i pitanje je da li će parlament moći da ga reši“, navodi Spasojević.
Britanski poslanici su po treći put odbacili predloženi sporazum o istupanju iz Evropske unije. Sporazum koji je premijerka Tereza Mej postigla sa EU i dalje ima dosta protivnika u vladajućoj većini, i posle njenog obećanja da će podneti ostavku ako poslanici usvoje sporazum i time omoguće izlazak Velike Britanije iz EU 22. maja.
Zašto je nemoguće da se parlament u Srbiji ponaša tako nezavisno u odnosu na rad Vlade i da vrši svoju kontrolnu funkciju izvrše vlasti pitali smo politkologa Dušana Spasojevića.
„Nemoguće je zato što narodni poslanici nemaju taj stepen autonomije i podsticaj da se odvoje od rukovodstava stranaka, govorim o poslanicima većine, i da rade nešto samostalno. Moguće je da parlament ima debatu i da dopusti opoziciji da više govori i da bude vidljivija. Tu dolazimo do problema koji je već identifikovan, to je činjenica da Srpska napredna stranka ne želi da dozvoli nikakvu opoziciju, nikakvo osporavanje, nikakve disonantne tonove i da oni ne mogu da rade u takvoj situaciji“, kaže Spasojević.
U međuvremenu predsednik Srbije i lider najjače stranke u vladajućoj koaliciji (Srpske napredne stranke), Aleksandar Vučić, ponavlja da neće razgovarati sa opozicionim liderima. Opozicionari su se, pak, pridružili građanskim protestima „1 od 5 miliona“ protiv aktuelne vlasti na čelu sa Vučićem.
Facebook Forum