Novi propis o autorskim pravima na internetu koji je Evropski parlament usvojio trebalo bi da obuzda tehnološke gigante i stvaraocima vrati kontrolu nad njihovim sadržajem na internetu, pišu svetski mediji, ali se sa strahovima da će se ograničiti protok informacija ukazuje i da je to novo u nizu ograničenja koje nameće Evropska unija.
Ogroman korak napred ili ogroman udarac
Evropski parlament je usvojio zakone o zaštiti autorskih prava na internetu za koji se ocenjuje da bi mogao promeniti internet, piše BBC, dodajući da mnogi muzičari i stvaraoci tvrde da će omogućiti pravednu naknadu umetnicima, dok kritičari ističu da će uništiti sadržaj koji prave korisnici.
Novi propis, koji će početi da važi tek dve godine pošto ga i članice EU usvoje, nalaže da su velike tehnološke kompanije odgovorne za objavljeni materijal bez dozvole o kopirajtu. Između ostalog, programi za pretraživanje i platforme za sakupljanje vesti treba da plate korišćenje linkova sa sajtova s vestima, piše britanski javni servis.
Međutim, razlog za jedan od najvećih strahova – da će biti onemogućeno deljenje mimova (meme) i GIF-ova koji se uveliko oslanjaju na scene iz filmova i serija – uklonjen je, piše BBC, pošto je manjim promenama omogućeno da se dele viralne slike, animacije i kratki video snimci u svrhe citiranja, kritike, karikature, parodije ili pastiša.
Posle velike kampanje, u koju su se uključile mnoge javne ličnosti - protiv evropskog propisa su, na primer, muzičar Vajklef Žan (Wyclef Jean) i tvorac veba Tim Berners Li (Lee), a za muzičari Debi Hari (Debbie Harry) i Pol Makartni (Paul McCartney) – propis je posle nekoliko revizija usvojen sa 348 glasova za i 274 protiv.
Robert Eškroft (Ashcroft), direktor PRS-a za muziku koja skuplja naknade za muzičke umetnike, pozdravio je glasanje u Evropskom parlamentu kao "ogroman korak napred" za korisnike i stvaraoce, dok je, ističe BBC, organizacija Open nouledž internešnal (Open Kowledgde International) ocenila da je to "ogroman udarac" internetu i da postoji opasnost od stvaranje zatvorenijeg društva u vreme kada bi trebalo iskoristiti digitalni napredak za stvaranje otvorenijeg svet u kojem znanje stvara moć za mnoge, a ne za nekolicinu.
Intenzivna lobistička kampanja oko starih pitanja
Glasanje je usledilo posle jedne od najintenzivnijih lobističkih kampanja oko nekog zakona u EU, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times), dodajući da su aktivisti za digitalna prava i predstavnici tehnološke industrije rekli da će propis dovesti do cenzure s ograničavanjem deljenja informacija, dok su pristalice tvrdile da će štititi evropsku kreativnu industriju.
"Zakon je poslednje poglavlje u staroj debati oko interneta. Medijske organizacije, emiteri i muzičke kompanije žele više kontrole nad tim kako se njihov sadržaj širi internetom i da im se plati za to. Gugl (Google), Fejsbuk (Facebook) i drugi tvrde da pomažu usmeravanje gledalaca i prihoda od oglašavanja ka medijskim izdavačima. Zastupnici otvorenog interneta smatraju da regulisanje veba postavlja loš presedan i da može ograničiti pristup informacijama", piše list.
Uoči usvajanja zakona hiljade ljudi su protestovale u više evropskih gradova, dok su neki Vikipedijini (Wikipedia) sajtovi bili zatvoreni u nekoliko evropskih zemalja prošlog vikenda iz protesta zbog pooštravanja propisa. Protivnici novih mera, međutim, ocenjuje njujorški list, nisu mogli da prevaziđu kampanju muzičke industrije, izdavača knjiga, medije i druge kreativne industrije koja je počela pre dve godine sa zahtevom da im se vrati kontrola nad time kako se distribuira njihov sadržaj.
Medijske kompanije predvođene nemačkim izdavačem Akselom Špringerom (Axel Springer) bile su posebno agresivne, ističe list i podseća da je prošle nedelje nekoliko evropskih novinskih izdavača objavilo članke tražeći od poslanika da podrže zakon, dok je u Poljskoj nekoliko velikih novina objavilo prazne naslovne strane kako bi uticali na svest čitalaca.
Stroga, ali neophodna mera
Direktiva o kopirajtu na jedinstvenom digitalnom tržištu, kako se zove propis o autorskim pravima na internetu, mada "nosi rizike", "stroga je ali neophodna" reforma da se obuzda "sadašnji divlji zapad sveta digitalnih platformi", ocenjuje u uredničkom komentaru Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Giganti iz Silicijumske doline nastavljaju da profitiraju na propisima koji potiču iz 90-ih godina, na uštrb novinskih i muzičkih izdavača, ocenjuje Fajnenšl tajms i citira studiju prema kojoj su Fejsbuk i Gugl u SAD prošle godine pokrili 60 odsto prihoda od digitalnog oglašavanja.
Silicijumska dolina kaže da je zabrinuta zbog slobode izražavanja i pristupa vestima, ali, podvlači britanski list, imajući u vidu njen tretman industrija kojima se hrani, teško je ne videti otpor velikih tehnoloških firmi kao pokušaj da se obuzdaju troškovi.
"S direktivom o kopirajtu EU je preduzela važan korak ka obuzdavanju velikih tehnoloških kompanije. Ta reforma već je davno zakasnela ", zaključuje list.
Evropa koja štiti
S druge strane, Ekonomist (The Economist) ocenjuje da je usvojeni propis nova mera zaštite koju nameće Evropa i da održava predstavu Evropske unije u opsadnom stanju.
Selo iz stripa o Asteriksu, koje su opkolili rimski osvajači i koje je zaštićeno magičnim napitkom, sumira predstavu kakvu Evropa danas ima o sebi, makar u očima nekih od njenih najmoćnijih lidera, navodi časopis, dodajući da je usvajanje zakona o autorskim pravima na internetu još jedna instanca "asteriksovskog razmišljanja", koje je najizraženije u Briselu, Parizu i Berlinu.
Direktivu o kopirajtu ne bi trebalo posmatrati u izolaciji, ukazuje Ekonomist, dodajući da s namerom da štiti umetnike od posledica nove tehnologije, ona predstavlja tipičan primer onog što je francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) nazvao "Evropom koja štiti". Makron veruje da uspon populizma i javni gnev protiv globalizma zahtevaju da EU, umesto da prosto prihvati promene, uradi više na zaštiti etabliranih interesnih grupa, što su prema časopisu, slično prihvatile i Evropska komisija i nemačka vlada.
Niz mera, kao što su inicijative da se evropska industrija zaštiti da je ne preuzmu američki i kineski giganti, odražava Evropu koja izgleda kao Asteriksovo selo okruženo pretnjama: "S istoka maligna Rusija i sve agresivnija Kina. S juga: demografski uzburkana Afrika i nestabilan Bliski istok. Sa zapada: nepredvidiva Amerika. A unutar evropskih društava: kriminalci i ekonomska pomeranja i transformativan tehnološki razvoj koji preti etabliranim igračima načinima življenja".
"Srž Evrope je odlučan da ojača svoju odbranu od tih pretnji. Da zaštiti otvorenu Evropu, ide ta logika, Evropi je potrebno više zaštite od preterane otvorenosti", ističe Ekonomist, dodajući da deluje da to ima nekog smisla i da su neke mere u ime zaštite Evrope razumne, ali da se postavljaju neke teška pitanja o kojima je potrebno više rasprave, pri čemu je direktiva o kopirajtu jedna pukotina u mnogo široj debati koja ide u središte evropskih vrednosti.