Tekst: Ariana Kasapolli-Selani, Priredila: Amra Zejneli Loxha
Ustav Republike Kosova garantuje istopolne brakove, mada novi nacrt Građanskog zakonika ne predviđa tako nešto. Prema tome, ukoliko dve osobe istog pola žele da stupe u brak, to neće biti moguće.
Na osnovu izveštaja Narodnog advokata, rešavanje jednog takvog slučaja može da potraje do osam godina.
Bljerti Morina pripada transrodnoj zajednici. Istovremeno je i direktor Centra za jednakost i slobode zajednice LGBT (homoseksualaca, lezbejki, biseksualaca i transrodnih osoba). U razgovoru za RSE on kaže da ukoliko dve osobe istog pola žele da stupe u brak, trebaju da čekaju do osam godina kako bi realizovale to osnovno pravo koje im je garantovano Ustavom Kosova.
„Mi smo taj problem istakli i dok je na snazi bio stari Građanski zakonik, kada smo rekli da naše institucije trebaju da budu oprezne i da trebaju ravnopravno da tretiraju sve zajednice, da budu oprezne kada se obnavljaju zakoni a kako bi bili u duhu Ustava. Ono što smo do sada primetili, jeste da se novim Građanskim zakonikom ništa nije promenilo kada je Zakon o brakovima u pitanju i on je u suprotnosti sa Ustavom Republike Kosova“, ističe Morina.
Po njenim rečima, bez regulisanja zakona nemoguće je za dve osobe istog pola da ostvare brak.
Iz ureda Narodnog advokata navode da novi nacrt Građanskog zakonika predstavlja teško kršenje Ustava zbog nedostatka legitimnog cilja za uskraćivanje tog braka. U pismenom odgovoru, Narodni advokat ističe da je Ministarstvu pravde preporučio da razmotri nepriznanje istopolnih prakova tokom razmatranja ovog zakonika.
„Narodni advokat ukazuje da se prava i slobode koji su garantovani Ustavom mogu zakonski ograničiti, ali član 55. paragraf 4 Ustava Kosova, određuje pet kriterijuma za procenu proporcionalnosti u ograničenju ljudskih prava. Štaviše, u nacrtu zakonika nigde nije pojašnjeno kakvom legitimnom cilju služi nepriznanje istopolnih brakova. Nije jasno ni da li su oni koji su izradili zakonik uzeli u obzir pet kriterijuma kada su odlučili da uskrate istopolnim parovima zakonsko priznanje za pravo na brak“, ističe se u odgovoru.
S druge strane, advokatica Rina Kika navodi da član 37 Ustava Kosova garantuje pravo na brak za sve, bez isticanja pola. A pored toga, Ustav sadrži i dodatne zaštite ljudskih prava koji su predviđeni u članu 22, koji izdvaja osam međunarodnih konvencija, a među njima i Evropsku konvenciju za ljudska prava koja štiti sve građane.
„Ministarstvo pravde tokom izrada nacrta Građanskog zakonika nije sprovelo sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, i tako je uskratilo osobama istog pola pravo na brak, odnosno na porodicu“, kazala je ona, dodajući da to predstavlja kršenje Ustava.
Iz Ministarstva pravde bilo je nemoguće dobiti izjavu.
U Vladi Kosova, odnosno Kancelarijai za dobru vladavinu pri uredu premijera, često su isticali da je Kosovo zabeležilo napredak u poštovanju prava LGBT zajednice, ali problemi još uvek postoje.
Inače, na osnovu nedavno objavljenog istraživanja Nacionalnog demokratskog instituta, samo 3 odsto anketiranih se izjasnilo da bi prihvatilo dete koje pripada LGBT zajednici.
Članovi ove zajednice tvrde da diskriminacija počinje u porodici, potom u društvu i širem krugu.
Facebook Forum