Bivšem ruskom komandantu militanata u istočnoj Ukrajini ponestalo je novca i podrške iz Kremlja, što ga je navelo da proda zlatni orden koji mu je dodeljen 2014. za ulogu u okupaciji ukrajinskog poluostrva Krim, piše Radio Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Igor Girkin, 48-godišnji samoproklamovani ruski nacionalista koji je poznat pod ratnim imenom Strelkov, kaže da prodaje orden jer mu je potreban novac i jer ne oseća nikakvo poštovanje prema predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, koji je na medalji predstavljen trijumfalno, sa lovorovim vencem na glavi.
Girkin je obuhvaćen sankcijama Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije zbog svoje uloge u aneksiji Krima, kao i zbog toga što je jedno vreme bio vojni lider proruskih separatista koji su se borili protiv snaga Kijeva u Donjecku u istočnoj Ukrajini.
Od 2014. Girkin je kritikovao Kremlj i nije bio zastupljen u medijima, iako je viđen u februaru kako se sam vozi podzemnom železnicom u Moskvi i kako drži samostalne mitinge.
Girkin je 8. marta na svojoj stranici na popularnoj ruskoj društvenoj mreži Vkontakte pratiocima saopštio da prodaje svoje krimsko odličje jer se suočio sa finansijskim teškoćama.
“Nikada nisam osećao poštovanje prema ovom odličju, jer ovu medalju ne dodeljuje država”, napisao je Girkin. Medalja nije uručena za borbenu službu, kaže Girkin i dodaje da “se na njoj nalazi lik osobe koju nikada nisam cenio, osim jednog kratkog perioda tokom 2014. i koga iskreno prezirem od 2015. godine.”
Girkin je potvrdio u svom postu da mu je medalju dodelio na proleće 2014. ruski milijarder Konstantin Malofejev, ključna figura preko koje se proruske snage u istočnoj Ukrajini povezuju sa političkim establišmentom u Moskvi.
Aukciju će voditi moskovska numizmatička kompanija „Kovanice i medalje“ (Монеты и Медали) a zakazana je za 13. april u Stand Art hotelu u Moskvi. Kako su saopštili, početna cena iznosiće milion rubalja, ili oko 15.000 američkih dolara.
Kompanija navodi da zlatna medalja ima ugraviran natpis „U znak sećanja na ponovno ujedinjenje Krima sa Rusijom 2014. godine“ sa Putinovim likom na prednjoj strani i mapom Krima na zadnjoj. Takođe se navodi da je odličje Girkinu dodelila Humanitarna fondacija Konstantina Malofejeva Sveti Vasilije Veliki jer je on bio „među onima koji su dali najveći lični doprinos događajima na Krimu 2014.“
Girkin je navodno radio za rusku Federalnu službu bezbednosti (FSB) od 1996. do početka 2013. godine, uključujući i službu u Čečeniji od 1999. do 2005. tokom Drugog čečenskog rata.
Njegove navodne veze sa ruskom obaveštajnom službom takođe uključuju njegov angažman tokom ranih 1990-ih u Bosni i Hercegovini i u moldavskoj proruskoj otcepljenoj oblasti Transdnjestrija.
Za Girkina se vezuju optužbe za ratne zločine, koji uključuju otmice, mučenje i ubistva.
On je 2016. priznao da je ubio četvoro ljudi u gradu Slavjansk na istoku Ukrajine na osnovu zakona iz ere sovjetskog diktatora Josifa Staljina.
Takođe se hvalio da je sam rasplamsao plamen rata u istočnoj Ukrajini – nadajući se da će stvoriti „Novorusiju“, novu Rusiju koja će se pretezati većim delom Ukrajine, od Harkova (drugi najveći grad u Ukrajini, nalazi se na severoistoku zemlje prim. prev.) do Odese (najvažnija luka u Ukrajini na Crnom moru, prim. prev.).
Ukrajina tereti Strelkova za brojne ratne zločine u istočnoj Ukrajini, gde je oko 13.000 ljudi, od koji su četvrtina civili, umrlo od kada je izbio sukob u aprilu 2014. U svom postu na društvenoj mreži Vkontakte Girkin kaže da je „krimsku medalju“ dobio pre nego što počeo rat u Ukrajini.
Generalno tužilaštvo Ukrajine u Kijevu pokrenulo je krivični postupak protiv Girkina, u kom ga terete za stvaranje terorističke organizacije, organizovanje masovnih pobuna, kao i za terorističke akte.
