Osamnaest organizacija civilnog društva u Srbiji potpisalo je Novu spoljnopolitičku inicijativu, dokument od četiri tačke koje se tiču odnosa prema Kosovu, EU, regionu i NATO, a koji je upućen predstavnicima vlasti i opozicije od kojih se očekuje da postignu konsenzus radi spoljnopolitičkog pozicioniranja i međunarodnog položaja Srbije.
Normalizacija odnosa Beograda i Prištine, intenziviranje evropskih integracija, razvoj odnosa sa susedima u regionu i saradnja sa NATO, pitanja su oko kojih u Srbiji nema ni društvenog konsenzusa niti razgovora, istakao je Dragan Đukanović, predsednik nevladinog Centra za spoljnu politiku, jedne od organizacija potpisnica Inicijative.
„Vidimo da mi danas nemamo jasno formulisan, kao poseban dokument, spoljnopolitičku strategiju zemlje“, rekao je Đukanović.
Kako su u svojoj inicijativi navele civilne organizacije, „uzimajući u obzir duboku podeljenost srpskog društva, bez završetka procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ne postoji mogućnost za uspešan demokratski i privredni razvoj Srbije, niti za njeno pozicioniranje na Zapadnom Balkanu“. Svako odsustvo potpunog uređenja odnosa izmedu Beograda i Prištine samo će dodatno izolovati zemlju i dovesti je u krajnje nepovoljan položaj“, upozorava se u preambuli Nove spoljnopolitičke inicijative.
Suzana Grubješić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, rekla je da su svesni da ono što traže nije ni lako ni jednostovno i da zahteva političku hrabrost.
„Ali smo takođe svesni da bez toga nije moguće zamisliti evropeizaciju i modernizaciju Srbije, jer je nerešeni kosovski problem zarobio čitav proces evrointegracija. Opredeljeni smo za mirno rešenje koje može biti jedino plod kompromisa. Normalizacija odnosa Beograda i Prištine mora da bude sveobuhvatna i u skladu sa evropskom perspektivom zarad uspostavljanja trajnog mira i stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana“, rekla je Grubješić.
U zajedničkom dokumentu navodi se i da je, uprkos unutrašnjim problemima u Evropskoj uniji i predstojećim izborima za Evropski parlament, nužno ubrzati proces evropskih integracija Srbije koji je, kako ocenjuju „zarobljen nepostojanjem sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine i nesprovođenjem unutrašnjih reformi“.
„Modernizacija srpskog društva suštinski je nezamisliva bez procesa evropskih integracija“, ističe se u Novoj spoljnopolitičkoj inicijativi.
U ovom dokumentu stoji i da je potrebno „što pre pristupiti uspostavljanju pune saradnje između Srbije i njenih suseda, na temeljima ravnopravnosti i međusobnog uvažavanja“, navela je Suzana Grubješić.
„Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi su nešto što se podrazumeva. Ne samo zbog procesa evrointegracija, već zbog interesa građana Srbije i čitavog regiona. Bilateralni sporovi i nerešena granica sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i Crnom Gorom treba da postanu prošlost, a ravnopravnost i međusobno uvažavanje osnova na kojoj se grade dobrosusedski odnosi“, navela je.
Jelica Minić iz Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, rekla je da bi se, kada su u pitanju odnosi i komunikacija sa susedima, trebalo držati pristojnog i konzistentnog vokabulara. „Mi smo dužni da sa poštovanjem razgovaramo sa svima. To je elementarna pretpostavka uspešne spoljne politike“, istakla je Minić.
U dokumentu stoji i da intenziviranje pune saradnje i partnerstva sa NATO „predstavlja vitalni interes za Srbiju i njene građane“. Ističe se da je „potrebno zaustaviti anti-NATO medijske kampanje“, jer, kako se ocenjuje „konkretna saradnja Srbije sa NATO iz godinu u godinu napreduje“. „lmajući u vidu iskustva drugih zapadnobalkanskih zemalja, očigledno je da niko od njih nije ostvario svoje suštinske i strateške interese bez pune saradnje i partnerstva sa NATO“, stoji u Novoj spoljnopolitičkoj inicijativi.
Suzana Grubješić iz Evropskog pokreta ukazala je da je gotovo celo Balkansko poluostrvo u EU i NATO, a da je, kada je u pitanju odnos Srbije prema toj Alijansi, upadljiv jedan paradoks.
„2003. godine, samo četiri godine nakon NATO bombardovanja, podrška Srbije ulasku u NATO bila je 30 procenata, a danas, po poslednjim istraživanjima iz januara, ta podrška je spala na svega sedam procenata. Međutim, tu je i drugi paradoks – da je saradnja Srbije i NATO svake godine sve bolja i sve veća i uskoro se očekuje potpisivanje novog Individualnog plana partnerstva (IPAPP), ali da se istovremeno vodi bespoštedna medijska kamapanja – i protiv ovakve saradnje i protiv NATO“, rekla je Grubješić koja je dodala da iako je i podrška evrointegracijama zemlje opadala, evropsko opredeljenje nikada nije dovođeno u pitanje.
Infografika: EU, NATO i mirovne operacije na Zapadnom Balkanu
Jelica Minić iz Foruma za međunarodne odnose, navela je da bi se za sve što je pokriveno tekstom Nove spoljnopolitičke inicijative moglo reći da je, deklarativno, politika države i vlade. „Ali mi želimo da to postane vidljiva, konzistenta politika i u praksi“, rekla je Minić.
Pokretači Inicijative navode da ona ostaje otvorena i za druge organizacije civilnog društva koje žele da je potpišu, a do sada su to učinili Beogradski fond za političku izuzetnost, Centar za regionalizam, Centar za spoljnu politiku, Evropski pokret u Srbiji – Novi Sad, Evropski pokret u Srbiji, Forum za bezbednost i demokratiju, Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, Helsinški odbor za ljudska prava, Institut za evropske poslove, ISAC Fond, Centar savremene politike – European Western Balkans, Centar za primenjene evropske studije, Savet za strateške politike, Međunarodni naučni forum „Dunav – reka saradnje“, Građanska platforma, Atlantski savet Srbije, Centar modernih veština i Akademija ženskog liderstva.
Facebook Forum