Da li je Srbija na pogrešnoj strani istorije oko Venecuele?

Srbija je na pogrešnoj strani istorije kada je reč o njenom odnosu prema krizi u Venecueli, izjavio je američki ambasador u Beogradu Kajl Skat.

„Narod Venecuele gladuje pod nelegalnom vladavinom diktatorskog režima. Više od 50 država Latinske Amerike, Severne Amerike i Zapadne Evrope stale su uz narod Venecuele i privremenog predsednika Gvaida. Srbija je na pogrešnoj strani istorije“, poručio je američki ambasador u Beogradu Kajl Skat u sredu sa zvaničnog Tviter naloga.

Ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić oštro je uzvratio na Skatov tvit opisujući ga kao "klasičan primer kako velika sila razgovara sa ostalima".

"To nije primeren način kako se razgovara sa Srbijom. Neće nama ni SAD, ni Britanija, ni Nemačka, ni Rusija, ni Kina određivati spoljnu politiku", izjavio je Dačić u jutrošnjem gostovanju na Radio televiziji Srbije.

U vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS), partiji predsednika Srbije Aleksandra Vučića, smatraju da je neprimerena izjava američkog diplomate, kojom kritikuje Srbiju što nije podržala Huana Gvaida, opozicionog političara koji se pre mesec dana proglasio prelaznim predsednikom Venecuele.

Dok se zemlje širom sveta polarizuju između podrške Gvaidu ili osporavanom predsedniku Nikolasu Maduru, poslanik naprednjaka i član Poslaničke grupe prijateljstva Srbije sa Venecuelom Vladimir Đukanović kaže da vlast u Beogradu ne zauzima stav:

„Ja mislim da je američki ambasador na pogrešnoj strani, samim tim što navija za onoga koga njegova država nasiljem želi da instalira na vlast u Venecueli. Mislim da je svako nasilje pogrešno, a da je ispravno ako te narod hoće. Tog njihovog čoveka, piona, narod tamo neće. Srbija ovde nije ni na čijoj strani. Suština je da je narod na strani onoga koga podržava.“

Šef diplomatije Srbije Ivica Dačić sastao se u utorak u Beogradu sa zamenikom spoljnih poslova Venecuele Ivanom Hilom i tom prilikom izjavio da Srbija vodi principijelnu politiku zasnovanu na poštovanju međunarodnog prava, nemešanja u unutrašnje stvari suverenih država i rešavanja sporova mirnim putem.

Pročitajte i ovo:

Delegacija Venecuele u parlamentu Srbije

Sa Hilom se istog dana susreo i ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin.

„Osudivši spoljni intervencionizam u rešavanja unutrašnjih političkih pitanja jedne suverene zemlje, ministar Vulin je poručio da se Srbija nikada nije slagala sa osvajanjem vlasti na ulici, već da priznaje samo volju naroda iskazanu na izborima“, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Vulinovog Pokreta socijalista.

Na primeru odnosa prema krizi u Venecueli vidi se disbalans između proklamovane spoljne politike Srbije sa jedne strane, i želje za ulaskom u EU sa druge, ocenjuje Zoran Krstić, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i autor knjige „Latinska Amerika – izazovi i prepreke demokratizacije“ (2014).

„Zvaničnom podrškom Maduru, Srbija staje uz Rusiju, Kinu i Tursku, koje takođe podržavaju Madura. Znamo koliki je značaj Rusije u rešavanju kosovskog pitanja. Drugim rečima, zvanični Beograd se zvaničnim svrstavanjem uz Moskvu i Peking praktično još jednom distancirao od jedinstvene zajedničke spoljne politike Evropske unije, čija je većina članica podržala Huana Gvaida. A, Srbija, kao što znamo, teži uslaku u EU“, kaže Krstić.

Pročitajte i ovo:

Venecuelanska kriza i efekti spoljnih uticaja

Istog dana kada je američki ambasador prokomentarisao odnos Srbije prema krizi u Venecueli, delegacija te zemlje, predvođena zamenikom ministra spoljnih poslova Ivanom Hilom, sastala se sa članovima Poslaničke grupe prijateljstva sa Venecuelom i članovima Odbora za spoljne poslove Narodne skupštine Srbije.

Skupu je prisustvovala i ambasadorka Venecuele u Srbiji Dija Nader De El Andari.

Za javnost zatvorenom sednicom predsedavao je Đorđe Komlenić, član Pokreta socijalista, stranke ministra odbrane Aleksandra Vulina, a prisustvovali su joj, i poslanici iz redova opozicione Srpske radikalne stranke (SRS), na čelu sa Vojislavom Šešeljem, predsednikom te stranke i osuđenim ratnim zločincem, kao i nekoliko parlamentaraca Srpske napredne stranke predsednika države Aleksandra Vučića.

Šešeljevi radikali su inače 13. februara uputili Maduru otvoreno pismo podrške, uz poruku da bi narod Venecuele trebalo da se suprotstavi eventualnoj vojnoj intervenciji u toj zemlji.

Ono što spaja ekstremno desničarsku Srpsku radikalnu stranku i levičarsku vlast Venecuele je antiamerička politika, kaže Zoran Krstić.

„Radikali podržavaju Madura ne zato što je on levičar, nego zato što je on zapravo personifikacija borbe protiv Amerike i njenih, kako oni kažu, imperijalističkih interesa. U osnovi i Madurove politike i politike radikala moguće je prepoznati nekoliko zajedničkih karakteristika: antiamerikanizam, antiimeprijalizam i izraženi patriotizam“, kaže Krstić.

Venecula prolazi kroz jednu od najtežih političkih i ekonomskih kriza u svojoj skorijoj istoriji.

Opozicionar Huan Gvajido, koji se 23. januara proglasio privremenim predsednikom Venecuele, a priznalo ga je oko 40 zemalja, među kojima su Sjedinjene Američke Države i većina zemalja Evropske unije, izjavio je 15. februara da je spreman na sve uključujući i vojnu intervenciju SAD kako bi aktuelni levičarski predsednik Nikolas Maduro bio svrgnut sa vlasti.

Pročitajte i ovo:

Tko je Juan Guaido?

Maduro, koji ima podršku Rusije i Kine, već nedeljama blokira dostavu američke humanitarne pomoći, navodeći da je ona nepotrebna i da je deo plana za njegovo zbacivanje s vlasti.

Zamenik ministra spoljnih poslova Venecuele Ivan Hil je prošle sedmice posetio Italiju, Norvešku i Grčku – zemlje koje nisu priznale Gvaida za predsednika. Uoči dolaska u Srbiju, na njegovoj diplomatskoj turneji bila je i Holandija, jedna od država za koja je dala legitimitet samoproglašenom privremenom predsedniku.