Predsednik Kosova Hašim Tači izjavio je da je u poslednjih 12 meseci zabeleženo pogoršanje i nazadovanje u odnosima Kosova i Srbije, te dodao da ukoliko se ove godine ne postigne sporazum, ne sumnja da „ćemo ući u rizičnu zonu odnosa koji mogu da destabilizuju ceo region“.
Tači je to izjavio na konferenciji "Glas naroda oko velikog finala između Kosova i Srbije' u organizaciji Istraživačkog instituta za evropska pitanja i razvoj (RIDEA), na kojoj su predstavljeni nalazi istraživanja javnog mnjenja oko konačne faze dijaloga.
Na osnovu istraživanja, 62 odsto ispitanih građana Kosova podržava nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije. Građani su bili upitani i da se izjasne o tri scenarija – za održavanje statusa kvo između Kosova i Srbije izjasnilo se 16 odsto građana; za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom sa izvršnim ovlašćenjima u zamenu za de fakto priznanje Kosova izjasnilo se 10 odsto građana, dok se za korekciju granice između Kosova i Srbije u zamenu za globalno priznanje Kosova i učlanjenje Kosova u UN izjasnilo 30 odsto građana.
Predsednik Kosova je kazao da je dijalog sa Srbijom neizbežan i neophodan, i da Kosovo želi da jednom zauvek razjasni odnose sa Srbijom, što se može postići samo putem tog procesa.
On je kazao da je održavanje statusa kvo u odnosima Kosova i Srbije povratak unazad. Kako je rekao, sada je i potvrđeno da će SAD pomoći dve zemlje u postizanju sporazuma a koji će omogućiti recipročno priznanje i okončanje vekovnog neprijateljstva sa Srbijom.
„Upravo smo ovih dana u pismu predsednika Trampa i državnog sekretara Majka Pompea dobili najjasnije i najsnažnije garancije SAD-a da ovaj istorijski sporazum Kosova i Srbije podrazumeva recipročno priznanje. Ovo je jasan stav SAD-a koji je putem pisma predsednika Trampa stavljen do znanja i najvisočijim vlastima u Beogradu. Ne možemo imati veće garancije od tih reči i tog obećanja američke administracije“, kazao je Tači na konferenciji.
On je dodao da bi bio najsrećniji da se eksplicitno priznanje Kosova desi bez ikakvog dodatnog dijaloga, obostranog kompromisa ili uslova. On je, međutim, dodao da u politici pravda retko trijumfira i da je potrebno veliko požrtvovanje i volju da se to desi.
„Čekaju nas ne tako laki razgovori u Briselu sa srpskim vlastima. Isto tako, jasno mi je da moramo da budemo spremni da u insistiranju na recipročnom priznanju imamo sveobuhvatni sporazum sa Srbijom“, kazao je Tači.
Lider opozicionog pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti izjavio je na konferenciji da je u dijalogu sa Srbijom postignuto 33 sporazuma tokom šestogodišnjeg procesa briselskog dijaloga, te kazao da je neophodno da Skupština Kosova izvrši analizu koliko su se ti sporazumi sproveli.
„Ne možemo da idemo napred a bez da znamo gde se nalazimo“, kazao je Kurti. On je dodao da se i pored svih tih sporazuma, mišljenje pet država EU o Kosovu nije promenilo, a kamoli Rusije ili Kine.
„Znamo šta Srbija želi. Otvoreno kaže da želi razgraničenje sa Albancima, praktično preko podele Kosova, kako bi nastavila dalje sa razgraničnjem sa Hrvatskom, putem podele Bosne. To je stari projekat, a bogami ni njihovi akteri nisu novi. Znamo šta žele oni, ali se postavlja pitanje šta želimo mi. Moramo sami da se dogovorimo šta želimo naspram Srbije?“, istakao je Kurti, insistirajući da se o tom pitanju treba raspravljati u Skupštini Kosova.
Kurti je naglasio da se kosovskim Srbima treba dati prioritet naspram Beograda.
Na konferenciju je, između ostalih bio pozvan i premijer Ramuš Haradinaj, ali se nije odazvao.
