„To nije bila tema sednice Vlade, niti u ovom trenutku ima potrebe za tim“, rekao je za RSE ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Lajić upitan da li se raspravljalo o saradnji sa kineskim gigantom u oblasti Telekomunikacija, kompanijom Huavej (Huawei), koju su Sjedinjene Američke Države (SAD) optužile za navodna prisluškivanja i prenošenja osetljivih informacija vlastima u Kini.
„Huavej je jedan od najvećih snabdevača telekomunikacione opreme i u zemljama EU i do ovog momenta još ni jedna zemlja nije niti prekinula (saradnju) niti je razmatrala tu mogućnost“, ističe Ljajić za RSE.
Saradnja sa kompanijom Huavej je međutim tema u sve više država članica EU. Američki državni sekretar Majk Pompeo je, tokom svoje evropske mini turneje u Mađarskoj izrazio zabrinutost zbog ugovora te zemlje sa kineskom kompanijom na razvijanju pete generacije mobilne mreže - narednom koraku u razvoju interneta koji bi povezao gotovo sve - od automobila do zdravstvenih kartona.
"Ako ta oprema (Huaveja) postoji tamo gde mi imamo važne američke sisteme, to otežava paralelnu saradnju sa nama“, bio je jasan Pompeo.
- Pompeo obećao podršku Slovačkoj radi smanjenja uticaja Rusije i Kine
- Merkel postavila uslove za gradnju 5G mreže
Nedelju dana pre toga i nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da su njenoj zemlji potrebne garancije od kompanije Huavej da neće predati podatke kineskoj državi pre nego što dozvoli tom proizvođaču telekomunikacione opreme da učestvuje u gradnji 5G mreže. Razmatra se i poseban zakon koji bi regulisao ovo pitanje.
Najdirektnije mere preduzete su u Češkoj, gde je krajem prošle godine Nacionalna agencija za sajber bezbednost donela direktivu da se preispitaju svi poslovi sa kompanijom Huavej jer su ocenili da „predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost“.
Ova odluka izazvala je polemike u državnom vrhu. Dan posle izveštaja premijer Andrej Babiš naložio je Vladi da prestane sa korišćenjem Huavej mobilnih telefona. S druge strane, predsednik ove zamlje Miloš Zeman usprotivio se nalazu bezbednosne agencije i ponavlja da je takav potez naštetio ekonomiji zemlje.
Podsetimo, šef Agencije, Dušan Navratil, odluku je obrazložio činjenicom da će onaj ko bude kontrolisao 5-G mobilnu mrežu suštinski uticati na funkcionisanje države i da bi bilo zabrinjavajuće da to bude strani akter koji bi radio u interesu neke druge države. Takođe, pomenuo je i kineski zakon iz juna 2017. godine koji tamošnjim kompanijama, gde god da posluju, nalaže da sarađuju sa obaveštajnim službama.
Kompanija Huavej odlučno odbacuje sve optužbe na njen račun i navodi da je motiv SAD želja da se "uguši" konkurent.
Podsetimo i da je Huavej u decembru saopštio da su obezbedili 25 ugovora za 5G mreže.
Srbija produbljuje saradnju
„Zanimljivo je da je Srbija jedna od zemalja koja produbljuje saradnju sa Huavejem i to nije nešto što je novo“, ocenjuje za RSE Stefan Vladisavljev, programski asistent u nevladinom Beogradskom fondu za političku izuzetnost (BFPI), inače jedan od autora istraživanja o saradnji Kine sa državama Zapadnog Balkana i Višegradske grupe.
Produbljivanje saradnje o kome govori, odnosi se na najavu Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije da će instalirati 1.000 kamera za prepoznavanje lica i registarskih tablica na 800 lokacija u Beogradu – projekat koji je u Srbiji naišao i na kritike da će narušiti privatnost građana.
„Za razliku od Srbije, u nekim drugim državama prisustvo Huaveja nije tako dobronamerno shvaćeno“, kaže Vladisavljev koji dodaje da su Australija i Novi Zeland iz straha od zloupotrebe podatka zabranile učešće Huaveja u izgradnji 5G mreže, dok u tom pravcu razmišljaju Velika Britanija i Kanada.
„Na koji način oni (podaci) mogu biti zloupotrebljeni pokazali su slučajevi iz Poljske, Češke, ali i Kanade gde je Huavej otvoreno optužen za prikupljanje i dostavu podataka trećoj strani, konkretno misleći na blisku povezanost kompanije Huavej i kineske države. To je rezultiralo hapšenjima u Poljskoj i Kanadi zbog zloupotrebe položaja. I dok su u Kanadi predstavnici Huaveja korišćenjem diplomatskih sredstava stali na stranu svog predstavnika, u Poljskoj je zaposleni dobio otkaz i Huavej se distancirao od njega“, rekao je Vladisavljev.
Kineska kompanija je 2017. godine potpisala nekoliko sporazuma sa srpskim ministarstvima na osnovu Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture koji su ranije potpisale vlade Srbije i Kine.
Jedan od najvećih partnera Huveja u Srbiji je i državni teleoperater Telekom Srbija, podseća ministar Rasim Ljajić.
„Pre svega na modernizaciji fiksne telefonske mreže. Ali, to nije jedini partner našem telekomunikacionom operatoru koji radi i sa ’Eriksonom’ i sa ’Nokijom’ i sa ’Ciskom’ kao i sa drugim kompanijama iz ove oblasti i tako će se nastaviti i u budućnosti“, kaže ministar Ljajić.
Dodajmo da je i kompanija Telekom u odgovoru medijima u Srbiji navela da eventulano obustavljanje saradnje sa kompanijom Huavej nije bila tema i da dosadašnje odnose sa Huavejom "vrlo cene".
Inače, saradnja Srbije i Kine poslednjih godina je veoma intenzivna. Samo tokom prošle godine sa Kinom su potpisani projekti vredni oko tri milijarde dolara. Kinezi u Srbiji grade autoputeve, pruge, mostove, energetske i druge infrastrukturne objekte, kao i fabrike, a dogovorena je i izgradnja velikih industrijsko-tehnoloških parkova. Takođe su i strateški partneri i imaju investicije u srpskoj privredi, uključujući RTB Bor i Železaru Smederevo.
„Kratkoročno, zaista se ne može reći da je (takva) politika (Srbije) loše, međutim ono što ostaje kao pitanje jeste kako će EU tumačiti sve veće prisustvo Kine u Srbiji“, ocenjuje Stefan Vladisavljev.
Podsetimo da je evropski komesar za proširenje Johanes Han povećano kinesko prisustvo na Zapadnom Balkanu nazvao potencijalnim ’Trojanskim konjem’. Takav stav osetan je i dalje, navodi Vladisavljev.
„Postoji određeni strah da uticaj koji dolazi sa istoka, misleći pre svega na Kinu, ali i na Rusiju, može da se smatra negativnim što se pokazalo i na upravo završenoj minhenskoj bezbednosnoj konferenciji gde je upravo taj uticaj ocenjen kao jedan od najvećih izazova za dalje evropske integracije ovog zapadnobalkanskog regiona“, kaže Vladisavljev.
A upravo u trenutku u kome je saradanja sa kompanijom Huavej pod lupom u nekoliko zemalja EU, Evropski parlament je (14. februara) usvojio uspostavljanje prvog alata za proveru direktnih stranih investicija stranih ulaganja u državama članicama, kako bi se zaštitili strateški sektori.
U analizi nekadašnjeg ekonomskog savetnika u Vladi Srbije, ekonomiste Vladimira Krulja za ugledni magazin Fajnenšl tajms, precizira se da to „praktično znači da žele da spreče strane investitore da dobiju „ključ“ evropskih preduzeća kojim bi pristupili osetljivim informacijama i ličnim podacima građana EU“.
O ovom modelu bi 5. marta trebalo da se formalno izjasni i Savet Evropske unije.
Facebook Forum