Povelja Evropske federacije novinara (EFJ) o radnim uslovima medijskih profesionalaca u Jugoistočnoj Evropi i Turskoj predstavljena je u Beogradu kao neobavezujuće uputstvo za unapređenje radnih uslova novinara, a potpisali su je predstavnici 14 novinarskih organizacija, sindikata i udruženja pridruženih EFJ.
Dokument je otvoren za potpisivanje za sve novinarske organizacije, privatne i javne medije, kao i za vlast, a potpisnike obavezuje na poboljšanje radnih uslova i jačanje radnih prava novinara i medijskih profesionalaca u Evropi, borbu protiv cenzure i promovisanje slobodnog pristupa informacijama i izvorima.
Predstavljajući povelju u Beogradu, vođa projekta EFJ Mehmet Koksal ukazao je da povelja sadrži deset članova u kojima su sažeti osnovni principi koji se odnose na slobodu udruživanja, pravo na pisani ugovor, pravo na kolektivno pregovaranje, zabranu diskriminacije u radnim odnosima, pravo na odmor i odvajanje od angažmana, pravo zaštite novinarskih izvora, pravo odbijanja potpisivanja sadržaja, bezbednost i zaštitu, dobru upravu i etičke standarde i pristojne radne uslove.
Povelja će tokom 2019. biti predata Evropskoj komisiji u Briselu i Savetu Evrope u Strazburu sa namerom da postane referenti dokument o radnim uslovima za novinare za ocenu slobode medija u državama - članicama i državama-kandidatima i da poveća poverenje između profesionalnih novinara i javnosti širom Evrope.
U njoj su takođe formulisane glavne vrednosti koje privatne ili javne vlasti - uključujući institucije EU - treba da poštuju kada sarađuju sa novinarima.
Direktorka Sindikata medija Crne Gore Marijana Camović rekla je da je krajnji cilj povelje koja se odnosi na sve goruće probleme novinara u svim zemljama Zapadnog Balkana i Turske da kada se tokom 2019. godine preda Evropskoj komisiji i Savetu Evrope postane jedan od indikatora kada se bude merila sloboda medija.
"Ovo su univerzalne vrednosti bliske zemljama Zapadne Evrope, a nama će tek da postane. Bilo bi dobro da EK i Savet Evrope posmatraju ovo vrednim indikatorom i na osnovu toga merili koliko smo blizu odnosno daleko učlanjenju u Uniju", kazala je Marijana Camović.
Prema njenim rečima, loši radni uslovi novinara i medijskih profesionalaca isti su u Srbiji, Crnoj Gori, BiH, Hrvatskoj, Makedoniji, Kosovu i Turskoj.
"Ono što se dešava u Srbiji, dešava se i u svim zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj. Reč je o lošim radnim uslovima, a namera je da se poslodavci obavežu da poštuju ono na šta Povelja obavezuje i da se na taj način smanjuje cenzura i autocenzura prisutna u medijima, da se poboljšaju radni uslovi, a novinarstvo dovede na normalniji nivo u odnosu na onaj na kojem je sada i da se stvore pristojni i dostojanstveni uslovi za rad novinara i medijskih radnika u našim državama", kazala je ona.
Predsednica Sindikata novinara Makedonije Tamara Čausidis ukazala je na neformalna zapošljavanja novinara kao honorarnih saradnika u Makedoniji, navodeći da je to problem kolega koji radeći u takvim uslovima nemaju slobodu da zastupaju pravo javnosti da zna, već moraju da poštuju ono što im glavni urednik nalaže.
"Stvar je jako ozbiljna. Bez slobodnih i kritičkih medija nijedna zemlja ne može da stane na demokratske noge. Nema demokratizacije zemlje bez poštovanja elementarnih pravila napisanih u povelji", kazala je ona.
- Deloar: Novinari u Srbiji su zabrinuti, medijska slika mora da se menja
- Srbija u ratu koji ne postoji
- 'Državni tvorci' lažnih vesti u Srbiji?
Predstavnik Bavarske asocijacije novinara Rajner Rajšard (Rainer Reichert) rekao je da veruje da je Srbiji mesto u Evropskoj Uniji ukoliko ispuni kriterijume, navodeći da govori o osnovnim vrednostima kao što su sloboda govora i sloboda štampe koje su danas sudeći po izveštaju EK veoma problematične u Srbiji.
Govoreći o stanju medija u Srbiji, Koksal je rekao je da nova Medijska strategija u Srbiji treba da zaživi, a ne da ostane mrtvo slovo na papiru.
On je ukazao na to da je proces privatizacije medije otvorio prostor da u medijima budu ljudi koji su na vlasti, što je problematično, a rešenje mora da potekne od srpskog naroda jer ga ne može nametnuti niko iz Evrope.
Ideja o Povelji je pokrenuta 2018. godine u okviru projekta koji su finansirali Unesko i EU, pod nazivom "Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi i Turskoj, koji je namenjen jačanju slobode izražavanja, pristupa informacijama, slobodnim, nezavisnim i pluralističkim medijima, kojom se utvrđuje da su novianri i mediji glavni pokretači demokratskog, održvigo i mirnog razvoja u regionu.
Evropska federacija novinara je najveća novinarska organizacija u Evropi koju čini 320.000 novinara u 70 novinarskih sindikata i profesionalnih udruženja, iz 44 zemlje.
