Lokalne samouprave neefikasno i bez odgovarajuće kontrole troše novac za subvencionisanje javnih preduzeća, pokazala je analiza Državne revizorske institucije (DRI) u osam opština u Srbiji.
Prema izveštaju revizora najveći deo novca u vidu subvencija odlazi na finansiranje goriva i zarada u preduzećima za javni prevoz.
Državna revizorska institucija je kontrolisala Beograd, Kragujevac, Suboticu, Pančevo, Smederevsku Palanku, opštinu Bor i beogradske opštine Grocka i Obrenovac. Ovih osam lokalnih vlasti su u periodu od 2015 do 2017. godine, preduzećima prenele subvencije u ukupnom iznosu od 41,1 milijardu dinara (oko 350 miliona evra), ustanovila je DRI.
Prema izveštaju o efikasnosti tih subvencija DRI navodi da jedna četvrtina uloženog novca zapravo otišla je na opstanak javnih preduzeća, a od ukupno potrošenog novca svega 23 posto je uloženo u kapitalne investicije.
Državni revizor Duško Pejović na prezentaciji rezultata kontrole lokalnih samouprava u Novom Sadu, rekao je da je revizija pokazala da su subvencije dobila i javna preduzeća kojima ona nije bila potrebna.
„Mi smo utvrdili da se sredstva za subvencije kod nekih lokalnih vlasti daju iz budžeta pojedinim javnim preduzećima a da ta preduzeća ostvare dobit koja je veća od iznosa subvencije. To znači, prostom logikom, da tim preduzećima nisu ni bile potrebne subvencije, jer i bez tih para ostvaruju profit. Druga stvar koju smo zaključili, jeste da preduzeće kada ostvari dobit, prema odluci opštine, deo te dobiti treba da vrati u lokalni budžet. Imamo primera da neka preduzeća dobiju subvenciju, a da to nije bilo potrebno ili ne u tom obimu i kasnije ne vrate sredstva u budžet i to je onda na dva osnova šteta za lokalni budžet“, rekao je on.
Na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) o tome da li će DRI podneti prekršajne ili krivične prijave protiv odgovornih zbog tih nepravilnosti, Pejić je naglasio da o tome treba pravna služba da donese odluku.
„Cilj nije podnošenje prijava, već da ako postoji sistemski problem, da se to reši. Pravnici će nakon izvršene revizije, na osnovu izveštaja ustanoviti ima li osnove za prekršajnu ili krivičnu prijavu“, naglasio je on.
DRI je predstavila i izveštaj o efikasnosti ulaganja u protivgradnu zaštitu u Srbiji. Revizijom je utvrđeno da je za protivgradnu zaštitu na nivou cele zemlje u periodu od 2015 do 2017. godine prosečno godišnje izdvojeno oko 625 miliona dinara (oko pet miliona evra).
Prema istom izveštaju, grad kao elementarna nepogoda u poslednje tri godine u Srbiji naneo je ukupnu štetu od oko 6 milijardi dinara (više od pedeset miliona evra), od čega najviše u poljoprivredi.
Revizija se obuhvatila Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) kao i Ministarstvo poljoprivrede.
DRI je ustanovila da RHMZ ne obezbeđuje na vreme potrebne uslove za optimalno funkcionisanje sistema odbrane od grada, pre svega zbog toga što novac za taj sistem naknadno stiže na račun te institucije iz tekuće budžetske rezerve i od lokalnih samouprava.
