Tročlano Predsedništvo Bosne i Hercegovine je završilo dvodnevnu zvaničnu posetu Briselu, u kojoj su od evropskih sagovornika dobili konkretne zahteve koje se tiču neophodnosti ubrzanja reformsokog procesa, i što bržeg formiranja vlasti na svim nivoima.
Članovi Predsednštva su dobili potvrdu od svih evropskih sagovornika da su institucije sa sedištem u Briselu, spremne da se pozabave aplikacijom za kandidatski satus zemlje, međutim, da je na sarajevskim vlastima da obave svoj deo posla.
Predsedavajući Predsedništva Milorad Dodik je naglasio da se svi članovi vraćaju sa zajedničkim stavom da što pre treba završiti odgovore na upitnik Evropske komisije. On je priznao da je realnost u zemlji komplikovana i da svaki korak zahteva jednoglasje.
"Ovde se Evropa koncipira i zvanična filozofija jeste usmerna ka izrazitom poštovanju individualnih prava i da bi kolektiviteti trebali, da u nekoj genezi razvoja političkih procesa, nekako nestanu. Ali to je verovatno nemoguće u BiH. U BiH mora doći do dogovora o svemu, dva entiteta i tri naroda uvažavajući sva prava bilo kojeg pojedinca”, izjavio je Dodik na kraju dvodnevne posete Briselu.
Član Predsedništva Željko Komšić je naglasio da je ohrabren da postoji raspoloženje u Evropskoj Uniji da BiH dođe do kandidatskog statusa, međutim da to nije dovoljno.
“Raspoloženje u Briselu postoji. Manje-više, sve je u našim rukama”, izjavio je Komšić. I Komšić i Dodik su potvrdili da su svi evropski sagovornici zatražili reviziju izbornog zakona.
“Pred nas se postavljaju zahtevi izmene izbornog zakonodavstva bez preciziranja pravca u kojem to treba da ide. To je naš problem, naša stvar. Izmene izbornog zakonodstava podrazumevaju političke i tehničke stvari”, izjavio je Komšić.
Dok je Milorad Dodik priznao da nema zajedničkog stava kada je u pitanju aktiviranje MAP-a za članstvo u NATO, bošnjački član Predsedništva Šefik Džaferović je naglasioda je to, pored formiranja vlasti u BIH, pitanje koja ulazi u domen vladavine prava.
“Ako smo opredeljeni za vladavinu prava onda ne bi trebalo da bude problema ni sa implementacijom izbornih rezultata ni sa aktivacijom prvog godišnjeg nacionalnog plana za MAP”, rekao je Džaferović. Osvrćući se na otvorena pitanja, Džaferović je naglasio da se zalaže za implementaciju međunarodnog prava u pitanjima oko kojih neodstaje koncenzus u BIH. To, prema njemu, podrazumeva i pitanje granice sa Srbijom sa Hrvatskom kao i pitane Pelješačkog mosta.
Bosnaskohercegovačko Predsedništvo u novom sazivu je boravilo u Briselu dva dana. U utorak su se sastali sa šeficom evropske diplmatije Federicom Mogherini, a danas su razgovarali sa Komesarom Johannesom Hahnom, gde im se nenajavljeno pridružio i predsednik Evropske komisije Jean Claude Junker. Poslednji susret je održan sa predsednikom Evroskog saveta Donaldom Tuskom.
