Vlada Srbije ozbiljno razmišlja o tome da više ne produžava primenu uredbe o socijalnom hlebu po kojoj vekna hleba 'sava' od brašna tip 500 i težine od 500 grama iznosi 46 dinara.
"Taj hleb je išao u većim količinima i dobro se prodavao, ljudi su bili zadovoljni cenom. Dnevno smo prodavali možda oko 200-300 komada, možda čak i više", rekao nam je Muhidin Uštović u prodajnom objektu "ES Komerca" u Priboju.
Propisana maloprodajna cena vekne belog hleba, odnosno Uredba o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba 'sava' od brašna tip 500, koja važi do 31. januara, postoji još od 2010. godine kao mera zaštite socijalnog standarda stanovništva. Sada postoji saglasnost između udruženja proizvođača i potrošača da više nema razloga za njenim postojanjem.
"Sigurno da će imati odjeka kod ljudi, pogotovo što ljudi imaju malo manja primanja i uvek gledaju da bude što jeftinije, pogotovo ovde kod nas u Priboju, zbog opšte situacije, tako da im je taj hleb bio povoljan", kaže Uštović, komentarišući najavu o ukidanju uredbe o propisanoj ceni hleba.
Ministar trgovine Rasim Ljajić izjavio je da se vekna hleba prodaje ispod minimalnih 46 dinara koliko je propisano uredbom koja se produžava na svakih šest meseci.
"Prema tome, jasno je da nema ekonomskih opravdanja za održavanje uredbe. Jedini argument za njeno produženje su psihološki argumenti, jer bi to neko mogao da iskoristi da pokrene kampanju - evo sad će cene hleba skočiti pošto je ukinuta poslednja uredba koja postoji. To se neće dogoditi jer i danas imate u prodavnicama hleb po nižoj ceni od propisanih 46 dinara za hleb 'sava' od brašna tip 500", rekao je Ljajić za Tanjug.
Ukidanje ove uredbe tražili su novosadsko poslovno udruženje Žitounija, industrijski mlinovi i pekare.
"Velika je disperzija tipova hleba i svaki potrošač će prema svom nahođenju i mogućnostima kupiti hleb koji njemu odgovora. Ne treba se mešati na tržište. Inače, mi smo kao udruženje nedavno anketirali sve države bivše SFRJ i takvu intervenciju na tržištu hleba nema nijedna država", kaže Zdravko Šajatović, direktor Žitounije.
On navodi da za uredbu više nema opravdanja jer ne postoji nikakav poremećaj na tržištu hleba niti opasnost da će se pojaviti neki ozbiljniji poremećaj.
"Prošlogodišnji rod pšenice je bio gotovo rekordan, oko 3 miliona tona. Na tržištu ima dovoljno brašna i za domaće tržište i za izvoz, a broj pekara, što zanatskih što industrijskih, je preko 3.000. To znači da postoji velika konkurencija i da nema opasnosti od monopola. I na tržištu ima dosta hleba koji se prodaje po ceni ispod 46 dinara koliko je maksimirana cena uredbom", kaže Šajatović.
Uredbom o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba bila je propisana i obaveza pekara da proizvedu hleb od brašna "T- 500” u količini od najmanje 30 odsto dnevne proizvodnje svih vrsta hleba. U Žitouniji kažu da su zahtevali ukidanje ove uredbe, između ostalog, i zbog toga što nije obuhvatila proizvodnju hleba "T-850".
"S obzirom da su bili socijalni razlozi za uvođenje ove uredbe, još veći socijalni razlog je bio da se, osim hleba od brašna tipa 500, uvede i hleb tipa 850, koji je i jeftiniji i nutritivno bolji. Međutim, ministarstvo to svojevremeno, pre dve-tri godine, nije prihvatilo. Tako da je jedan broj proizvođača čak bio kažnjen, pošto uglavnom proizvode ’T 850’, a razlog je vrlo prost – građani su tražili taj hleb. I bivali su kažnjeni zato što su proizvodili manje tipa 500 a više tipa 850, što je apsurd", ocenjuje Šajatović.
Osim toga, predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica kaže da male pekare nisu mogle da isprate tih 30 posto obavezne proizvodnje osnovnog hleba. On objašnjava da su ranije trgovinske marže bile abnormalno velike, te da je proizvođač zarađivao po dinar-dva na vekni, a trgovine od 15 do 20 dinara, pa su formirale visoku cenu hleba. Sada, kaže Pralica, nema zloupotreba od strane velikih trgovinskih lanaca, kao i da se ne očekuje da će ih biti.
"Razmišljali smo o svemu i došli do zaključka da ta uredba može da bude ukinuta i da cena hleba neće rasti. A u sledećih šest meseci ćemo videti, kada ukinemo uredbu, šta će doneti sve to i da li će kasnije biti potrebno da tu uredbu preformulišemo i prilagodimo tržišnim uslovima", kaže Pralica iz Unije pekara Srbije, koja sa resornim ministarstvom razgovara o budućnosti ove uredbe.
I ministar trgovine Rasim Ljajić je najavio da će u slučaju bilo kakvih incidenata u smislu poremećaja na tržištu ministarstvo biti spremno da pomenutu uredbu vrati.
Maksimalna cena vekne hleba od brašna tipa 500 i najmanje težine od 500 grama je 46 dinara, odnosno 0.47 evra. Poređenja radi, u Crnoj Gori je vekna belog hleba od 500 grama pola evra. U Bosni i Hercegovini polubeli hleb od 500 grama je 0.55 evra, a u Hrvatskoj jedan evro. Na Kosovu je cena vekne između 30 i 40 centi.
"Šta znam, ja kupujem samo hleb koji mi se dopada. Deset dinara gore-dole, nema tu neke razlike", rekao nam je Blagoje, koga smo zatekli kako rasprema svoju tezgu na Bajlonijevoj pijaci u Beogradu.
Na pitanje da li je hleb skup odgovara da nije i da je hleb najjeftiniji.
I u Nacionalnoj organizaciji potrošača kažu da je uredba o socijalnom hlebu imala smisla kako bi se zaštitili potrošači dok je bilo zloupotreba cene hleba.
"Samo tržište to uređuje jer imate kudikamo jeftinije pekarske proizvode i sam hleb od tih 46 dinara", rekao nam je Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača.
Ova uredba je, inače, poslednja kojom se ograničava cena nekog proizvoda.
Facebook Forum