Nekoliko hiljada ljudi prošetalo je u nedelju u Beogradu na protestu protiv izgradnje mini hidroelektana u Srbiji pod nazivom “Odbranimo naše reke“ u organizaciji Inicijative „Odbranimo reke Stare planine“.
U glavni grad Srbije su stigli građani Paraćina, Pirota, Kraljeva, Petrovca na Mlavi, Arilja, Bele Crkve i drugih gradova Srbije, a u njihovim rukama mogli su se videti transparenti sa porukama: „Naše reke, naša pobeda“, „Ovu reku vam ne damo“, „Ekološka mafija bi da ubije reke zbog profita“, „Vodu na slobodu“.
Protest je počeo na Studentskom trgu minutom ćutanja za ubijenu prirodu. Okupljeni su zatražli da se odmah obustavi gradnja svih derivacionih mini hidroelektana u Srbiji, zbog štete koju nanose životnoj sredini i devastiraju prirodne resurse, pre svega planinske reke.
Na početku obraćanja govornika pročitana je pesma "Oda vodi" Petra Šumskog. Okupljanima se pored brojnih govornika na platou ispred Filozofskog fakulteta obratio i dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić, koji je objasnio da se male hidroelektrane trenutno gase svuda po svetu, dok se u Srbiji grade.
„Indija i Kina, kao zemlje koje su do skora važile za zemlje koje ne pridaju značaj zaštiti životne sredine uvele su moratorijum na izgradnju malih hidroelektrana. Kina uvodi zabranu za zidanje novih i počinje da uklanja stare. Amerikanci su porušili oko 1.200 objekata samo od 1993. godine, a i u Evropi je već porušeno oko 400 takvih objekata. Čak i Svetska banka koja finansira ove projekte propisuje da se ne sme ugrožavati biodiverzitet u zaštićenim područjima, nema fragmentacije vodtokova i ugrožavanja lokalnog stanovništa, što je upravo ono što se dešava u našoj zemlji “, rekao je on.
Protestna šetnja za odbranu reka
Aktivista Inicijative „Odbranimo reke Stare planine“ i jedan od organizatora protesta, Aleksandar Jovanović Ćuta istakao je da od predsednika Srbije Aleksandra Vučića traže samo jedno – da reke Srbije nastave da teku i da se momentalno obustavi gradnja mini-hidroelekterana.
"Ljudi ne znaju da preko računa za električnu energiju pod stavkom 6 - naknada za povlašćene proizvođače električne energije, mi subvencionišemo investitore za izgradnju mini hidroelektrana", rekao je Jovanović na skupu na Studentskom trgu istakavši da "Odbranimo reke Stare planine" nisu politički pokret, da ne žele politizaciju protesta, ističući da su se okupili kako bi "rekli ne onima koji guraju reke u cevi i skrnave prirodu".
Desimir Stojanov Desko, predsednik saveta Mesne zajednice Rakita i meštanin sela Rakita, čiji se stanovnici bore protiv izgradnje MHE „Zvonce„, naveo je da „sebični investitori iz urbanih sredina, vešti u malverzacijama i izigravanju zakona, u pohlepi za profitom ne prežu od trajnog uništavanja prirode, prirodna dobra se privatizuju i oduzimaju lokalnom stanovništvu pravo na život i na opstanak na svojim vekovnim ognjištima“.
Kolona od nekoliko hiljada ljudi je od Studentskog trga prošetala do Vlade Srbije, a prethodno su ispred Skupštine grada simbolično ostavili vrč sa vodom sa Stare planine i sa drugih mesta gde je planirana gradnja mini hidroelektrana.
Okupljanje je, tvrde organizatori, organizovano sa ciljem da se skrene pažnja javnosti, nadležnih institucija i donosilaca odluka na aktuelan proces devastacije prirodnih resursa Srbije izgradnjom malih hidroelektrana derivacionog tipa.
Nacionalno udruženje malih hidroelektrana: Skup ispolitizovan
Povodom današnjeg ekološkog protesta oglasilo se saopštenjem i Nacionalno udruženje malih hidroelektrana, istakavši da im je žao što je „manji deo javnosti podržao kampanju jednog broja ljudi koji iz političkih ambicija radi ličnog promovisanja i drugih interesa vode zlonamernu kampanju više od godinu i po dana“.
„Ovi protesti su politizacija nečega što ne bi trebalo da bude politika. U Evropi je izgrađeno 24.000 MHE, a u Srbijitek 90. Kada se traže konkretne izmene zakona, pišu se peticije i vode javne rasprave, jer smatramo da pitanja energetike i zaštite životne sredine treba da se vode u struci i institucionalno, kao i do sada, a ne na ulici ili na društvenim grupama“, navode u saopštenju upućenom medijima.
