Grupa od oko 200 radikalnih poljskih nacionalista, na čelu sa Pjotrom Ribakom, osuđenim na zatvor zbog paljenja lutke Jevrejina u Vroclavu, prošla je u nedelju, na međunarodni Dan sećanja na žrtve holokausta, u protestnom maršu od mesta Ošvjenćim do glavne kapije Aušvica a uspeli su u grupicama da uđu i u logor na svečano obeležavanje 74. godišnjice oslobođenja logora.
"Poljski rodoljubi, narodnjaci, nacionalisti su danas u Aušvicu podsetili na najviše vrednost - Boga, čast i otadžbinu. U toku okupacije naši zemljaci su ginuli ovde za slobodu otadžbine. Danas se pokazuje da se zaboravilo da su tu ginule sve nacije sveta", kazao je inicijator marša radikalnih nacionalista Ribak.
Pozivajući na marš upravo na dan kada su oči sveta uprte u Aušvic, gde protiče centralna poljska komemoracija i odavanje pošte milionima žrtava Holokausta, Ribak je poručio da neće Poljacima Jevreji određivati kako treba da odaju poštu žrtvama u Aušvicu a protestni marš je sazvao zato što poljske vlasti dopuštaju da odavanje pošte bude u režiji Jevreja, dok se, navodno, na poljske žrtve zaboravlja.
Nacionalističkom pohodu na čelu sa osuđenim antisemitom usprotivilo se u Ošvjenćimu četvoro Poljaka, sa transparentom "STOP FAŠIZMU" i zastavama Izraela i Evropske unije.
Nacionalisti su pokušali kao cela grupa da nastave marš i na terenu samog logora, danas Državnog muzeja bivšeg nacističkog nemačkog koncentracionog logora Aušvic Birkenau, međutim, uprava im to nije dozvolila, jer nisu blagovremeno najavili svoj marš ali nisu im branili da u grupicama uđu u logor, javili su poljski mediji.
U isto vreme, poljski premijer Mateuš Moravjecki na centralnoj komemoraciji u Aušvicu na Dan sećanja na žrtve Holokausta optužio je za tragediju žrtava Aušvica ne samo naciste već celu Hitlerovu Nemčku, Nemce koji su gutali nacističku ideologiju.
"Istine koja ne sme ni na koji način da se relativizuje. Želim da obećam takvu istinu o tim vremenima. Moramo da pogledamo istini pravo u oči da svi oni koji su okrutno stradali ovde, ne umru i po drugi put", kazao je premijer Moravjecki.
Jedan od oko 50 preživelih nekadašnjih logoraša koji su glavne zvanice komemoracije, poljski Jevrejin iz Lođa Leon Vajntraub upozorio je da u mnogim zemljama Evrope, i u Poljskoj nekažnjeno marširaju ljudi u uniformama sličnim nacističkim i uzvikuju parole slične fašističkim koje na neke "druge" gledaju kao na podljude.
"Danas takvo izjašnjavanje za nacizam jeste nesporno izjašnjavanje da je neko ubica, jer takav je neizbežni ishod takve orijentacije, koja na početku deklariše samo netoleranciju, neprijateljstvo prema drugačijima, koja prihvata rasizam, antisemitizam i homofobiju. I to se dešava u našoj zemlji koja je pretrpela tolike štete i stradanja u vreme nacističke okupacije", kazao je Vajntraub.
Direktor Muzeja bivšeg nemačkog nacističkog logora Aušvic-Birkenau Pjotr Civinjski podsetio je na komemoraciji ; da je na početku pakla Holokausta bila reč.
"Kada je reč doprla među ljude, pokazalo se da ume da uništava. Reči mržnje truju maštu i otupljuju savest. Možda zato toliko mnogo ljudi zaćuti suočeno sa zlom. Govor mržnje stvara mržnju. Zašto naši zakoni to dozvoljavaju? Zašto mediji koriste rečnik rata da opisuju mir? Već plaćamo cenu toga. U Poljskoj, u Evropi, na svetu", rekao je Civinjski.
Odavanje pošte žrtvama na Dan sećanja na žrtve holokausta završava danas ispred Spomenika žrtvama kraj ruševina gasnih komora, gde su preživeli iz Aušvica i delegacije zapalile sveće a u zajedničkoj jevrejskoj i hrišćanskoj molitvi otpevan i Kadiš, jevrejska moltiva za mrtve.
Nekoliko desetina nekadašnjih logoraša koji su preživeli pakao nacističkog nemačkog logora Aušvic-Birkenau na jugu Poljske položili su u nedelju ujutro vence belog i plavog cveća uz Zid smrti i započeli tako centralnu komemoraciju i odavanje pošte na Dan sećanja na žrtve Holokausta.
"Za mene nije najgora bila glad, ni to što su nas terali na teški rad, već to što su nas lišili ljudskog dostojanstva. Mi nismo bili ljudi, ponašali su se prema nama kao prema nečemu nepotrebnom, što treba maksimalno iskoristiti a zatim uništiti", kazao je u Aušvicu Stanjislav Zalevski, jedan od preživelih logoraša, 93-godišnji predsednik Saveza poljskih zatvorenika fašističkih zatvora i koncentracionih logora.
Dan, 27. januar, kada je kapije najvećeg koncentracionog logora koji je Hitlerova Nemačka podigla u okupiranoj Poljskoj otvorila Crvena armija i naišla na oko 7.000 poput sablasti jedva preživelih ljudi, odabrala je UN 2005. godine za svetski Dan sećanja na žrtve Holokausta.
Širom Poljske, građani uveče na prozorima masovno pale sveće, kao podsećanje na jevrejske susede kojih više, nakon pakla Holokausta, nema.
Poljski nacionalisti zakazali su na Dan sećanja na žrtve Holokausta u Aušvicu protestni marš jer je, navodno, zvanično obeležavanje 74. godišnjice oslobođenja logora u režiji Jevreja i prećutkuje poljske žrtve.
U Aušvicu je prema nespornim saznanjima istoričara pobijeno i pomrlo od bolesti i zbog neljudskih uslova 1,1 milion ljudi, mahom Jevreja, a Poljaka oko 70.000, takođe i desetine hiljada Roma i Sinti, sovjetskih vojnih zarobljenika i pripadnika drugih evropskih naroda.
