Američki državni sekretar Majk Pompeo pozvao je sve članice Ujedinjenih nacija da priznaju Huana Guaida kao privremenog predsednika Venecuele. "Sada je vreme da svaka zemlja odabere stranu", rekao je Pompeo na specijalnoj sednici Saveta bezbednosti UN, povodom situacije u Venecueli.
Pompeo je vladu osporavanog predsednika Nikolasa Madura nazvao "nelegitimnom mafijaškom državom" i rekao da je "njegov socijalistički eksperiment izazvao kolaps ekonomije", ukazujući na duboko siromaštvo i sunovrat usluga, među kojima je i urušavanje zdravstva.
Maduro je prekinuo diplomatske odnose sa Vašingtonom i naredio američkom diplomatskom osoblju da ode do 27. januara.
Ruski ambasador u UN, Vasilij Nebenzja, izjavio je 26. januara Savetu bezbednosti da Venecuela ne predstavlja pretnju međunarodnom miru i bezbednosti i da ne treba da bude na dnevnom redu. "Ako bilo šta zaista predstavlja prijetnju miru, to je besramno i agresivno delovanje Sjedinjenih Država i njihovih saveznika u smeni legitimno izabranog predsednika Venecuele", rekao je Nebenzja. On je optužio Sjedinjene Države da pokušajvaju da budu “inižinjer državnog udara" u Venecueli, tražeći da zna da li je Trampova administracija "spremna da koristi vojnu silu" protiv Madurove vlade.
Uoči sastanka, Nemačka, Francuska i Španija su saopštile da će priznati Guaida za predsednika ukoliko u Venecueli ne budu raspisani izbori u roku od osam dana.
"Mi ne želimo da uspostavljamo ili uklanjamo vlade, želimo demokratiju i slobodne izbore u Venecueli", rekao je španski premijer Pedro Sančez u Madridu. U onome što izgleda kao koordinirana poruka zemalja Evropske unije, francuski predsednik Emanuel Makron objavio je tvit koji ima gotovo istovetnu poruku kao što je Sančezova. "Građani Venecuele moraju biti u stanju da slobodno odlučuju o svojoj budućnosti", napisao je Macron.
U međuvremenu, portparolka nemačke vlade Martina Fic rekla je: "Ukoliko se ne objave izbori u narednih osam dana, spremni smo priznati Huana Guaida za privremenog predsednika".
Ministar spoljnih poslova Venecuele Horhe Areaza odbacio je taj rok u svojim komentarima na sastanku Saveta bezbednosti. "Evropa nam daje osam dana? Gde dobijate da imate moć da odredite krajnji rok ili ultimatum suverenom narodu", rekao je Areaza Savetu bezbednosti. "To je skoro detinjasto."
"Venecuela neće dozvoliti nikome da nam nametne bilo kakvu odluku ili naredbu", rekao je on. Areaza je rekao da se Madurova vlada i dalje nada uspostavljanju komunikacije i dijaloga sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa. "Ta ponuda i dalje stoji", rekao je on veću.
SAD, Kanada i više od desetak latino-američkih država, među kojima su Brazil, Kolumbija i Argentina, podržali su Huana Guaida, koji je na čelu venecuelanskog Nacionalnog Kongresa - nakon što je on sam sebe nazvao legitimnim predsednikom.
Sa druge strane, Rusija, Iran, Turska, Kuba, Bolivija i Nikaragva - podržale su Madura.
Maduro je preuzeo dužnost 2013. nakon smrti Uga Čaveza. On je položio zakletvu za drugi mandat ovog meseca nakon izbora održanih u maju prošle godine, koji su bili narušeni bojkotom opozicije i široko rasprostranjenim tvrdnjama o nameštanju glasova.
Venecuela je bila u ekonomskom slobodnom padu. Hiperinflacija, nestašice struje i osnovnih namirnica doveli su da milioni ljudi napuštaju ovu južnoameričku državu.
(Izvori: Reuters, AFP, AP, and dpa)
