„Mi ni dan danas ne znamo koja je Vučićeva politička platforma o Kosovu, s kim se konsultuje, ko je pored njega politički pregovarač, ko čini taj tim koji ide u pregovore, šta mu je međunarodna podrška“, ocenjuje Dušan Janjić, predsednik nevladinog Foruma za etničke odnose.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je za Radio-televiziju Srbije (RTS) 21. januara izjavio da nije optimističan po pitanju rešenja za Kosovo, ali da to ne znači da zvanični Beograd neće dati sve od sebe da do rešenja dođe.
„Ja sam uvek spreman da teške odluke donosim, ali te odluke moraju da budu kompromisne i teške i za Prištinu, a ne samo za Beograd“, rekao je Vučić.
Međutim, Izabela Kisić iz Helsinškog odbora za ljudska prava kaže da je vrlo teško govoriti o tome šta bi za Beograd moglo predstavljati kompromis.
„Ova vlada pod kompromisom očigledno podrazumeva neku vrstu razgraničenja, podele, razmene teritorija i slično. To nije kompromis. Kompromis predstavlja opšte dobro za sve građane, bilo da govorimo o njihovom ekonomskom prosperitetu, dobrom zdravstvenom sistemu, omogućavanju školovanja i slično“, ocenjuje Kisić.
Na dijalog o ovim socijalnim pitanjima će se, čini se, još čekati, s obzirom na to da su razgovori između Beograda i Prištine, koji se odvijaju pod pokroviteljstvom Evropske unije, „na ledu“ otkako je Vlada Kosova krajem prošle godine uvela takse od 100 posto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine.
To je bio odgovor Prištine na uspeh Srbije da blokira prijem Kosova u Interpolu 20. novembra, kao i na jedan broj povučenih priznanja kosovske nezavisnosti kao rezultat kampanje koju na međunarodnom nivou vodi Srbija.
Sa druge strane, zvaničnici u Srbiji kažu da će se vratiti za pregovatrački sto u Briselu kada Kosovo povuče takse.
Dušan Janjić kaže da je trenutno mnogo više otvorenih pitanja na strani Beograda nego na strani Prištine, naročito u pogledu Vučićevih pregovaračkih ovlašćenja.
„Kao predsednik on nema Ustavne, legitimne i zakonski pripremljene instrumente i platformu da bi donosio bilo kakve odluke. Svaka odluka koju bi doneo bila bi njegova lična odluka, sa mnogo rizika po njega lično i sa mnogo štete po ionako krhku demokratiju u Srbiji“, kaže Janjić.
Jedan od prvih Vučićevih poteza po stupanju na mesto šefa države 2017. godine bilo je iniciranje „unutrašnjeg dijaloga“ o Kosovu, tokom kojeg su mesecima organizovani okrugli stolovi na kojima su različiti društveni činioci predlagali rešenja za Kosovo.
Sam Vučić je avgusta prošle godine izjavio da se se zalaže za razgraničenje sa Albancima, međutim javnost je bila uskraćena za konkretno objašnjenje šta bi ta opcija podrazumevala.
Već u septembru je, međutim, izjavio da je njegova politika o Kosovu doživela poraz, „jer Srbi više da plaču nad nečim što je ostalo daleko, nego da imaju nešto u svojim rukama“.
Izabela Kisić podseća da je po dolasku na vlast Vučić, tada u svojstvu premijera, išao ka tome da pronađe dogovor sa kosovskim Albancima:
„Ako gledamo njegov prvi ekspoze, on je bio u tom tonu. Međutim, očigledno da su se stvari dramatično promenile za poslednje dve godine i da je teško videti šta ova vlada zaista namerava da uradi. Ukoliko bi se vratio u okvire briselskog dijaloga i evropskih integracija, to bi bila značajna odluka.“
Fajez Rišeg, pravni ekspert iz Hrvatske, smatra da dijalog sam po sebi neophodan, pre ili posle zamrznutog konflikta. On kaže da ne vidi brzi način da se taj proces restartuje, ali da je cena održavanja statusa kvo ogromna po obe strane.
„Institut za futurizam, jedan novi institut u Beogradu, je nedavno objavio studiju na tridesetak strana o tome koliko to košta. Brojke variraju od 30 do 150 milijardi dolara. U svakom slučaju, cijena odlaganja rešavanja problema je i za Srbiju i za Kosovo previsoka“, zaključio je Rišeg na predstavljanju izveštaja o monitoringu unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, u organizaciji Foruma za etničke odnose i Fondacije za otvoreno društvo.
Posledice nefokusirane politike o Kosovu koju vodi Srbija već vidimo, smatra Dušan Janjić.
„Porast etničke mobilizacije i nacionalizma u Srbiji, međusobne političke i partijske svađe i podele, sukob vlasti i Srpske pravoslavne crkve po pitanju Kosova, koji je nezabeležen otkad ja znam za taj problem, sve veća izolacija Srbije i njene vlasti u međunarodnoj zajednici kada je u pitanju Kosovo i sve veće nepoverenje Evropske unije u to da Srbija želi da uđe u Uniju“, kaže Janjić.
Poslednju rundu političkog dijaloga Vučić je sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem imao 8. novembra u Briselu, koji se, prema rečima predsednika Srbije, završio dogovorom da obe strane nastave da traže zajedničko kompromisno rešenje, kao i da se sačuva mir i stabilnost u odnosima između Beograda i Prištine.
Facebook Forum