Šta je zajedničko u politici Srbije i Rusije, a šta politički folklor - nakon "spektakla" priređenog za ruskog predsednika Vladimira Putina u Srbiji?
"Oni su velika sila koja ima svoje interese i koja ovde vuče poteze koji su meni nerazumljivi ili koji nisu baš sasvim u našu korist. Tako da mislim da je ta veza sa Rusijom ipak jedan pravi mit", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) reditelj Goran Marković.
On navodi da nikada nije shvatao opsednutost nekom ruskom dobrotom "koja nema baš sasvim uporište u istoriji i u onome što se zbivalo".
Tokom susreta u Beogradu predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, navodeći da su Srbija i Rusija iskreni prijatelji, rekao da je "Rusija uvek mogla da računa da ima saveznika u Srbiji". Takođe je, zahvaljujući se Putinu na podršci Rusije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, obećao da će se pre svakog rešenja za Kosovo posavetovati sa predsednikom Putinom.
"Kada je u pitanju Kosovo, Srbija smatra Rusiju kao glavnog zaštitnika da se ne desi nešto što ona ne bi želela jer računa na njenu snagu i uticaj. EU se u pregovorima Beograda i Prištine pokazala kao pasivna, neefikasna. Tu se sada otvara prostor da se dogovaraju dve velike sile, Rusija i Amerika, možda i oko samog rešavanja problema Kosova, tu bude namirivanja nekih drugih interesa", ocenjuje Aleksandar Popov, direktor nevladinog Centra za regionalizam.
I dok pitanje Kosova očigledno približava Srbiju Rusiji, za Moskvu je, čini se, bitan odnos zvaničnog Beograda prema NATO-u.
Čvrst stav Srbije da se neće priključiti toj vojnoj alijansi, prema mišljenju vojnog analitičara Aleksandra Radića, verovatno je i ključni element kada je u pitanju odnos Rusije prema Srbiji. To je, kako ističe, naročito upadljivo nakon što je Crna Gora ušla u NATO, Makedonija, praktično, stala na vrata te Alijanse, a BiH pripremila prvi godišnji akcioni plan za pridruživanje.
"To je atmosfera u kojoj je sada samo srpski faktor ostao neka vrsta mostobrana Rusije na prostoru Zapadnog Balkana", kaže on.
Radić ističe i da je za Rusiju, situacija na Balkanu sada "jedan od elemenata u političkoj trgovini sa Zapadom".
"Srbija, sa svojim modelom vojne neutralnosti koji se u praksi pretvara u otvoreno koketiranje čas sa jednom, čas sa drugom stranom, u ovom trenutku je, na žalost, predmet potencijalne trgovine između uticaja velikih sila i mi smo nažalost moneta za potkusurivanje. Mislim da je reč o situaciji koja, na kraći rok, odgovora Rusiji, jer Rusija brani, pre svega, svoje granice i svoje bliže okruženje, a mogućnost da imaju mostobran na Balkanu u koji malo mora da se uloži, a mnogo se može dobiti - i politički i finansijski - naravno, vrlo je iskoristiva. To, zapravo, mislim da je obrazloženje za stav koji ima Rusija", ocenjuje Radić.
Ima nekoliko tačaka gde Srbija, koja je započela proces pregovaranja o priključenju sa Evropskom unijom, iskazuje sličan interes kao Rusija na Balkanu, ocenjuje Aleksandar Popov. On tako navodi da su se ti interesi poklopili u odnosu na Makedoniju i Crnu Goru, ali ipak iz različitih razloga.
Sagovornik RSE podseća da, za razliku od bliskih veza Beograda sa prethodnim vlastima u Makedoniji, to nije slučaj sa aktuelnom vladom Zorana Zaeva, podsećajući da zvanični Beograd, na primer, nije pozdravio sporazum između Skoplja i Atine o promeni imena Makedonije. Slično je, navodi on, i sa Crnom Gorom sa kojom je u poslednje vreme došlo do "prepucavanja" najpre na crkvenom, pa onda i na državnom nivou. Što se Rusije tiče, po Popovu, glavni cilj bio je postavljanje brane na ulazak ove dve zemlje u NATO.
Tokom posete Srbiji Vladimir Putin je izdvojio vreme i za susret sa srpskim političarima iz regiona. Sreo se sa predsedavajućim Predsedništva BiH Miloradom Dodikom i predsednicom Republike Srpske Željkom Cvijanović.
"Bošnjačka strana formiranje vlasti uslovljava prihvatanjem NATO puta BiH, što mi odlučno odbijamo, tako da će primena izbornih rezultata potrajati", rekao je, kako su preneli mediji, Dodik Putinu.
Putin se u Beogradu sreo i sa liderima opozicije iz Crne Gore, Andrijom Mandićem (Nova srpska demokratija) i Milanom Kneževićem (Demokratska narodna partija).
"Kada je reč o Bosni i Hercegovini, Srbija pokazuje interes da drži Republiku Srpsku kao neku svoju interesnu zonu. Vidimo da je (Milorad) Dodik, (srpski član Predsedništva BiH) našao u Putinu glavnog zaštitnika. Juče je čak bio i na svečanom ručku", kaže Popov.
Da li je Rusija zaista toliko moćna zaštitnica interesa Srbije? I šta je trebalo da predstavlja spektakl na dočeku Putina gde su vlasti dovele veliki broj građana da ga pozdrave ispred Hrama Svetog Save. Oni su nosili njegove slike i transparente u kojima ga nazivaju bratom i od njega traže pomoć.
"Mi se oslanjamo na Rusiju kao jednog moćnog zaštitnika. Eto sprečili su izglasavanje Rezolucije u Savetu bezbednosti o genocidu u Srebrenici, pa nas štite oko Kosova. Međutim, Rusija nije spremna nikad da nešto jače zalegne iza interesa Srbije tako da je to više naleganje na onaj sentiment koji postoji kod nas, a to je rusofilija", zaključuje Popov.
- Tekst neusvojene Rezolucije pročitajte OVDE.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je dan nakon Putinovog boravka izrazio zahvalnost ruskom predsedniku na poseti Srbiji i potpisanim sporazumima.
Facebook Forum