U onome što se smatra velikim nacionalnim temama oko kojih se nekada vrtela politika Srbije, poput Kosova i priznanja genocida, danas je teško uočiti razlike između vlasti, koju personifikuje predsednik Srbije i lider Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić, i opozicije, pre svega "Saveza za Srbiju", koji se kao učesnik građanskih protesta ove zime u Beogradu postavio kao najaktuelniji izazivač režimu.
"Mislim da su te razlike veoma male", kaže Anđelija Marić, studentkinja sociologije, jedna od učesnika protesta u Beogradu, koji se održavaju svake subote od 8. decembra.
"Vođe opozicije imaju takođe desničarske stavove i veoma radikalne. Tu su Dveri, koji su jedna klerikalistička organizacija, te da čak i da dođu na vlast ne bi se borili za ono za šta ja mislim da treba da se bore, odnosno za prava radnika i za jednakost", kaže sagovornica Radija Slobodna Evropa (RSE).
Ono što je prvo upalo u oči, kada je "Savez za Srbiju" formiran, bilo je da imaju tvrđi stav od Vučića o Kosovu. Pa tako dok se Vučić, koga strani mediji opisuju kao "reformisanog nacionalistu", zalaže za razgraničenje Srba i Albanaca, mada nikada nije objasnio šta pod tim podrazumeva, "Savez za Srbiju" se zalaže sa rešenje uz poštovanje Ustava Srbije, u čijoj preambuli piše da je Kosovo deo Srbije, te se protivi članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama (UN). To je u javnosti protumačeno tako da se Vučić zalaže za rešenje, a opozicija za status kvo.
Zatim, u 30 tačaka programa "Saveza za Srbiju" nigde se ne pominje Evropska unija (EU) iako je Srbija u procesu otvaranja pregovaračkih poglavlja sa EU o članstvu.
Vučić je pak, na Bezbednosnom forumu održanom u oktobru u Beogradu, poručio da je snažnije prisustvo EU na Zapadnom Balkanu neophodno posebno posle neuspeha referenduma u Makedoniji i izbora u Bosni i Hercegovini, kako bi EU ostala "ona vrsta sna, ono svetlo demokratije i slobode ka kome smo težili".
"Meni se čini da se 'Savez za Srbiju' aktivno trudi da ne pominje teme koje bi mogle da izazovu ozbiljne razdore unutar te same koalicije. Ali drugi razlog je možda to, što je u ovom trenutku i najpresudnije i što je pokrenulo ljude na ulice, upravo nedostatak demokratije", kaže za RSE filozof Rastislav Dinić.
"Savez za Srbiju", čije je formiranje započeto nakon beogradskih izbora održanih u martu 2018. godine, čini devet stranaka i pokreta prilično ideološki različitih.
Među članicama Saveza, čiji je inicijator osnivanja Dragan Đilas, bivši gradonačelnik Beograda, nalaze se i Demokratska stranka, okosnica vlasti nakon petooktobarskih promena kada je srušen režim Slobodana Miloševića, ali i Narodna stranka Vuka Jeremića, šefa diplomatije u vreme vlasti Demokratske stranke, koja naginje udesno, te Pokret Dveri, koji se smatra ekstremno desno orijentisanom grupacijom koja se protivi članstvu Srbije u EU.
"Čini mi se da je načelan stav 'Saveza za Srbiju' da je Kosovo u Srbiji, da mora da se pođe od ustavne preambule, ali ne vidim da se na tome previše insistira. Čini mi se da i 'Savez za Srbiju' prepoznaje da je glavna borba koja se sada vodi borba za demokratiju, slobodu medija, ravnopravne izborne uslove", navodi Dinić.
U novembru, kada Kosovo nije na Generalnoj skupštini Interpola dobilo potrebnu većina glasova za članstvo u toj organizaciji, jedan od lidera "Saveza za Srbiju" Dragan Đilas izjavio je novinarima u Kragujevcu da su svi u Srbiji zadovoljni zbog te odluke i da bar oko toga "može da se napravi neko jedinstvo vlasti i opozicije".
U programu "Saveza za Srbiju" navodi se i negovanje i razvoj posebnih veza sa Republikom Srpskom, te zaštita ćirilice što ih takođe ne razlikuje od politike aktuelne vlasti.
Kada je u pitanju suočavanje sa odgovornošću za zločine počinjene tokom 90-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije stav vlasti i Aleksandra Vučića je da je u Srebrenici počinjen strašan zločin, veliki zločin, ali ne i genocid.
Upravo u vreme vlasti Demokratske stranke i ljudi okupljenih u "Savezu za Srbiju" u Skupštini Srbije je 2010. godine doneta Deklaracija o osudi zločina u Srebrenici u julu 1995. godine u kojoj nije pomenuta reč genocid.
"Boško Obradović i Dveri su jedna poprilično ekstremna desna partija, a ono što je opasnost od tih Dveri je to je što su one manje ili više uspele da budu neka vrsta 'pejsmejkera' opozicionog delovanja. To se videlo na prvom protestu 'Stop krvavim košuljama' kada je (glumici) Mirjani Karanović zabranjeno da govori. To je bilo jako opasno jer se vidi koja je politička snaga koja može da disciplinuje. Ona koja određuje ko može i ko ne može da govori, ko sme i ko ne sme da govori", ocenjuje antropolog Stefan Aleksić.
Aleksić dodaje da se u Srbiji 20 godina živi politika koja na mikronivou reprodukuje javnu sferu kao mehanizam odbrane ratnih zločinaca u 90-im godinama, kao i jednog političko-ekonomskog etosa koji je nasleđen iz 90-ih.
Stefan Aleksić kaže da mu se čini da u odnosu između dve vrste opozicije okupljene u "Savezu za Srbiju" nema opozicije koja može da ponudi nekakvu političku alternativu.
"Meni jako neobično izgleda da se Dragan Đilas profiliše kao opozicioni lider iako, korak po korak kad pogledate konkretne politike koje je on u Beogradu proizvodio, uključujući Bus plus (sistem za naplatu karata i upravljanje vozilima u javnom prevozu u Beogradu, prim. aut.), zabranu prodaje alkohola (zabranu alkoholnih pića, piva i pirotehničkih sredstava od 22 sata do 6 sati ujutro, prim. aut.), raseljavanje Roma iz određenih delova grada i tako dalje, to je, zapravo, prvo on radio", navodi Aleksić.
Treba pomenuti i da je za razliku od "Saveza za Srbiju", drugi opozicioni blok "Pokret 381", koji je nastao u avgustu 2017. godine i koji osim "Pokreta slobodnih građana" čine još četiri pokreta i partije, u svom programu navodi evrointegracije Srbije i integraciju Kosova u međunarodne organizacije (uključujući i UN), ali bez formalnog priznanja nezavisnosti od strane Beograda.
Zatim je donedavni lider "Pokreta 381" Saša Janković u martu 2017. godine, kao kandidat za predsednika Srbije, u intervjuu za Insajder, izjavio da se u Srebrenici dogodio genocid kako je utvrdio Međunarodni sud pravde.
Nakon ostavke Saše Jankovića, Pokret je pozvao članove i simpatizere da učestvuju na građanskim protestima u Beogradu zbog, kako je navedeno, ubistva Olivera Ivanovića; zbog pokušaja ubistva novinara Milana Jovanovića; zbog pokradenih izbora; zbog policije koja štiti batinaše i zbog nadolazećeg fašizma.
Aleksandar Vučić i aktuelna vlast se najviše hvale ekonomskim pokazateljima, a u programu "Saveza za Srbiju" među ciljevima se navodi stopiranje daljeg privilegovanja stranih investitora, ukidanje postojećeg i donošenje novog zakona o rada, zaustavljanje prodaje nacionalnih resursa i strateških državnih kompanija i vraćanje "protivustavno otetih penzija građanima na stečeni nivo, uz nadoknadu svih prethodnih umanjenja".
"Na osnovu iskustva one stranke ili one ličnosti koje su sada u 'Savezu za Srbiju' a nekada su bile u vlasti nisu vodile suštinski različitu ekonomsku politiku od ove koju vodi aktuelni režim, tako da u tom smislu ima razloga da budemo podozrivi prema predlozima opozicije. Ali mora se dodati da način na koji režim sprovodi politiku, to je politika štednje, smanjivanja plata i penzija, smanjivanja radnih prava, je bez presedana. Mislim da nismo videli tako okrutno antiradničku i antigrađansku politiku kakvu vodi ovaj režim", ocenjuje filozof Rastislav Dinić.
Dok traju protesti Vučić poručuje da pod pritiscima neće da radi i tvrdi da se po tome razlikuje od svih drugih.
"Vlast sada aktivno radi na uništavanju demokratskog poretka u Srbiji što opoziciji, i onoj koja je nekada ranije bila na vlasti i nekoj drugoj, ipak ne može da se stavi na teret", ovo je za filozofa Rastislava Dinića osnovna razlika između vlasti i opozicije, bilo onih čije se lideri viđaju na protestima ili onih koji nisu prisutni.
"Meni se čini da smo ušli u period kada vlast potpuno otvoreno ide na podrivanje višestranačja ili barem smislenog višestranačja, na apsolutno podrivanje postojanja bilo kakvog građanskog društva, bilo kakvog političkog ili društvenog pluralizma i na podrivanje glavne demokratske institucije, a to su izbori", ocenjuje Dinić.
Protesti su započeti pod nazivom "Stop krvavim košuljama" nakon što je jedan od lidera "Saveza za Srbiju" Borko Stefanović pretučen u Kruševcu dok je išao na tribinu Saveza. A nastavio se pod parolom "Jedan od pet miliona" kao odgovor na poruku predsednika države učesnicima protesta da može da ih se skupi i pet miliona ali da on neće podleći pritiscima sa ulice već da jedino može da ponudi izbore.
- Može vas interesovati - Pančić: Kvadratura trgova i zamor vladalačkog materijala
Zašto je na ulici - RSE je pitao poslednje subote Ivu Đolović.
"Zato što smatram da ovakvo stanje u državi ne treba nigde da bude, zato što smatram da ovakvo ophođenje prema narodu i ovakvo bahaćenje i uništavanje reči 'politika' i 'političar' ne treba ni u jednoj državi da bude. A mislim da mi imamo potencijal da budemo slobodna država bez medijskog mraka, bez ovakvog ophođenja, rekla nam je ona.
U međuvremenu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručuje opoziciji da neće biti lako pobediti ga. Opozicija odgovara da je pitanje da li će pod trenutnim izbornim uslovima izlaziti na izbore. A u javnosti se spekuliše da bi oni mogli biti održani već na proleće.
Facebook Forum