Pregovori sa Grčkom o imenu države, postignuti dogovor koji je bio potpisan u Prespi, zatim održani referendum o odredbama iz tog dogovora, kao i proces promene Ustava kao rezultat sporazuma, bile su dominantne teme u Makedoniji u 2018 godini.
Prva polovina godine je prošla u znaku intenziviranja pregovora sa Grčkom, koji su prešli na nivo ministara spoljnih poslova, a nekoliko susreta su imali i premijeri Zoran Zaev i Aleksis Cipras. Nakon mnogo sastanaka šefova diplomatija Nikole Dimitrova i Nikosa Kodžijaša na kojima su dogovarani detalji, sredinom juna je saopšteno da je konačno postignut kompromis. Prema dogovoru, ime države će biti Republika Severna Makedonija za sveukupnu upotrebu.
“Potpisivanjem konačnog dogovora o rešavanju pitanja o imenu i o strateškom partnerstvu između naše dve zemlje, zaista smo pomerili planine. Danas smo stavili tačku na jedan spor. Stavili smo tačku na višegodišnje razlike koje su podigle zid koji je otežavao prijateljske odnose između suseda”, rekao je premijer Zaev nakon potpisivanja dogovora, 17 juna u grčkom delu Prespe.
Mesec dana nakon toga, kao rezultat potpisivanja bilateralnog sporazuma, NATO je zvanično pozvao Makedoniju da počne pristupne pregovore za prijem u Alijansi.
“Toplo pozdravljamo prošlomesečni istorijski dogovor između Atine i Skoplja i danas smo se saglasili da pozovemo vladu u Skoplju da počne pristupne pregovore. U trenutku kada završe sve nacionalne procedure oko finalizovanja dogovora o imenu, zemlja će se priključiti NATO kao 30 zemlja članica”, izjavio je tada generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.
Nakon potpisivanja i ratifikovanja Prespanskog dogovora, sledeća faza procesa je bila organizovanje referenduma. Krajem jula je Sobranje donelo odluku da se 30. septembra održi konsultativni referendum sa pitanjem “Da li ste za ulazak u EU i NATO prihvatanjem Dogovora između Makedonije i Grčke?”.
I pored dvomesečne kampanje vladinih partnera, kao i poruka mnogih visokih međunarodnih predstavnika, odziv na referendumu je bio oko 37 posto, od kojih je preko 91 procenat glasao “Za”. Iako je opoziciona VMRO DPMNE smatrala da su vlasti doživele debakl, Vlada je ipak ocenila da je rezultat referenduma dovoljan znak da se može pristupiti ustavnim izmenama. S obzirom na to da u Sobranju nije bila obezbeđena neophodna dvotrećinska većina, u opticaju je bila i opcija o prevremenim parlamentarnim izborima. Ipak, nakon nekoliko nedelja, uz pomoć osam poslanika iz opozicije, vladajuća većina je odobrila prvu fazu ustavnih izmena, od kojih je najupečatljivija ona o promeni imena države. Do kraja godine je završena i druga faza promena, u kojoj su definisani tekstovi četiri amandmana Ustava. Treća i poslednja faza, u kojoj je ponovo neophodna podrška najmanje 80 poslanika u 120-članom parlamentu, zakazana je nakon novogodišnjih i božićnih praznika.
Dogovor između Makedonije i Grčke će stupiti na snagu ako makedonsko Sobranje prihvati promene ustava i ako grčki parlament ratifikuje ovaj sporazum. Nakon toga, prema najavama, Makedonija će postati članica NATO-a i počeće pristupne pregovore sa EU.
Facebook Forum