Od poplava do ekstremne vrućine, deset najgorih vremenskih nepogoda 2018. godine pričinilo je materijalnu štetu u vrednosti od 84,8 milijardi dolara, navodi se u izveštaju humanitarne grupe "Hrišćanska pomoć" (Christian Aid).
Ekstremni vremenski uslovi izazvani klimatskim promenama pogodili su svaki naseljeni kontinent ove godine, saopštila je organizacija, upozoravajući da je potrebna hitna akcija u borbi protiv globalnog zagrejavanja.
"Ovaj izveštaj pokazuje da za mnoge ljude ove klimatske promene imaju razarajuće efekte, kako na njihove živote tako i na imovinu", rekao je Kat Kramer, šef odeljenja za klimatske probleme.
Eksperti tvrde da će otopljavanje dovesti do užasnih talasa vrućine, ekstremnih kišnih padavina, umanjenja prinosa u poljoprivredi i sve izraženije nestašice vode, kao i monetarnih gubitaka i ljudske bede.
"Najskuplje" vremenske ekstremne prilike bile su uragani "Florans" i "Majkl" 2018. godine, koji su izazvali štetu od najmanje 32 milijarde dolara nakon što su pogodili SAD, Karibe i delove Centralne Amerike.
SAD su, takođe, pretrpele gubitke od najmanje devet milijardi dolara od šumskih požara u kojima su nastradale desetine ljudi, a uništeno je više hiljada kuća širom Kalifornije.
Japan je teško pogođen poplavama ovog leta, nakon čega je usledio tajfun "Džebi" u jesen, a ukupna šteta premašuje 9,3 milijarde dolara.
U izveštaju se navodi da su velike suše pogodile Evropu, poplave Indiju, a tajfuni Filipine i Kinu.
Rastuća temperatura nastaviće da uzrokuje ekstremne vremenske prilike, navodi se u izveštaju i apeluje da se preduzmu mere radi sprečavanja globalnog zagrejavanja, što će najviše uticati na najsiromašnije i najranjivije zajednice u svetu.
"Posledice klimatskih promena više nisu suptilne", rekao je Majkl Man sa Univerziteta Pen Stejt.
On je dodao da vremenske prilike u svetu postaju sve ekstremnije i da je jedina stvar koja može da zaustavi ovaj destruktivni trend od dalje eskalacije smanjenje emisija ugljenika.
